Amerikanci su u Vijetnamu doživeli vojni poraz. Zbog toga su se povukli iz Vijetnama, a ne zbog pritiska "kritične mase". 1968.g Vijetkong i sjevernovijetnamska vojska oslobodili su preko 80. gradova, skoro su zauzeli američku ambasadu u Sajgonu i da bi sprečili pad Sajgona Amerikanci su ga besomučno bombardovali. Do kraja rata, negde tamo 1975, to im je bila jedina taktika. Bombardovali su i rušili iz vazduha, jer na zemlji protiv Vijetkongovaca nisu imali šanse. Poslednji američki ostaci pobegli su iz Vijetnama sa krova američke ambasade..Znači nisu protesti osvešćenog dela američkog naroda bili presudni za zaustavljanje rata u Vijetnamu, nego teški porazi američke vojske. I nije zima pobedila Hitlera u Rusiji, nego ruski vojnik. I ruska tehnika naravno. Posle zime bila je Kurska bitka, koja je bila presudna u 2. svetskom ratu i u kojoj su Rusi izvojevali odlučujuću pobedu. Kada se uzme u obzir da je u bici poginulo, zarobljeno i ranjeno oko pola miliona Nemačkih vojnika, a Rusa i više od toga i da je u bici sa nemačke strane učestvovalo oko 3000 tenkova i topova,10,000 artiljerijskih cevi i 2000 hiljade aviona, a sa ruske strane približno toliko, onda je tvrdnja da je iskrcavanje saveznika u Normandiji bilo od presudnog značaja u slomu Hitlera, u najmanju ruku, bezobrazna...Dakle, nisu vremenske neprilike i slobodna volja građana presudile u ta dva agresorska rata. A nije ni ona šetnja od Normandije do Berlina.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 13 jun 2010 02:49
Zilot
Američko društvo je ipak vršilo pritisak povodom rata u Vijetnamu i bez obzira koliko je tadašnji američki režim miislio samo na rat, ipak je morao da uzme u obzir i ono što se dešavalo u Americi. Jedan od razloga tadašnjih protesta leži u tome što su vlasti privodile i slale u Vijetnam, onako "redom". Danas u rat idu samo profesionalni vojnici tipa "znali ste kada ste potpisivali ugovor". Dakle, to je jedan od razloga zašto danas nema baš toliko protesta povodom rata u Avganistanu. Ima još jedna bitna stvar vezana za pobede i poraze: pobede na bojnom polju ne znače i pobedu u ratu. Amerika će dobiti sve bitke u Avganistanu, ali će izgubiti rat. :))) Za kraj da navedem: "Poslednji američki ostaci pobegli su iz Vijetnama sa krova američke ambasade.". Postavlja se pitanje: koliko će duša ostati na krovu B92 kada se Amerikanci budu povlačili iz Srbije?
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 13 jun 2010 04:13
Svetislav Kostić
Inače ako kaplar džejkob Liht (Licht, prezimenjak "naše" Sonje) ne ode da ratuje u Afganistanu protiv Talibana, Talibani će da dođu njemu u Ameriku.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 13 jun 2010 10:08
Neofit77
@Zilot
Paralela sa krovom američke ambasade u Sajgonu i krovom B-92 je odlična. Svaka čast. hahahaha
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 13 jun 2010 18:01
Aleksandar
Prvo nam otkrije malo toplu vodu:
Kada je u pitanju rizik, moramo biti svesni da za svaku vojnu mašineriju koja je vođena profitom i vojno-industrijskim kompleksom ljudstvo jeste samo jedna promenljiva u jednačini.
a onda i vatru:
Drugi faktor kada razmatramo zašto je stepen američke tolerancije na gubitke viši u odnosu na evropski jeste indoktrinacija američke javnosti putem medija.
