Американци су у Вијетнаму доживели војни пораз. Због тога су се повукли из Вијетнама, а не због притиска "критичне масе". 1968.г Вијетконг и сјеверновијетнамска војска ослободили су преко 80. градова, скоро су заузели америчку амбасаду у Сајгону и да би спречили пад Сајгона Американци су га бесомучно бомбардовали. До краја рата, негде тамо 1975, то им је била једина тактика. Бомбардовали су и рушили из ваздуха, јер на земљи против Вијетконговаца нису имали шансе. Последњи амерички остаци побегли су из Вијетнама са крова америчке амбасаде..Значи нису протести освешћеног дела америчког народа били пресудни за заустављање рата у Вијетнаму, него тешки порази америчке војске. И није зима победила Хитлера у Русији, него руски војник. И руска техника наравно. После зиме била је Курска битка, која је била пресудна у 2. светском рату и у којој су Руси извојевали одлучујућу победу. Када се узме у обзир да је у бици погинуло, заробљено и рањено око пола милиона Немачких војника, а Руса и више од тога и да је у бици са немачке стране учествовало око 3000 тенкова и топова,10,000 артиљеријских цеви и 2000 хиљаде авиона, а са руске стране приближно толико, онда је тврдња да је искрцавање савезника у Нормандији било од пресудног значаја у слому Хитлера, у најмању руку, безобразна...Дакле, нису временске неприлике и слободна воља грађана пресудиле у та два агресорска рата. А није ни она шетња од Нормандије до Берлина.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 13 јун 2010 02:49
Зилот
Америчко друштво је ипак вршило притисак поводом рата у Вијетнаму и без обзира колико је тадашњи амерички режим миислио само на рат, ипак је морао да узме у обзир и оно што се дешавало у Америци. Један од разлога тадашњих протеста лежи у томе што су власти приводиле и слале у Вијетнам, онако "редом". Данас у рат иду само професионални војници типа "знали сте када сте потписивали уговор". Дакле, то је један од разлога зашто данас нема баш толико протеста поводом рата у Авганистану. Има још једна битна ствар везана за победе и поразе: победе на бојном пољу не значе и победу у рату. Америка ће добити све битке у Авганистану, али ће изгубити рат. :))) За крај да наведем: "Последњи амерички остаци побегли су из Вијетнама са крова америчке амбасаде.". Поставља се питање: колико ће душа остати на крову Б92 када се Американци буду повлачили из Србије?
Препоруке:
0
0
4
недеља, 13 јун 2010 04:13
Svetislav Kostić
Inače ako kaplar džejkob Liht (Licht, prezimenjak "naše" Sonje) ne ode da ratuje u Afganistanu protiv Talibana, Talibani će da dođu njemu u Ameriku.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 13 јун 2010 10:08
Неофит77
@Зилот
Паралела са кровом америчке амбасаде у Сајгону и кровом Б-92 је одлична. Свака част. хахахаха
Препоруке:
0
0
6
недеља, 13 јун 2010 18:01
Aleksandar
Prvo nam otkrije malo toplu vodu:
Када је у питању ризик, морамо бити свесни да за сваку војну машинерију која је вођена профитом и војно-индустријским комплексом људство јесте само једна променљива у једначини.
a onda i vatru:
Други фактор када разматрамо зашто је степен америчке толеранције на губитке виши у односу на европски јесте индоктринација америчке јавности путем медија.
Medjutim, ono sto uopste nije jasno je cemu ovaj tekst sluzi u nasem kontekstu. Nudi nam se cak i ime jednog poginulog amerikanca i lista njegovih zelja da bude vojnik. Nista od toga nije potrebno da znamo. A teza o nekakvoj bitnoj razlici na relaciji SAD-Evropa ne stoji jer su I jedni I drugi pot potpunom kontrolom istih agresivnih uber-kapitalista.
Препоруке:
0
0
7
недеља, 13 јун 2010 19:03
Peter RV
Ima jos neka stvar za dodat.
Amerikanci vole lake ratove ,kad im je pobjeda zagarantovana. Srbija, Grenada,Irak itd , koje su predhodno ozloglasene kao vodjene domacim Hitlerima, i koje se pretvore (kroz njihove dirigirane medije) u neprijatelje americkih vitalnih interesa. Onda Holivud brzo napravi patriotske filmove i prodaja zastava se poveca nekoliko stotina procenata.
