Nesto sigurno postoji izvan okvira savremenog sveta n-tog Vavilona...Sto je to, tko je to, je pitalica iz jedne stare serije TV Zagreb. Iako sam, obicavam da kazem, samo obicni,glupi novinar, ohrabrujuce je da u Kuestinom tekstu nailazim na zapazanja koja ne odudaraju mnogo od licnog dozivljaja vremena u kojem zivimo.
Preporuke:
0
0
2
subota, 17 april 2010 18:23
Aleksandar
Imaginacija ima prednost nad bilo kojim drugim kvalitetom ljudskog bića.
Razum je ipak mnogo bitniji, sto dokazuje i sam tekst u kome autor razumom a ne imaginacijom dokazuje kapitalisticko spoticanje kulture po samoj svojoj prirodi stvari.
Preporuke:
0
0
3
subota, 17 april 2010 21:02
Sokenekos
@Aleksandar
Pa zar imaginacija (zamišljanje) nije nadgradnja razuma? Da biste bili u stanju nešto zamisliti, zar nije potrebno pre svega imati osnovnu predstavu o onome o čemu mislite?
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 18 april 2010 01:35
Inspiracija
Medijska demokratija, "demokratija površine"()
Mora da nam je ovaj čovek nedavno bio u gostima!
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 18 april 2010 05:28
Aleksandar
@Sokenekos
Ako je ono sto vas zanima "osnovna predstava o onome o cemu mislite" to se sasvim sigurno ne postize imaginacijom. Sam vas termin "predstava" upucuje na prethodno posedovanje onog osnovnog nasta biste da "nadogradjujete" zamisljanjem ili imaginacijom. Ali, autora zanima ono sto je "najkvalitetnije" u ljudskom bicu. Moc imaginacije ne moze da se poredi po znacaju i bitnosti sa razumom koji poseduje moci rasudjivanja, odnosno moc konstruisanja i vrednovanja tri vrste zakljucivanja za koje su ljdska bica sposobna: deduktivno, induktivno I abduktivno (izvodjenje do na najbolje objasnjenje) zakljucivanje.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 18 april 2010 18:26
Aleksa
Predstava= Predrasuda
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 18 april 2010 22:24
Sokenekos
@Inspiracija
Nije mnogo bolje ni izvan Srbije, nažalost.
@Aleksa
Hvala na ispravci. Možda sam trebao upotrebiti "znanje" umesto "predstava."
@Aleksandar
Možda se nisam najbolje izrazio. Ja shvatam razum osnovom imaginacije koji se podrazumeva, a imaginaciju shvatam kao uzvišenu moć korištenja tog razuma u svrhu stvaranja nećega novog iako abstraktnog koje se može materijalizovati ili ne. Tj., jedno ne isključuje drugo, te mislim da je autor tako dao prednost imaginaciji. U svakom slučaju svestaan sam mog moguće pogrešnog tumaćenja ove zanimljive teme, i zanima me vaša definicija imaginacije. Zbog toga i moja prvobitna reakcija koja može rezultirati učenjem nečeg novog. Hvala unapred! I još da pomenem da sam se oduševio Edwardom Saidom i njegovom "Kulturom i Imperijom" i nezabilaznim štivom: "Orijentalizam."