Medjutim, ono sto uopste nije jasno je cemu ovaj tekst sluzi u nasem kontekstu. Nudi nam se cak i ime jednog poginulog amerikanca i lista njegovih zelja da bude vojnik. Nista od toga nije potrebno da znamo. A teza o nekakvoj bitnoj razlici na relaciji SAD-Evropa ne stoji jer su I jedni I drugi pot potpunom kontrolom istih agresivnih uber-kapitalista.
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 13 jun 2010 19:03
Peter RV
Ima jos neka stvar za dodat.
Amerikanci vole lake ratove ,kad im je pobjeda zagarantovana. Srbija, Grenada,Irak itd , koje su predhodno ozloglasene kao vodjene domacim Hitlerima, i koje se pretvore (kroz njihove dirigirane medije) u neprijatelje americkih vitalnih interesa. Onda Holivud brzo napravi patriotske filmove i prodaja zastava se poveca nekoliko stotina procenata.
U Vijetnamu kao i danas u Avganistanu, stvari su posle naopacke, jer je u njima usao jedan faktor koji se nikad ne ukljucuje u pentagonskim kompjuterima- ljudski faktor. Sve ostalo je bilo uzeto u obzir, sem da Vijetnamci ,kao i danas Afganistanci, ne citaju New York Times koji ih uvjerava da te bombe koje su im upucene, su ustvari porodjajni bolovi (Kondolica Rajs) njihovih demokratija.
Ima naroda koji naposto ne dozvoljavaju, ni pod kakvim uslovima, da im stranci-agresori kroje kapu, pa bilo koliko bomba bace na njih- i kolikogod ih proglase za teroriste.
Ovo se zove narodni duh, i to je taj koji je tukao Amerikance u Vijetnamu, i koji ih vec tuce u Afganistanu.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 13 jun 2010 19:07
Ultravoice
Mislim da potcenjujete moc, i uticaj americkih masmedija na tamosnje drustvo. Kao sto prethodni komentator rece, nece Amerikance domaca javnost naterati na povlacenje iz nekog rata, vez samo poraz u istom, ili negativni cost/benefit bilans za interese americkih centara moci.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 13 jun 2010 20:14
Milena Matić
Nalazim da je medijska priprema i obrada ključna u današnje vreme, i to se vidi u svim sukobima i u svim situacijama, što globalnim, što lokalnim. Danas mediji pišu ono što im gazda kaže (čast izuzecima), i spinovanje je postala norma. Nema više mnogo prostora da se sazna istinita vest. Samim tim, građani, naviknuti na magičnu kutiju koja govori istinu kao proročica iz Delfa, otklanjaju iz sopstvene, stresirane zbilje sve one vesti koje bi ih povredile, i dalje oterale u stres. Samim tim, manipulaciji nema kraja. Oni koji žele da zavire iza gomile lažnih i spinovanih vesti ima jako malo, a i prostor za delovanje im je mnogostruko sužen.
Ovo su sve razlozi zbog kojih neće doći do neke radikalne akcije ili demonstracije protiv ratova u svetu koje vodi Amerika i NATO. Svi se o svom jadu zabavljaju, ko o kreditu, ko o gubitku posla, ko o deci narkomanima, ko o hipoteci na dedovinu...mnogo im je dalek Avganistan i globalna svest! osim toga, kad krenete globalno da razmišljate, odmah vas ubace u sektu "teorija zavere", proglase za ludog, i time uklone sa mreže.
Spinovanjem straha od ljudi na ulici i kriminala generalno, više se i ne družimo, i teško ulazimo u organizacije i pokrete, a i one organizacije koje postoje su često nosioci baš tih kaubojskih ideja od kojih želimo da pobegnemo. Veliki Brat vlada, na žalost, suvereno i bez smetnji za budući uspešan rad.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 14 jun 2010 09:46
brm
komentatori definišite šta znači "izgubili rat"..
zar stvarno mislite da je SAD imala ideju da bukvalno zavlada Vijetnamom... ko SSSR Varšavskim paktom npr.
