Tekst filozofa Maria Kalika pregnantno govori o Profesorovom delu, posebno ukazujuci na Markovicev neposredni drustveni angazman, koji iskoracuje iz stroge akademske zatvorenosti.

Neverovatno je, medjutim, koliko u medijima, a narocito na internetu, ima banalnih, nepromisljenih, parolaskih diskvalifikacija Markovicevog dela. A to, iznova, ukazuje na potrebu za prosvecenjem, u smislu "postajanja sveta filozofskim, a filozofije svetskom". Ma koliko to danas zvucalo atavisticki, mnogima koji su izgubili strpljenje kada je rec o refleksivnom umu, za koje je umska refleksija - kako to tome govori jedan savremeni mislilac - puko "mrsomudjenje".

Ja mislim da nije politički korektno to što pažnju posvećujete samo ideologu SPS-a a zapostavljate JUL! Bilo bi krajnje vreme da objavite par dirljivih osvrta na lik i delo ideologa JUL-a. U krajnjoj liniji, u pitanju je isto prezime tako da niko neće primetiti razliku...

Jos jedan odlican tekst Marija Kalika koji zasluzuje svaku pohvalu. Gospidine Mario, samo napred. Niste sami, ima nas jos puno, svakim danom je sve vise intelektualaca koji pocinju da shvataju ono sto je Profesor Markovic cesto govorio i pisao. Pitanje je samo dana kada ce se, ne samo kod nas - nego i u svetu, stvoriti kriticna masa koja ce da bude REALNA i da trazi NEMOGUCE. Gospodine Mario, nemojte da vas komentari mesetara i neznalica obeshrabre. Vrlo cesto se radi o onima koje je Kustrica davno identifikovao kao ljude "koji rade za platu". Na primer uzmite samo ovaj prvi komentar coveka koji tvrdi da je Markovic doprineo da se stvore tajkuni a onda da se narodna imovina prelije u njihove dzepove. Koje dokaze covek ima za to? Svako normalan zna da je istina upravo suprotna, ali mesetari, provokatori i placenici ce uvek ostavljati komentare tvrdeci suprotno od istine. Oni neka rade svoj posao jer vrovatno je to njihov placenicki interes. Ali, na njihovu nesrecu, i mi se budimo iz anestezije i shvatamo gde je i staje nas interes.

Profesor Marković zauvek će ostati u našim srcima!

Bogoljub, Miroslav, Dafina, Jezda, Milan i Milorad

"Takav je bio Mihailo Marković, uspravan i stamen, od rane mladosti do pozne starosti"
i posle Mihajla Mihajlo

Imao sam veliku sreću i zadovoljstvo,da pre nakoliko godina odigram dve partije šaha protiv profesora u odmaralištu u Soko Banji.Naime videvši nas nekoliko,kako međusobno igramo brzopotezne partije,a bili smo u Soko Banji na radničkim igrama #Naftijada#.
Jednoga popodneva mi je prišao profesor Marković i predložio da odigramo par partija,šeretski dodajući,kako je primetio da sam ja bio bolji od ostalih iz ekipe.Naravo,pristao sam i dok je gospođa Marković čitala u našoj blizini ,mi smo igrali.Igrali smo bez sata i dobro se sećam, kao beli sam u Karo-kanu remizirao,protiv profesora,dok sam ga crnima pobedio u Benoniju.Profesor nije štedeo komplimente na račun moje igre i tek tada sam otkrio da je pedesetih bio savezni kapiten naše šahovske olimpijske reprezentacije.Oni koji igraju šah,mogu pretpostaviti kakva je značajna uloga dodeljena čoveku koji je vodio naš izabrani tim.Naročito u tim godinama,kada je SFRJ bila druga šahovska sila u svetu.Iako sam amater,igrao sam i protiv dosta velemajstora i intermastora,a čini mi se da je šahovska snaga profesora Markovića ,čak i u njegovim poznim godinama,bila zaista impresivna.Ovim sam hteo ,da dam mali doprinos upoznavanju ovog velikog čoveka iz jednog sasvim drugačijeg ugla.Bio je zaista briljantan um.