U Vijetnamu kao i danas u Avganistanu, stvari su posle naopacke, jer je u njima usao jedan faktor koji se nikad ne ukljucuje u pentagonskim kompjuterima- ljudski faktor. Sve ostalo je bilo uzeto u obzir, sem da Vijetnamci ,kao i danas Afganistanci, ne citaju New York Times koji ih uvjerava da te bombe koje su im upucene, su ustvari porodjajni bolovi (Kondolica Rajs) njihovih demokratija.
Ima naroda koji naposto ne dozvoljavaju, ni pod kakvim uslovima, da im stranci-agresori kroje kapu, pa bilo koliko bomba bace na njih- i kolikogod ih proglase za teroriste.
Ovo se zove narodni duh, i to je taj koji je tukao Amerikance u Vijetnamu, i koji ih vec tuce u Afganistanu.
Препоруке:
0
0
8
недеља, 13 јун 2010 19:07
Ultravoice
Mislim da potcenjujete moc, i uticaj americkih masmedija na tamosnje drustvo. Kao sto prethodni komentator rece, nece Amerikance domaca javnost naterati na povlacenje iz nekog rata, vez samo poraz u istom, ili negativni cost/benefit bilans za interese americkih centara moci.
Препоруке:
0
0
9
недеља, 13 јун 2010 20:14
Милена Матић
Налазим да је медијска припрема и обрада кључна у данашње време, и то се види у свим сукобима и у свим ситуацијама, што глобалним, што локалним. Данас медији пишу оно што им газда каже (част изузецима), и спиновање је постала норма. Нема више много простора да се сазна истинита вест. Самим тим, грађани, навикнути на магичну кутију која говори истину као пророчица из Делфа, отклањају из сопствене, стресиране збиље све оне вести које би их повредиле, и даље отерале у стрес. Самим тим, манипулацији нема краја. Они који желе да завире иза гомиле лажних и спинованих вести има јако мало, а и простор за деловање им је многоструко сужен.
Ово су све разлози због којих неће доћи до неке радикалне акције или демонстрације против ратова у свету које води Америка и НАТО. Сви се о свом јаду забављају, ко о кредиту, ко о губитку посла, ко о деци наркоманима, ко о хипотеци на дедовину...много им је далек Авганистан и глобална свест! осим тога, кад кренете глобално да размишљате, одмах вас убаце у секту "теорија завере", прогласе за лудог, и тиме уклоне са мреже.
Спиновањем страха од људи на улици и криминала генерално, више се и не дружимо, и тешко улазимо у организације и покрете, а и оне организације које постоје су често носиоци баш тих каубојских идеја од којих желимо да побегнемо. Велики Брат влада, на жалост, суверено и без сметњи за будући успешан рад.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 14 јун 2010 09:46
брм
коментатори дефинишите шта значи "изгубили рат"..
зар стварно мислите да је САД имала идеју да буквално завлада Вијетнамом... ко СССР Варшавским пактом нпр.
САД су са мининалним губицима деценијама држали коридор против ширења комунизма на обале тихог океана..размислите да ли би постојае данас најнапредније економије - Кореја, Јапан, Индонезија, па и Индија..да су САД заиста "изгубиле рат" у Вијетнаму..и Кореји
за разлику од Руса који побеђују до последењег Руса, Амери итекако "штеде" на својим животима...
зар мислиет да САД не би победиле да су примениле совјетку тактику - да јуначки погине 20 милиона Амера?