SAD su sa mininalnim gubicima decenijama držali koridor protiv širenja komunizma na obale tihog okeana..razmislite da li bi postojae danas najnaprednije ekonomije - Koreja, Japan, Indonezija, pa i Indija..da su SAD zaista "izgubile rat" u Vijetnamu..i Koreji
za razliku od Rusa koji pobeđuju do posledenjeg Rusa, Ameri itekako "štede" na svojim životima...
zar misliet da SAD ne bi pobedile da su primenile sovjetku taktiku - da junački pogine 20 miliona Amera?
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 14 jun 2010 13:08
@brm-u, a od thinking maize-a
Poštovani g-dine, stoji da su Rusi imali grozne gubitke tokom 2-og svetskog rata, za razliku od Amera, ali i carska Rusija je imala velike gubitke tokom 1-og svetskog rata! A o ljudskim gubicima Amerike, pa..., sve je relativno! Jer, da bi dobili Hladni Rat, dosta su ulagali u nekomunističke zemlje Istočne Azije (vidi: ASEAN) i ono što je MNOGO VAŽNIJE, dozvolile su njihov nesmetani Unutrašnji Razvitak! Naravno to sve ima svoju cenu, pa imate i npr. razvitak nebrojeno mnogo pseudohrišćanskih kultova u Republici Koreji (vidi: Munov kult), ponegde endemsku korupciju (npr. Suhartova Indonezija), svuda specifično shvatanje demokratije "odozgo" i korporativističkog duha, prema kome je npr. Henri Ford bio Florans Najtingejl i slično! Ali OSNOVNO je da su sve te nacije sprovele SELEKTIVNU VESTERNIZACIJU SVOJIH DRUŠTAVA, tj. uzimali su sa Zapada samo ONO ŠTO IM ODGOVARA! Ostalo je uradila Globalizacija, tj. Kapitalističkom Pohlepom Motivisano izmeštanje Zapadne Industrije iz Zapadnih zemalja upravo u takve (i neke muslimanske zemlje) države! Sada su FINANSIJSKI upravo Amerika i Zapad Taoci tih zemalja! I onog trenutka, kada Logika Događaja i Interesi Novoindustrijalizovanih zemalja azijsko-pacifičkog pojasa (pripadajućih budističkom i manjim delom islamskom kulturnom krugu) dovedu do svog Logičnog Kraja, DOLAR ĆE PASTI, a sa njim i SAV ZAPAD! Posle toga, LOGIČNO SLEDI, GRAĐANSKI RAT! Sam Tojnbi je u svom "Istraživanju istorije" govorio o tome kako se Zapad ODRIČE SVOG KULTURNOG IDENTITETA! Dalje, naravno kao svesni Zapadni Patriota, to nije dalje razlagao, ali DIJAGNOZA JE POSTAVLjENA! Sada, to se tiče i nas, PRIPADNIKA ISTOČNO-PRAVOSLAVNE CIVILIZACIJE, ali to je već tema teksta prof. Antonića!
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 14 jun 2010 15:38
Ultravoice
brm,
Izgubiti rat u vojnom aspektu. To je ono sto SAD moze naterati na povlacenje. Geostrateski dobitci naplaceni gubitkom rata se ne mogu meriti benefitima obezbedjenim sa dobijenim ratom (oba puta u vojnom aspektu).
Primer bi bio vojno pobedjeni Japan koji ne samo da je i dan danas "domacin" najvecim americkim vojnim bazama, nego je potpuno integrisani, komplemetarni (i ne tako mali) deo globalne (americke) ekonomije, sa politickim elitama koje SAD smatraju svojim daleko najvaznijim "partnerom", i sa kulturom koja je preslikana kopija americke (na osnovama osobenosti japanskog drustva).