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 19 april 2010 09:24
thinking maize
Koliko vidim neke klege su krenule sa starim sofizmom: "Šta je starije? Kokoška ili jaje?" Ili u njihovoj interpretaciji: razum ili imaginacija?! A previđa se osnovno! Manipulacija imaginacijom, radi zamagljivanja razuma! A zasnovane na fiziološkoj ograničenosti razuma! Dokaz: oko može da razlikuje kao pojedinačne slike samo 25 (ili 24 ili 26?!) slika u sekundi, ako ih ima više prelaze u neprekinuti niz! Dokaza za to ima mnogo! I koriste se, da ne kažem zloupotrebljavaju! A postoji, čak i na našem jeziku, bogata literatura! Da pojednostavim, sve se svodi na stari vic iz vremena Miloševića: Umre Srbin i ode pred svetog Petra. "Gde ćeš Srbendo", pita ga svetac, "u raj ili u pakao?" "A mogu li da biram?" "Slobodno, samo virni!" I pogleda naš Srbin: u raju idila, potočići teku, voće cveta, jaganjci bleje, lahor lagano pirka, a pravedne duše mirno šetaju osmehujući se, dok ih sa brda nadgleda Isus. Svidi se to Srbinu, ali da malo pogleda i u pakao!? A tamo: zadimljena atmosfera, toči se viski, u krilima sede lepotice, ždere se naveliko, kocka, jednom rečju uživancija! I okrene se naša srpska duša ka svecu: "Znaš Pero, lepo je u raju, ali malo dosadno, ja bih ipak u pakao! Jesi li siguran, posle nema povratka!?" "Ma šta košta da košta!", veselo uskliknu Srbin i kroči u pakao. No ubrzo oseti pravo stanje stvari! I krete priča, koju je mnogo bolje opisao jedan talijanski književnik iz 13-og veka, mislim da se zvao Dante. I požali se naša srpska zabludelu duša, a kome će, ako ne Satani: "Pa zašto me prevariste?" "E, imamo i mi svoj 2-gi dnevnik RTS-a!" Ovde samo treba dodati mogućnosti CNN-a,... Spisak je ipak malo poduži! Nastavak u sledećem prilogu!
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 19 april 2010 09:29
thinking maize
A u drugom prilogu, citat iz "Opsade crkve svetog Spasa" mog kraljevčanina Gorana Petrovića:
DEVETNAESTI DAN
I
Nepotpuna priča
za nepotpunom pričom,
sve dublje nepreglednim lavirintom
Bogdan je tragao. Odista, zazidar Vidosav nije preterivao, pravih prozora gotovo da nije bilo. Okvir i sadržaj svakog od njih-odstupao je od prislonjenog viska makar malo. U novogradnjama, mimoilaženje od stvarnog do viđenog bilo je toliko, da su se kroz to međudoba mogle uludo provući desetine godina, katkad i ukupan prosečan život. (U ovim procepima i ptica dupeglavka znala da svije gnezdo, ptica čuvena po tome što jednako može da postoji u dva različita vremena, a da zapravo nikada ni sama ne dozna, čime je gde okrenuta.) Prozori u starijim zgradama bili su nebrojeno puta izmeštani, zaziđivani, raspoređivani, pa opet prepravljani, sve pod izgovorom "obnove", čak i uz originalne planove nije bilo moguće utvrditi njihov približan izgled. Osim toga, nije stvar u tome da je nekad bilo manje neistine, već u tome da je istina manje vešto prikrivana.
Bogdan je, međutim, i dalje uporno istraživao. Mnogo je opasnosti koje vrebaju tražitelja. Pogotovo u ratno vreme. Niko ne voli da mu proviruješ kroz prozor, još manje da mu ukazuješ na razliku između umišljenog i tačnog. S druge strane, vlast bez izuzetka počiva na izobilnom vidiku, ali je samo mestimice, tek tu i tek tamo, ponešto stvarno stvarno. Kada bi svako, makar iole razlagao viđeno, ničija vladavina ne bi potrajala zadugo. Valjda se toliko zazire od viska, te stare sprave, jednostavno sačinjene od nečega potežeg o kudeljanom kanapčiću. (Zakonici nekih obazrivijih država, pod pretnjom najstrože kazne, ograničavaju dužinu kanapa na upravo onoliko koliko u proseku ima od nosa do kažiprsta ispružene ruke.)
Opet, većina ljudi nije bila spremna da posumnja u sopstveni vid, u ono što im se zaredom, desetinama godišnjih doba, svakodnevno dešavalo. Samo su retki primećivali sićušne nelogičnosti...
.jpg)
Razum je ipak mnogo bitniji, sto dokazuje i sam tekst u kome autor razumom a ne imaginacijom dokazuje kapitalisticko spoticanje kulture po samoj svojoj prirodi stvari.
Pa zar imaginacija (zamišljanje) nije nadgradnja razuma? Da biste bili u stanju nešto zamisliti, zar nije potrebno pre svega imati osnovnu predstavu o onome o čemu mislite?