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 14 јун 2010 13:08
@брм-у, а од thinking maize-a
Поштовани г-дине, стоји да су Руси имали грозне губитке током 2-ог светског рата, за разлику од Амера, али и царска Русија је имала велике губитке током 1-ог светског рата! А о људским губицима Америке, па..., све је релативно! Јер, да би добили Хладни Рат, доста су улагали у некомунистичке земље Источне Азије (види: АСЕАН) и оно што је МНОГО ВАЖНИЈЕ, дозволиле су њихов несметани Унутрашњи Развитак! Наравно то све има своју цену, па имате и нпр. развитак небројено много псеудохришћанских култова у Републици Кореји (види: Мунов култ), понегде ендемску корупцију (нпр. Сухартова Индонезија), свуда специфично схватање демократије "одозго" и корпоративистичког духа, према коме је нпр. Хенри Форд био Флоранс Најтингејл и слично! Али ОСНОВНО је да су све те нације спровеле СЕЛЕКТИВНУ ВЕСТЕРНИЗАЦИЈУ СВОЈИХ ДРУШТАВА, тј. узимали су са Запада само ОНО ШТО ИМ ОДГОВАРА! Остало је урадила Глобализација, тј. Капиталистичком Похлепом Мотивисано измештање Западне Индустрије из Западних земаља управо у такве (и неке муслиманске земље) државе! Сада су ФИНАНСИЈСКИ управо Америка и Запад Таоци тих земаља! И оног тренутка, када Логика Догађаја и Интереси Новоиндустријализованих земаља азијско-пацифичког појаса (припадајућих будистичком и мањим делом исламском културном кругу) доведу до свог Логичног Краја, ДОЛАР ЋЕ ПАСТИ, а са њим и САВ ЗАПАД! После тога, ЛОГИЧНО СЛЕДИ, ГРАЂАНСКИ РАТ! Сам Тојнби је у свом "Истраживању историје" говорио о томе како се Запад ОДРИЧЕ СВОГ КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА! Даље, наравно као свесни Западни Патриота, то није даље разлагао, али ДИЈАГНОЗА ЈЕ ПОСТАВЉЕНА! Сада, то се тиче и нас, ПРИПАДНИКА ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, али то је већ тема текста проф. Антонића!
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 14 јун 2010 15:38
Ultravoice
брм,
Izgubiti rat u vojnom aspektu. To je ono sto SAD moze naterati na povlacenje. Geostrateski dobitci naplaceni gubitkom rata se ne mogu meriti benefitima obezbedjenim sa dobijenim ratom (oba puta u vojnom aspektu).
Primer bi bio vojno pobedjeni Japan koji ne samo da je i dan danas "domacin" najvecim americkim vojnim bazama, nego je potpuno integrisani, komplemetarni (i ne tako mali) deo globalne (americke) ekonomije, sa politickim elitama koje SAD smatraju svojim daleko najvaznijim "partnerom", i sa kulturom koja je preslikana kopija americke (na osnovama osobenosti japanskog drustva).
Ali i pored svega toga, mislim da za ovu raspravu nije konstruktivno govoriti o potencijalima SAD za vodjenje rata. Mozemo praviti teorijske modele da vidimo kako bi SAD prosle u nekom ratu u inostranstvu kada bi cele bile posvecene iskljucivo istom, u celom svom ljudskom i materijalnom potencijalu, ali to jednostavno nece doprineti ozbiljnom aproksimiranju realnih situacija. Jer da bi SAD ijednom ratu bile apsolutno posvecene u svim svojim potencijalima, trebalo bi da se stvore i specificni uslovi za tako nesto, poput novog svetskog rata, ili ugrozenosti domacih granica. Koreja, Irak, i bilo koji od of shore anganzmana u koje su upleteni sada ne ispunjava takve uslove.
Niti je ijedan sukob od Drugog svetskog rata na ovamo ispunio iste uslove i za Sovjetski Savez.
Препоруке:
0
0
13
уторак, 15 јун 2010 10:23
Одбрана и последњи дани
брм@
...зар мислиет да САД не би победиле да су примениле совјетку тактику - да јуначки погине 20 милиона Амера?
Можда би и победили и дошли до кинеске границе. И шта онда?
....САД су са мининалним губицима деценијама држали коридор против ширења комунизма на обале тихог океана..размислите да ли би постојае данас најнапредније економије - Кореја, Јапан, Индонезија, па и Индија..да су САД заиста "изгубиле рат" у Вијетнаму..
Тачно је да су деценијама држали коридор против ширења комунизма, али главну улогу у томе није одиграо рат у Вијетнаму, него Сухарто, којег су државним ударом Американци поставили на власт 1965. г. и који је са својим генералима очистио Индонезију од комуниста. Читава становништва градова и села била су стерана на одређене локације и масакрирана. Након удара убијено је пола милиона људи, а нешто више их је ухапшено и мучено. ЦИА је све надгледала. Тако се одржао коридор о којем говорите. Да Сухарто није био амерички човек, питање је како би се све то завршило.
А што се тиче напредних економија све је то релативно. Биће да је либерални капитализам банкротирао.
Препоруке:
0
0
14
уторак, 15 јун 2010 21:04
Darko
protesta nema jer nema mobilizacije.