Ali i pored svega toga, mislim da za ovu raspravu nije konstruktivno govoriti o potencijalima SAD za vodjenje rata. Mozemo praviti teorijske modele da vidimo kako bi SAD prosle u nekom ratu u inostranstvu kada bi cele bile posvecene iskljucivo istom, u celom svom ljudskom i materijalnom potencijalu, ali to jednostavno nece doprineti ozbiljnom aproksimiranju realnih situacija. Jer da bi SAD ijednom ratu bile apsolutno posvecene u svim svojim potencijalima, trebalo bi da se stvore i specificni uslovi za tako nesto, poput novog svetskog rata, ili ugrozenosti domacih granica. Koreja, Irak, i bilo koji od of shore anganzmana u koje su upleteni sada ne ispunjava takve uslove.
Niti je ijedan sukob od Drugog svetskog rata na ovamo ispunio iste uslove i za Sovjetski Savez.
Preporuke:
0
0
13
utorak, 15 jun 2010 10:23
Odbrana i poslednji dani
brm@
...zar misliet da SAD ne bi pobedile da su primenile sovjetku taktiku - da junački pogine 20 miliona Amera?
Možda bi i pobedili i došli do kineske granice. I šta onda?
....SAD su sa mininalnim gubicima decenijama držali koridor protiv širenja komunizma na obale tihog okeana..razmislite da li bi postojae danas najnaprednije ekonomije - Koreja, Japan, Indonezija, pa i Indija..da su SAD zaista "izgubile rat" u Vijetnamu..
Tačno je da su decenijama držali koridor protiv širenja komunizma, ali glavnu ulogu u tome nije odigrao rat u Vijetnamu, nego Suharto, kojeg su državnim udarom Amerikanci postavili na vlast 1965. g. i koji je sa svojim generalima očistio Indoneziju od komunista. Čitava stanovništva gradova i sela bila su sterana na određene lokacije i masakrirana. Nakon udara ubijeno je pola miliona ljudi, a nešto više ih je uhapšeno i mučeno. CIA je sve nadgledala. Tako se održao koridor o kojem govorite. Da Suharto nije bio američki čovek, pitanje je kako bi se sve to završilo.
A što se tiče naprednih ekonomija sve je to relativno. Biće da je liberalni kapitalizam bankrotirao.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 15 jun 2010 21:04
Darko
protesta nema jer nema mobilizacije.
Preporuke:
0
0
15
utorak, 15 jun 2010 21:26
Darko
Amerika je stalno u ratu. Drustvo i industrijski kompleks je projektovan tako još u drugom svetskom ratu i nikada se nije promenio. Ova zemlja mora da ratuje da bi funkcionisala. Ova zemlja ratuje od drugog svetskog rata neprekidno.
Preporuke:
0
0
16
četvrtak, 17 jun 2010 07:37
@Darku, a od thinking maize-a, kraj
Poštovani g-dine, Amerika ratuje od kada je osnovana! Prvo po nuždi (Rat za nezavisnost 1775-1783; Rat sa Engleskom 1812-1815; Građanski rat 1861-1865), ali od kraja 19-og veka i rata sa Španijom (1898) počinje sa osvajačkim ratovima! Da primetim, povodom pomenutog rata, Amerika je prva "izmislila" dekolonizaciju, pošto je u tom ratu "oslobodila" narode Kube, Portorika i Filipina od španske kolonijalne vlasti i "darovala" Filipinima i Kubi "slobodu", a Portoriku "autonomiju"! Prvi slučajevi neokolonijalizma i klijentskih država u modernoj istoriji! Ne zaboravimo da je Amerika "stvorila" i Liberiju, kao državu za "svoje" bivše robove! Pa, njeno mešanje u meksičke poslove, počev od Alama (teritorija Meksika smanjena za više od pola, sve zbog "američkih naseljenika"! Da li Vas ovo podseća na Kosovo?!), kontre protiv uplitanja evropskih velikih sila 1860-tih, zatim uloge u meksičkoj revoluciji početkom 20-og