“...Danas, kada se razmišlja u stvarnim kategorijama, čini se da su dva , ili čak više razreda, jedina mogućnost za opstanak EU…”. Ono o “više razreda“ naročito važi za sadašnje aspirante za prijem u EU, posebno za one čija vlada smatra da EU nema alternative. Na temu razreda, setio sam se jednog svog ranijeg komentara. Ne znam tačno gde je objavljen, ali nije zgoreg da jedan deo uz manju adaptaciju, s vašim dopuštenjem, ponovim: “... Posle skoro 40-to godišnjeg života u EU, želim da vam iznesem jednu parabolu: EU vam je kao „Orijent Ekspres“. Tu ima i salon vagona, vagona za spavanje i za ručavanje. U salonskom i kolima za spavanje se vozi isključivo visoka briselska birokratija, a u vagon za ručavanje zalaze i putnici I klase kada imaju da plate (između ostalih: Nemačka, Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Skandinavci). Ponekad zalaze i Britanci, onda kada se ne vozaju avionom u SAD na referisanje. U II klasi putuju Irska, Španija, Portugalija, Grčka – oni su na vreme ušli u voz i najviše profitirali od raznih subsidija i popusta dok je za to bilo vremena. U III klasi: sitna boranija – baltičke zemlje, Malta, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija (ova poslednja se stalno trsi da upadne u II klasu, ali je nemilosrdni kondukteri stalno vraćaju u III.) U vagonu za bagaž, stešnjeni između sanduka i kofera, vozaju se Rumunija i Bugarska, stalno se nadajući da će ih možda nekada pustiti i u III klasu. Na kraju voza tandrču stočni vagoni. Samo u njima ima mesta, ukoliko oni iz salon-vagona i kola za spavanje blagoizvole da dozvole. E, sad: da li je bolje voziti se, pa makar i u stočnim vagonima, ili stojati na peronu i bezalternativno gledati kako vozovi prolaze? Ili, možda – otići sa perona i gledati svoja posla? “ Ovo je pisano prošle godine. Kako vreme odmiče, ona poslednja alternativa - jer alternativa IMA( gledati svoja posla) postaje sve realnija i privlačnija.

40:15 za Darka !