Препоруке:
0
0
15
уторак, 15 јун 2010 21:26
Darko
Amerika je stalno u ratu. Drustvo i industrijski kompleks je projektovan tako još u drugom svetskom ratu i nikada se nije promenio. Ova zemlja mora da ratuje da bi funkcionisala. Ova zemlja ratuje od drugog svetskog rata neprekidno.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 17 јун 2010 07:37
@Дарку, а од thinking maize-a, крај
Поштовани г-дине, Америка ратује од када је основана! Прво по нужди (Рат за независност 1775-1783; Рат са Енглеском 1812-1815; Грађански рат 1861-1865), али од краја 19-ог века и рата са Шпанијом (1898) почиње са освајачким ратовима! Да приметим, поводом поменутог рата, Америка је прва "измислила" деколонизацију, пошто је у том рату "ослободила" народе Кубе, Порторика и Филипина од шпанске колонијалне власти и "даровала" Филипинима и Куби "слободу", а Порторику "аутономију"! Први случајеви неоколонијализма и клијентских држава у модерној историји! Не заборавимо да је Америка "створила" и Либерију, као државу за "своје" бивше робове! Па, њено мешање у мексичке послове, почев од Алама (територија Мексика смањена за више од пола, све због "америчких насељеника"! Да ли Вас ово подсећа на Косово?!), контре против уплитања европских великих сила 1860-тих, затим улоге у мексичкој револуцији почетком 20-ог века, све у духу Монрове доктрине, донете почетком 19-ог века. Да подсетим, та доктрина гласи: "Америка Американцима, под вођством Сједињених Америчких Држава!" Тиме је све речено! Учешће у 1-ом св. рату, под вођством Вудроа Вилсона, разбијено је јаким осећајем самодовољности и изолационизма (ипак су они један Континент и Империја, а не само обична земља!). Поменућу велику активност у Кини после 1-ог св. рата, као њихову подршку режиму Чанг-Кај Шека све време кинеско-јапанских непријатељстава, укључујући, по свему судећи, провоцирање Јапана на Перл Харбур (пре Перл Харбура био је америчко-британско-холандски ембарго на нафту, поводом кинеско-јапанског рата!). Тиме не оправдавам јапанска (и немачка у Европи!) зверства и агресије у Азији, али јасно је ко дан, да је Америка почев од времена Монроа себе доживљава као свеамеричког хегемона (како рече Черчил: Велика Република! Подсећа ли Вас ово на време једне друге Велике Републике, мислим Римске?!), а од 1898 била је "позвана" да шири "american way of life" и даље по Глобусу! Знате, Клинтон и Буш имају претходнике
.jpg)
Паралела са кровом америчке амбасаде у Сајгону и кровом Б-92 је одлична. Свака част. хахахаха
Када је у питању ризик, морамо бити свесни да за сваку војну машинерију која је вођена профитом и војно-индустријским комплексом људство јесте само једна променљива у једначини.
a onda i vatru:
Други фактор када разматрамо зашто је степен америчке толеранције на губитке виши у односу на европски јесте индоктринација америчке јавности путем медија.
Medjutim, ono sto uopste nije jasno je cemu ovaj tekst sluzi u nasem kontekstu. Nudi nam se cak i ime jednog poginulog amerikanca i lista njegovih zelja da bude vojnik. Nista od toga nije potrebno da znamo. A teza o nekakvoj bitnoj razlici na relaciji SAD-Evropa ne stoji jer su I jedni I drugi pot potpunom kontrolom istih agresivnih uber-kapitalista.
Amerikanci vole lake ratove ,kad im je pobjeda zagarantovana. Srbija, Grenada,Irak itd , koje su predhodno ozloglasene kao vodjene domacim Hitlerima, i koje se pretvore (kroz njihove dirigirane medije) u neprijatelje americkih vitalnih interesa. Onda Holivud brzo napravi patriotske filmove i prodaja zastava se poveca nekoliko stotina procenata.
U Vijetnamu kao i danas u Avganistanu, stvari su posle naopacke, jer je u njima usao jedan faktor koji se nikad ne ukljucuje u pentagonskim kompjuterima- ljudski faktor. Sve ostalo je bilo uzeto u obzir, sem da Vijetnamci ,kao i danas Afganistanci, ne citaju New York Times koji ih uvjerava da te bombe koje su im upucene, su ustvari porodjajni bolovi (Kondolica Rajs) njihovih demokratija.