veka, sve u duhu Monrove doktrine, donete početkom 19-og veka. Da podsetim, ta doktrina glasi: "Amerika Amerikancima, pod vođstvom Sjedinjenih Američkih Država!" Time je sve rečeno! Učešće u 1-om sv. ratu, pod vođstvom Vudroa Vilsona, razbijeno je jakim osećajem samodovoljnosti i izolacionizma (ipak su oni jedan Kontinent i Imperija, a ne samo obična zemlja!). Pomenuću veliku aktivnost u Kini posle 1-og sv. rata, kao njihovu podršku režimu Čang-Kaj Šeka sve vreme kinesko-japanskih neprijateljstava, uključujući, po svemu sudeći, provociranje Japana na Perl Harbur (pre Perl Harbura bio je američko-britansko-holandski embargo na naftu, povodom kinesko-japanskog rata!). Time ne opravdavam japanska (i nemačka u Evropi!) zverstva i agresije u Aziji, ali jasno je ko dan, da je Amerika počev od vremena Monroa sebe doživljava kao sveameričkog hegemona (kako reče Čerčil: Velika Republika! Podseća li Vas ovo na vreme jedne druge Velike Republike, mislim Rimske?!), a od 1898 bila je "pozvana" da širi "american way of life" i dalje po Globusu! Znate, Klinton i Buš imaju prethodnike
.jpg)
Paralela sa krovom američke ambasade u Sajgonu i krovom B-92 je odlična. Svaka čast. hahahaha
Kada je u pitanju rizik, moramo biti svesni da za svaku vojnu mašineriju koja je vođena profitom i vojno-industrijskim kompleksom ljudstvo jeste samo jedna promenljiva u jednačini.
a onda i vatru:
Drugi faktor kada razmatramo zašto je stepen američke tolerancije na gubitke viši u odnosu na evropski jeste indoktrinacija američke javnosti putem medija.
Medjutim, ono sto uopste nije jasno je cemu ovaj tekst sluzi u nasem kontekstu. Nudi nam se cak i ime jednog poginulog amerikanca i lista njegovih zelja da bude vojnik. Nista od toga nije potrebno da znamo. A teza o nekakvoj bitnoj razlici na relaciji SAD-Evropa ne stoji jer su I jedni I drugi pot potpunom kontrolom istih agresivnih uber-kapitalista.
Amerikanci vole lake ratove ,kad im je pobjeda zagarantovana. Srbija, Grenada,Irak itd , koje su predhodno ozloglasene kao vodjene domacim Hitlerima, i koje se pretvore (kroz njihove dirigirane medije) u neprijatelje americkih vitalnih interesa. Onda Holivud brzo napravi patriotske filmove i prodaja zastava se poveca nekoliko stotina procenata.
U Vijetnamu kao i danas u Avganistanu, stvari su posle naopacke, jer je u njima usao jedan faktor koji se nikad ne ukljucuje u pentagonskim kompjuterima- ljudski faktor. Sve ostalo je bilo uzeto u obzir, sem da Vijetnamci ,kao i danas Afganistanci, ne citaju New York Times koji ih uvjerava da te bombe koje su im upucene, su ustvari porodjajni bolovi (Kondolica Rajs) njihovih demokratija.
Ima naroda koji naposto ne dozvoljavaju, ni pod kakvim uslovima, da im stranci-agresori kroje kapu, pa bilo koliko bomba bace na njih- i kolikogod ih proglase za teroriste.
Ovo se zove narodni duh, i to je taj koji je tukao Amerikance u Vijetnamu, i koji ih vec tuce u Afganistanu.
Ovo su sve razlozi zbog kojih neće doći do neke radikalne akcije ili demonstracije protiv ratova u svetu koje vodi Amerika i NATO. Svi se o svom jadu zabavljaju, ko o kreditu, ko o gubitku posla, ko o deci narkomanima, ko o hipoteci na dedovinu...mnogo im je dalek Avganistan i globalna svest! osim toga, kad krenete globalno da razmišljate, odmah vas ubace u sektu "teorija zavere", proglase za ludog, i time uklone sa mreže.
