Tzv. međunarodna zajednica ima(la je) cilj unitarne BiH pod dominacijom nesrpske vlasti od samog njenog priznavanja. Sam Dejtonski Sporazum je napravljen u tu svrhu stvaranja nekompaktne i nerazvijene teritorije RS čime bi se nama Srbima stvorio osećaj nesigurnosti koji bi dalje podsticao naš tih egzodus. Potpuno smo etnički očišćeni iz svih najvećih i najrazvijenijih gradova izuzev Banja Luke: Sarajeva, Tuzle, Mostara, Zenice, Bihaća. Kod Brčkog smo presečeni "nerešenim statusom" pod "međunarodnom upravom" koji će se kasnije "rešiti" sporazumom -- nakon što se Srbi koji su došli tamo iz Sarajeva, Knina, Istočne Slavonije, i drugih mesta ne isele i time "drugi" narodi postanu prosta većina. Sam Dejtonski mir je potpisan u smeru daljeg urušavanja RS da bi se "mirnim" putem završio proces unitarizacije i neutralizacije naše iole kakve državnosti tamo. Od tuda i sve one nametnute uredbe koje se protive i samom Dejtonu, a da ne govorimo o postepenom oduzimanju nadležmnosti RS tokom svih prošlih godina "mira." Suludo bi bilo očekivati da će se išta promeniti u budućnosti -- naročito zbog ponovnog interesa Amerike u BiH radi kupovanja simpatija od islamskih zemalja našom krvlju. Kao i do sada, to ih ništa ne košta, a u Beogradu sada imaju i svoju filijalu. Nama samo ostaje insistiranje na Dejtonu -- ma kako katastrofalan bio -- i ekonomsko povezivanje sa Rusijom i Kinom -- kao što to Dodig uspešno radi. Bitna je suština (oni braneći tamo svoje interese brane i opstanak RS) a ovaj tzv. samit treba posmatrati čisto formalno u smislu EU ovim želi sama sebi da pokaže da nešto radi. Na sreću svesni smo da njeno vreme prolazi. I naravno, jedinstvo naroda i vlasti je presudno radi sprečavanja nametanja novih "rešenja." Setimo se npr. onih referenduma u vezi antisrpskih "mirovnih" planova kojima je to jedinstvo vlasti i naroda uspelo da sačuva RS. Izdržali smo do sada iskušenja kakva retko koji narod, pa izdržimo još malo -- mnogo se toga događa u svetu što ide u našu korist.