Ponekad se nazalost desava da se u (kontinentalnoj) filozofiji gluposti proglasavaju za "dubinu" misli. Nesto sto je najgluple sto covek moze da uradi, a pogotovu neko ko bi trebalo da vazi za filozofa, jeste da se upusti u tvrdjenje protivrecnosti.Tako autor citira valjda kao neki duboki uvid sledece reci Markovica:

Ljudski potencijali su neuporedivo veći nego što smo toga svesni.

Ako se nesto vec karakterise kao stvar koje (valjda po prirodi te stvari) nismo svesni, kako je onda gosn. profesor uspeo da mu dodje do svesti da tako nesto ustvrdi? Kako je to profesor postao svesan necega cega nismo svesni?

Ali ima nesto sto je gluplje i od tvrdjenja protivrecnosti, a to je velicanje tudjih protivrecnosti kao uvida od velikog znacaja.

Postavimo sada pitanje kako je profesor mogao da formulise svoju recenicu, a da izbegne da ustvrdi nuzno neistinitu i neupotrbljivu protivrecnost? To uopste nije tesko. Mogao je reci:

Cesto ljudi u svom zivotu postignu uspehe u koje su prethodno sumljali.

Pa zasto se onda nije profesor opredelio da kaze ovako nesto sto je ocigledno istinito i jasno? Odgovor je da kontinentalni filozofi beze od preciznog i jasnog izrazavanja "ko djavo od krsta". Ono sto je zanimljivo su "duboke misli" koje zahvataju "samu sustinu bica", a put do njih je preko protivrecnosti i besmislica, tj. opskurantizam se prodaje za pravu filozofsku vrednost. Nazalost, pravi ishod ovakvog tipa izrazavanja je tragedija velicanja gluposti.

Iako ove silne pogrde, na racun Profesora, kolege Kalika i ideje komunizma, u stvari - ne treba shvatati ozbiljno, jer su povrsne, nefundirane i parolaske, ipak treba obratiti paznju na jedan interesantan moment: zanimljivo je, naime, to sto ljudi, koji po svom materijalnom i socijalnom statusu sigurno ne pripadaju kapitalistima, u sustini brane ili barem opravdavaju kapitalisticke ideje, uvereni da je poboljsanje njihovog drustvenog statusa moguce samo u individualnoj sferi, u postojecoj drustveno-ekonomskoj formaciji. Odakle potice ovaj sociodarvinisticki optimizam? Da li je moguce da nametanje liberalnih ideja, od skole, pa sve do medija, izazvalo takvo pomracenje uma, da se malo ko usudjuje da uputi pogled izvan takozvanih ispostavljuenih okvira, izvan drustvene zbilje, u podrucje jos-ne-dogodjenog.

Kada je rec o kritici Profesorovog dela, tu je stvar ista kao i kada je rec o kritici Marksa ili Lenjina. Kriticarti su, u pravilu, oni koji nisu procitali ni red iz njihovih dela, ili, ignorantski, nisu ulozili ni maleni napor da ista razumeju.

Medjutim, sve ovo ne treba da obeshrabri za sada maleni broj komunista, kojima i ja pripadam. Nezavisno od nerazumevanja postene neoliberal;ne inteligencije, Ideje koje se odnose na konkretnu drustvenu zbilju, koje, utoliko, prenebregavaju akademske okvire, pre ili kasnije postaju oruzje kritike, kojim se naoruzavaju najsire mase - razocaranih, bednih i siromasnih. A onda sledi kritika oruzjem!

Hoće li nas Bog pogledati , da se oslobodimo recidiva prošlosti.

@ Aleksandar

Nema ovde nikakve protivrečnosti, nego samo vašeg brzopletog čitanja te rečenice. Nije profesor pričao o nečemu o čemu u principu uopšte NE MOŽEMO biti svesni, bilo kakva iskaz o takvoj stvari bio bi naravno protivrečan. On je samo rekao da pojedinac ili neka grupa ljudi često NISU SVESNI vlastitih mogućnosti, drugim rečima, da imaju NEADEKVATNU svest o veličini svojih potencijala. Ono što ste predložili kao zamenu za tu navodno protivrečnu rečenicu upravo potvrđuje tu misao. Šta znači postići uspeh u koji smo prethodno sumnjali ako ne to da imamo neadekvatnu svest o svojim potencijalima?