Spinovanjem straha od ljudi na ulici i kriminala generalno, više se i ne družimo, i teško ulazimo u organizacije i pokrete, a i one organizacije koje postoje su često nosioci baš tih kaubojskih ideja od kojih želimo da pobegnemo. Veliki Brat vlada, na žalost, suvereno i bez smetnji za budući uspešan rad.
zar stvarno mislite da je SAD imala ideju da bukvalno zavlada Vijetnamom... ko SSSR Varšavskim paktom npr.
SAD su sa mininalnim gubicima decenijama držali koridor protiv širenja komunizma na obale tihog okeana..razmislite da li bi postojae danas najnaprednije ekonomije - Koreja, Japan, Indonezija, pa i Indija..da su SAD zaista "izgubile rat" u Vijetnamu..i Koreji
za razliku od Rusa koji pobeđuju do posledenjeg Rusa, Ameri itekako "štede" na svojim životima...
zar misliet da SAD ne bi pobedile da su primenile sovjetku taktiku - da junački pogine 20 miliona Amera?
Izgubiti rat u vojnom aspektu. To je ono sto SAD moze naterati na povlacenje. Geostrateski dobitci naplaceni gubitkom rata se ne mogu meriti benefitima obezbedjenim sa dobijenim ratom (oba puta u vojnom aspektu).
Primer bi bio vojno pobedjeni Japan koji ne samo da je i dan danas "domacin" najvecim americkim vojnim bazama, nego je potpuno integrisani, komplemetarni (i ne tako mali) deo globalne (americke) ekonomije, sa politickim elitama koje SAD smatraju svojim daleko najvaznijim "partnerom", i sa kulturom koja je preslikana kopija americke (na osnovama osobenosti japanskog drustva).
Ali i pored svega toga, mislim da za ovu raspravu nije konstruktivno govoriti o potencijalima SAD za vodjenje rata. Mozemo praviti teorijske modele da vidimo kako bi SAD prosle u nekom ratu u inostranstvu kada bi cele bile posvecene iskljucivo istom, u celom svom ljudskom i materijalnom potencijalu, ali to jednostavno nece doprineti ozbiljnom aproksimiranju realnih situacija. Jer da bi SAD ijednom ratu bile apsolutno posvecene u svim svojim potencijalima, trebalo bi da se stvore i specificni uslovi za tako nesto, poput novog svetskog rata, ili ugrozenosti domacih granica. Koreja, Irak, i bilo koji od of shore anganzmana u koje su upleteni sada ne ispunjava takve uslove.
Niti je ijedan sukob od Drugog svetskog rata na ovamo ispunio iste uslove i za Sovjetski Savez.
...zar misliet da SAD ne bi pobedile da su primenile sovjetku taktiku - da junački pogine 20 miliona Amera?
Možda bi i pobedili i došli do kineske granice. I šta onda?
....SAD su sa mininalnim gubicima decenijama držali koridor protiv širenja komunizma na obale tihog okeana..razmislite da li bi postojae danas najnaprednije ekonomije - Koreja, Japan, Indonezija, pa i Indija..da su SAD zaista "izgubile rat" u Vijetnamu..
Tačno je da su decenijama držali koridor protiv širenja komunizma, ali glavnu ulogu u tome nije odigrao rat u Vijetnamu, nego Suharto, kojeg su državnim udarom Amerikanci postavili na vlast 1965. g. i koji je sa svojim generalima očistio Indoneziju od komunista. Čitava stanovništva gradova i sela bila su sterana na određene lokacije i masakrirana. Nakon udara ubijeno je pola miliona ljudi, a nešto više ih je uhapšeno i mučeno. CIA je sve nadgledala. Tako se održao koridor o kojem govorite. Da Suharto nije bio američki čovek, pitanje je kako bi se sve to završilo.
A što se tiče naprednih ekonomija sve je to relativno. Biće da je liberalni kapitalizam bankrotirao.