Ali zašto onda među anketiranim Nemcima tek 18 procenata njih može da pravilno odgovori na pitanje o broju sovjetskih vojnika i mirnih žitelja, poginulih od ruku nemačke soldateske?
A Srbi i drugi bratski narodi?
Ustvari, to što su nas ubijali Nemci, Bugari, Italijani, Hrvati i ostali, to učen čovek može da opiše nekim rečima, ali, ko je kriv što su Srbi ubijali Srbe. Razlog da neko strada je bio da je neko za Nemce ili Ruse. Dovoljno je bilo i da se samo posumnja.
Koliko je mržnje u Srbiji bilo i ostalo svih ovih godina zbog tih okupatora, koje jedan brat voli i liže, a drugi brat hoće da ih ubije. Na kraju brat ubije brata. Ko je za TO kriv?
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 10 maj 2010 19:25
Baja Patak
Iskreno, i nemilosrdno rasuđujući: a zašto bi sadašnje, nedovoljno informisano nemačko javno mnjenje trebalo da bude drugačije pod ovim okkolnostima? Uzmite Veliki (Prvi svetski) rat. Glavni ratni cilj Nemačke je bio uništenje (eliminacija kao velike sile) Ruske Imperije. Taj cilj je postignut, istina ne čisto vojnim sredstvima, nego i uz pomoć železničkih i bankarskih: tokom ratnih operacija poslat je “plombirani voz“ iz Švajcarske preko Nemačke i Švedske sa Lenjinom i njegovom boljševičkom bandom u Rusiju razdrmanu februarskom revolucijom, pružena im je podrška kapitalom, i to je u suštini bio torpedo koji je potopio Rusiju. To što se sada, posle skoro 100 godina Rusija ponovo (daj Bože!) diže, je druga stvar – ali to još treba videti (Boga molim da se i ostvari). U Drugom Svetskom ratu, glavni cilj Hitlera je bio ujedinjenje Evrope pod nemačkom kontrolom. Opet – nešto zakasneli, ali – uspeh: EU je ujedinjena Evropa, i u suštini, pod nemačkom kontrolom. Dakle, u oba svetska rata su glavni ratni ciljevi Nemačke bili ostvareni (istina, uz ogromne nemačke žrtve koje bi neki mogli pogrešno smatrati Pirovim pobedama), ali okreni-obrni, pobeda i jeste ostvarenje glavnog ratnog cilja. Dakle – zašto očekivati da bi se sadašnje nemačko javno mnjenje trebalo osvrtati na neke datume? Pobeda je pobeda, a parade su samo parade. Šteta je samo što su u oba svetska rata bili međusobno i krvavo suprotstavljeni Germani i Sloveni, a daleko, daleko bi bilo bolje da nije tako bilo. Sadašnja politika Rusije uliva nade. Eh, kada bi samo nemačka elita to pravilno shvatila...
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 10 maj 2010 23:30
Trpen spašen
Za Baju patka. Očigledno je da se sve nemačke pobede- izvojevane u ratu ili u miru, uvek završavaju porazima. Tako je bilo posle Prvog svetskog rata, tako posle Drugog a ni Evropsku uniju - koja se zaista pretvorila u nemačku Evropu - ne čeka sjajna budućnost.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 10 maj 2010 23:30
Starina Novak
Nemci ne uce na casovima istorije o svojim zlocinima.
Osim toga njihove Nevladine organizacije se bave radom vlade i zivotom gradjana,obicnih ljudi.
One ne podsecaju Nemce na uzase koje su pocinili u blizoj i daljoj istoriji.
To uostalom ne rade ni u USA, Velikoj Britaniji itd. Iako postoji obilna dokumentacija.
Zato njihove vlade placaju srpske cvecke da obilato pljuju po svom narodu...
Preporuke:
0
0
5
utorak, 11 maj 2010 05:58
Srboljub Savic
Nemce je pekao poraz u I sv. ratu. Kazne Versajskog
mira su im bile i teske i sramne. San o velikoj Nemackoj nije nestao. Hitlerov nacional-socijalizam
nasao je na vrlo plodno tlo. Cela zemlja prihvatila
je seme, iako je bilo nacisticko, genocidno i zlocinacko. Koliko je seme rezultat zapadne proiz-
vodnje (anglofilske), sracunate da do bogatstava na
istoku dodju preko zrtava Nemaca i slovenskih naroda, ne moze se izmeriti, ali ni "rad" negirati,
imajuci u vidu sva dogadjanja, pre Hitlera, pa sve
do danas.