A kako postajemo svesni te neadekvatne svesti, vlastite ili tuđe? Pa tako što svest stalno proširujemo sopstvenom delatnošću, Praxis-om. U tome je poenta čitave Praxis filozofije, u povezivanju i prožimanju saznanja i delovanja, istine i proizvođenja, teorije i prakse, na tragu najviših dometa "kontinentalne" filozofije. Ovaj stav se, međutim, pojavljuje i kod "ostrvskih" filozofa, npr. Hobsa, koji je izričito tvrdio da je saznanje proizvođenje, na primeru saznanja kruga kao geometrijskog oblika. Dakle, ne samo da ova duboka misao važi za istine o čovekovom svetu, već i o svetu prirode.

Utoliko pre to važi za ljudski svet. Ova profesorova misao navedena je u kontekstu partizanske borbe protiv okupatora i njegovih domaćih slugu. Partizani su u toj borbi, i samo tako, stalno nadmašivali sebe, pokazivali da u njima ima mnogo više snage nego što su drugi, pa i oni sami, mislili. Da je nešto moguće samo ako to snažno hoćemo.

Ne treba posebno spominjati koliko je groteskno optuživati profesora za "kontinentalni opskurantizam", čoveka koji je u ovu sredinu preneo tada savremena kretanja u "ostrvskoj" filozofiji i bio svima poznat po jasnoći i logičnosti svoje misli. U suštini podela između "kontinentalne" i "ostrvske" filozofije je lažna, postoji samo filozofija i anti-filozofija. (B)analitička "filozofija" koja već dugo vlada na Filozofskom fakultetu u Beogradu je ovo drugo.

Pobrkani lončići.

Ako smo demokratska država zašto bi ikom smetalo simpatisanje ove ili one ideologije, u ovom slučaju komunizma. Gde je sad nestala ta tolerancija za koju se toliko zalažemo? Za sve vam je kriv komunizam, i ok, to je vaše legitimno pravo, a videćemo kroz koju godinu ko će biti kriv za današnjicu.

Isto tako bih vas podsetila da je internet jedna velika zajednica koju (možda jedino) karakteriše upravo ta sloboda da svako iskaže svoje misli i osećanja. I ako se zalažete za toliku demokratiju, što vas onda bockaju tekstovi o profesoru, a naročito jer je reč o In memoriam. Gde je nestala tolerancija? !

A sad da se vratim na tekst. Reč je o odličnom tekstu, još boljeg autora, koji je očigledno veoma dobro poznavao prof.Markovića, i to ne samo iz knjiga i priča o njemu. Veoma lepo napisan, prepun emocija, živopisan, interesantan tekst, kojim se ukazuje na neke od osobina koje je profesor posedaovao, a koje su danas sve manje popularne i uobičajene, a to su: ogromna volja, istrajnost, upornost, optimizam, želja da se ostavi trag iza sebe...itd. A baš te osobine želim i autoru teksta, Kaliku, da ne odustaje i ne posustaje u svojim idejama ma šta ko govorio, i da bez obzira ne sve HODA USPRAVNO!

Još jedna stvar. Ljudski potencijali su neuporedivo veći nego što smo toga svesni. U nama je skrivena ogromna snaga. Ovde nije reč o tome da je profesor Marković izrekao nebulozu, već da je želeo da ukaže na to da svako od nas poseduje neizmerne potencijale, te da čitavog života treba da radimo na sebi i ulažemo u sebe, odnosno da se ne predajemo i uvek hoćemo još. ISTRAJMO!!! ''Ono što mi znamo je samo jedna kap - što ne znamo je okean.'' Isak Njutn.
Svako dobro!