Mora da nam je ovaj čovek nedavno bio u gostima!
Ako je ono sto vas zanima "osnovna predstava o onome o cemu mislite" to se sasvim sigurno ne postize imaginacijom. Sam vas termin "predstava" upucuje na prethodno posedovanje onog osnovnog nasta biste da "nadogradjujete" zamisljanjem ili imaginacijom. Ali, autora zanima ono sto je "najkvalitetnije" u ljudskom bicu. Moc imaginacije ne moze da se poredi po znacaju i bitnosti sa razumom koji poseduje moci rasudjivanja, odnosno moc konstruisanja i vrednovanja tri vrste zakljucivanja za koje su ljdska bica sposobna: deduktivno, induktivno I abduktivno (izvodjenje do na najbolje objasnjenje) zakljucivanje.
Nije mnogo bolje ni izvan Srbije, nažalost.
@Aleksa
Hvala na ispravci. Možda sam trebao upotrebiti "znanje" umesto "predstava."
@Aleksandar
Možda se nisam najbolje izrazio. Ja shvatam razum osnovom imaginacije koji se podrazumeva, a imaginaciju shvatam kao uzvišenu moć korištenja tog razuma u svrhu stvaranja nećega novog iako abstraktnog koje se može materijalizovati ili ne. Tj., jedno ne isključuje drugo, te mislim da je autor tako dao prednost imaginaciji. U svakom slučaju svestaan sam mog moguće pogrešnog tumaćenja ove zanimljive teme, i zanima me vaša definicija imaginacije. Zbog toga i moja prvobitna reakcija koja može rezultirati učenjem nečeg novog. Hvala unapred! I još da pomenem da sam se oduševio Edwardom Saidom i njegovom "Kulturom i Imperijom" i nezabilaznim štivom: "Orijentalizam."
DEVETNAESTI DAN
I
Nepotpuna priča
za nepotpunom pričom,
sve dublje nepreglednim lavirintom
Bogdan je tragao. Odista, zazidar Vidosav nije preterivao, pravih prozora gotovo da nije bilo. Okvir i sadržaj svakog od njih-odstupao je od prislonjenog viska makar malo. U novogradnjama, mimoilaženje od stvarnog do viđenog bilo je toliko, da su se kroz to međudoba mogle uludo provući desetine godina, katkad i ukupan prosečan život. (U ovim procepima i ptica dupeglavka znala da svije gnezdo, ptica čuvena po tome što jednako može da postoji u dva različita vremena, a da zapravo nikada ni sama ne dozna, čime je gde okrenuta.) Prozori u starijim zgradama bili su nebrojeno puta izmeštani, zaziđivani, raspoređivani, pa opet prepravljani, sve pod izgovorom "obnove", čak i uz originalne planove nije bilo moguće utvrditi njihov približan izgled. Osim toga, nije stvar u tome da je nekad bilo manje neistine, već u tome da je istina manje vešto prikrivana.
Bogdan je, međutim, i dalje uporno istraživao. Mnogo je opasnosti koje vrebaju tražitelja. Pogotovo u ratno vreme. Niko ne voli da mu proviruješ kroz prozor, još manje da mu ukazuješ na razliku između umišljenog i tačnog. S druge strane, vlast bez izuzetka počiva na izobilnom vidiku, ali je samo mestimice, tek tu i tek tamo, ponešto stvarno stvarno. Kada bi svako, makar iole razlagao viđeno, ničija vladavina ne bi potrajala zadugo. Valjda se toliko zazire od viska, te stare sprave, jednostavno sačinjene od nečega potežeg o kudeljanom kanapčiću. (Zakonici nekih obazrivijih država, pod pretnjom najstrože kazne, ograničavaju dužinu kanapa na upravo onoliko koliko u proseku ima od nosa do kažiprsta ispružene ruke.)
Opet, većina ljudi nije bila spremna da posumnja u sopstveni vid, u ono što im se zaredom, desetinama godišnjih doba, svakodnevno dešavalo. Samo su retki primećivali sićušne nelogičnosti...