Ocekivati da Nemci preko noci postanu kolektivno,
mazohiti, mogu samo oni, koji treba da razviju
nas mazohizam.
Nemacka ne raskopava grobove, ne trubi o nedelima
svojih oceva i dedova, teskim porazima i zrtvama.
Prihvatili su (da li zbog nenaucene lekcije ili?)
da budu americka moc nad Evropom, pa zasto bi
evocirali sramotu.
Nemci nisu mi-Srbi, da "slavimo" poraz (iako
Kosovsku bitku nismo izgubili [ni dobili]).
Nemci ne "vaskrsavaju" u miru "pokret borbe protiv"
a ni rata ni protivnika. Oni znaju svoje interese
i rade da ih ostvare.
Oni sebi ne stvaraju razdor, na silu, jer doro
znaju snagu ujedinjenog naroda i drzave.
To sto mi ne prepoznajemo stvarni karakter
"povampirenja", pa nas tesko kosta, i od neprijatelja i prijatelja, ni nemacki primer nije
nam od pomoci.
[A, propo istrazivanja: Kakva pitanja, takvi odgovori. Pa, zar je tesko dobiti rezultat, kad
se zna sta se hoce?]
S. Savic
.jpg)
A Srbi i drugi bratski narodi?
Ustvari, to što su nas ubijali Nemci, Bugari, Italijani, Hrvati i ostali, to učen čovek može da opiše nekim rečima, ali, ko je kriv što su Srbi ubijali Srbe. Razlog da neko strada je bio da je neko za Nemce ili Ruse. Dovoljno je bilo i da se samo posumnja.
Koliko je mržnje u Srbiji bilo i ostalo svih ovih godina zbog tih okupatora, koje jedan brat voli i liže, a drugi brat hoće da ih ubije. Na kraju brat ubije brata. Ko je za TO kriv?
Osim toga njihove Nevladine organizacije se bave radom vlade i zivotom gradjana,obicnih ljudi.
One ne podsecaju Nemce na uzase koje su pocinili u blizoj i daljoj istoriji.
To uostalom ne rade ni u USA, Velikoj Britaniji itd. Iako postoji obilna dokumentacija.
Zato njihove vlade placaju srpske cvecke da obilato pljuju po svom narodu...
mira su im bile i teske i sramne. San o velikoj Nemackoj nije nestao. Hitlerov nacional-socijalizam
nasao je na vrlo plodno tlo. Cela zemlja prihvatila
je seme, iako je bilo nacisticko, genocidno i zlocinacko. Koliko je seme rezultat zapadne proiz-
vodnje (anglofilske), sracunate da do bogatstava na
istoku dodju preko zrtava Nemaca i slovenskih naroda, ne moze se izmeriti, ali ni "rad" negirati,
imajuci u vidu sva dogadjanja, pre Hitlera, pa sve
do danas.
Ocekivati da Nemci preko noci postanu kolektivno,
mazohiti, mogu samo oni, koji treba da razviju
nas mazohizam.
Nemacka ne raskopava grobove, ne trubi o nedelima
svojih oceva i dedova, teskim porazima i zrtvama.
Prihvatili su (da li zbog nenaucene lekcije ili?)
da budu americka moc nad Evropom, pa zasto bi
evocirali sramotu.
Nemci nisu mi-Srbi, da "slavimo" poraz (iako
Kosovsku bitku nismo izgubili [ni dobili]).
Nemci ne "vaskrsavaju" u miru "pokret borbe protiv"
a ni rata ni protivnika. Oni znaju svoje interese
i rade da ih ostvare.
Oni sebi ne stvaraju razdor, na silu, jer doro
znaju snagu ujedinjenog naroda i drzave.
To sto mi ne prepoznajemo stvarni karakter
"povampirenja", pa nas tesko kosta, i od neprijatelja i prijatelja, ni nemacki primer nije
nam od pomoci.
[A, propo istrazivanja: Kakva pitanja, takvi odgovori. Pa, zar je tesko dobiti rezultat, kad
se zna sta se hoce?]
S. Savic