@ Aleksandar

Opet promašujete ono što sam rekao. Ja sam, odgovarajući na vaš prvi "kontraargument", sasvim jasno pokazao koji je SMISAO profesorove misli koju beznadežno pokušavate da obesmislite. Vi naravno u odgovoru opet niste ponudili nikakav validan kontraargument, jer i ne možete, ta misao je sasvim smislena, i ne samo smislena, nego i duboka, što je svakako važnije, pošto je mnogi, kako je već rečeno, nisu svesni. Umesto toga ste samo rekli da to što je vaša "preformulacija" te misli neprotivrečna, smislena, NE ZNAČI da ona prva, profesorova, NIJE PROTIVREČNA, besmislena.

To nije nikakav ozbiljan kontraargument. Jer, poenta je u tome da vi treba da dokažete da JESTE PROTIVREČNA, a ne da ne znači da nije protivrečna, to su dve različite stvari. To što vi nespretno i brzopleto pokušavate da izvedete je isto kao kada bi na nekom suđenju tužilac izneo neki argument protiv optuženog, odbrana ga pobila, a onda tužilac na to odgovorio da to ne znači da optuženi nije kriv, još misleći da je time optužba dokazana. Stvarno groteskno. Na vama je, kao tužiocu, da dokažete da mi jesmo "krivi", a ne da "ne znači da nismo"; vi treba da dokažete našu "krivicu", a ne mi našu "nevinost" (naročito ako smo je već jednom odbranili). I ne samo da je ovo groteskno, nego je i primitivno,jer nastavljate da optužujete i vređate iako ne nudite nikakve ozbiljne argumente.

Pričate o nekakvom "opskurantizmu". Pa vaša podela na "kontinentalnu" i "analitičku" filozofiju je opskurantska jer je nejasna; jasna bi bila kada bi uz prvu išla "ostrvska", a uz drugu "sintetička", što su svakako glupavi izrazi i podele s obzirom na filozofiju (zato sam i stavljao navodnike), ali bar elementarno smislene. Na njima uostalom vi insistirate, ne ja, jasno sam rekao koja je podela za mene jedino ispravna.

Pošto pokazujete pozamašan diletantizam u svojim komentarima, bar s obzirom na filozofiju, koji je, još gore, praćen ostrašćenom pretencioznošću, ne bih dalje da sa vama polemišem.

Posto nebiste da polemisete sa mnom jer sam neki grozan, napadan tip koji pojma nema o filozofije, ajde da ostalima koji bi se mogli zanimate za neke od vasih tvrdnji ponudim ipak svoje misljenje.

Tipicno ponasanje za opskurantiste je da nazivaju opskurantistima upravo one koji su razgolitili njihov opskurantizam. Po Kaliku distinkciju koju sam pomenuo (za koju on misli da je moja) izmedju "kontinentalne" i "analiticke" je opskuranitizam jer je za njega ta distincija "nejasna". Radi se, medjutim, o necemu sto je opste mesto i to do te mere da cak i "narodska" wikipedija ima clanke o jednoj i drugoj. Evo ovde:

http://en.wikipedia.org/wiki/Analytical_philosophy
i ovde:
http://en.wikipedia.org/wiki/Continental_philosophy

Zatim bi Kalik da ja njemu dokazem da ova recenica

Ljudski potencijali su neuporedivo veći nego što smo toga svesni.

"JESTE PROTIVREČNA, a ne da ne znači da nije protivrečna", jer po njemu su to "dve različite stvari". Svasta ce ljudi zahtevati iz bezveznih razloga, ali lako je ovaj zahtev zadvoljiti: Autor recenice, Markovic, je osoba koja je ukljucena u referencu reci "smo" i on (svesno) tvrdi nesto cega po njemu nismo svesni. Protivrecnost je svakome lako vidliva u tvrdnji da je neko svesan necega cega niko od nas (sto ukljucuje i autora) nije svestan.

Neverovatno da neko oko ovakvih ociglednigh stvari moze da se ovoliko trza, tvrdi da to ne vidi ili da reci znace ono sto ne znace i to tako pred svima. Mozda su opskurantisti usput i bezobrazni, ne mogu nista da tvrdim.

Druga Kalik predaje na Univrezitetu druga Božina Jovanovića
Ostale podatke naćite sami.