Ima naroda koji naposto ne dozvoljavaju, ni pod kakvim uslovima, da im stranci-agresori kroje kapu, pa bilo koliko bomba bace na njih- i kolikogod ih proglase za teroriste.
Ovo se zove narodni duh, i to je taj koji je tukao Amerikance u Vijetnamu, i koji ih vec tuce u Afganistanu.
Ово су све разлози због којих неће доћи до неке радикалне акције или демонстрације против ратова у свету које води Америка и НАТО. Сви се о свом јаду забављају, ко о кредиту, ко о губитку посла, ко о деци наркоманима, ко о хипотеци на дедовину...много им је далек Авганистан и глобална свест! осим тога, кад кренете глобално да размишљате, одмах вас убаце у секту "теорија завере", прогласе за лудог, и тиме уклоне са мреже.
Спиновањем страха од људи на улици и криминала генерално, више се и не дружимо, и тешко улазимо у организације и покрете, а и оне организације које постоје су често носиоци баш тих каубојских идеја од којих желимо да побегнемо. Велики Брат влада, на жалост, суверено и без сметњи за будући успешан рад.
зар стварно мислите да је САД имала идеју да буквално завлада Вијетнамом... ко СССР Варшавским пактом нпр.
САД су са мининалним губицима деценијама држали коридор против ширења комунизма на обале тихог океана..размислите да ли би постојае данас најнапредније економије - Кореја, Јапан, Индонезија, па и Индија..да су САД заиста "изгубиле рат" у Вијетнаму..и Кореји
за разлику од Руса који побеђују до последењег Руса, Амери итекако "штеде" на својим животима...
зар мислиет да САД не би победиле да су примениле совјетку тактику - да јуначки погине 20 милиона Амера?
Izgubiti rat u vojnom aspektu. To je ono sto SAD moze naterati na povlacenje. Geostrateski dobitci naplaceni gubitkom rata se ne mogu meriti benefitima obezbedjenim sa dobijenim ratom (oba puta u vojnom aspektu).
Primer bi bio vojno pobedjeni Japan koji ne samo da je i dan danas "domacin" najvecim americkim vojnim bazama, nego je potpuno integrisani, komplemetarni (i ne tako mali) deo globalne (americke) ekonomije, sa politickim elitama koje SAD smatraju svojim daleko najvaznijim "partnerom", i sa kulturom koja je preslikana kopija americke (na osnovama osobenosti japanskog drustva).
Ali i pored svega toga, mislim da za ovu raspravu nije konstruktivno govoriti o potencijalima SAD za vodjenje rata. Mozemo praviti teorijske modele da vidimo kako bi SAD prosle u nekom ratu u inostranstvu kada bi cele bile posvecene iskljucivo istom, u celom svom ljudskom i materijalnom potencijalu, ali to jednostavno nece doprineti ozbiljnom aproksimiranju realnih situacija. Jer da bi SAD ijednom ratu bile apsolutno posvecene u svim svojim potencijalima, trebalo bi da se stvore i specificni uslovi za tako nesto, poput novog svetskog rata, ili ugrozenosti domacih granica. Koreja, Irak, i bilo koji od of shore anganzmana u koje su upleteni sada ne ispunjava takve uslove.
Niti je ijedan sukob od Drugog svetskog rata na ovamo ispunio iste uslove i za Sovjetski Savez.
...зар мислиет да САД не би победиле да су примениле совјетку тактику - да јуначки погине 20 милиона Амера?
Можда би и победили и дошли до кинеске границе. И шта онда?
....САД су са мининалним губицима деценијама држали коридор против ширења комунизма на обале тихог океана..размислите да ли би постојае данас најнапредније економије - Кореја, Јапан, Индонезија, па и Индија..да су САД заиста "изгубиле рат" у Вијетнаму..
Тачно је да су деценијама држали коридор против ширења комунизма, али главну улогу у томе није одиграо рат у Вијетнаму, него Сухарто, којег су државним ударом Американци поставили на власт 1965. г. и који је са својим генералима очистио Индонезију од комуниста. Читава становништва градова и села била су стерана на одређене локације и масакрирана. Након удара убијено је пола милиона људи, а нешто више их је ухапшено и мучено. ЦИА је све надгледала. Тако се одржао коридор о којем говорите. Да Сухарто није био амерички човек, питање је како би се све то завршило.
А што се тиче напредних економија све је то релативно. Биће да је либерални капитализам банкротирао.