Ovaj clanak ce zaista da doprinese produbljivanju
razumevanja izmedju Srba i "Bosnjaka"

Ово нису приговори,ово су претње

Ислам сатанизује сам себе, нико му не треба у томе ни помагати. Сетимо се само приче о 70 малолетних девица које чекају у исламском рају после дизања у ваздух себе и "неверника".
Можда је истина да Турци нису насилно преводили у ислам (у смислу у којем су усташе покрштавале), али су чинили све да те принуде да пређеш у ислам ако би пожелео да успеш у таквом друштву.
Друга ствар, зар муфтија заборавља на јањичаре и данак у крви? Можда мисли да је то "српска пропаганда"?
Треће, зна се како су Турци дошли на Балкан и Европу, нису сигурно ширили веру попут Христових апостола или писменост попут Ћирила и Методија.
Стога, уз сво поштовање колико потомак једне породице која је морала да бежи у Аустрију како им аге и паше не би водиле кћерке у хареме и синове у јањичаре може да пружи, муфтија би, као религиозан човек, морао бити мало сензитивнији у својој "есејистици", а не да се поводи за надом да су НВО и стране обавештајне службе коначно поробиле Србију.

Sada treba da cujemo i drugu stranu.Autor ne pominje sta je otomanska vlast porusila,popalila,pobila po tadasnjim srpskim zemljama.Kao i kako su crkve prepravljane u dzamije i sl.
Nije jasno i cemu vodi stotine novih minareta po Makedoniji ako je narod gladan i nezaposlen.

Autor nije citao ,mozda najlepse, "Ramazanske price"srpskog pisca i diplomate B.Nusica.Tu nema mrznje vec samo ljubavi.
Ne verujem da su autori imali nameru da minimiziraju islamsku kulturu i njene spomenike u Srbiji-mislim da je,kao i izrada predstavljanja Srbije u svetu(CNN) sve radjeno nestrucno i povrsno.
U Beogradu,inace, gradjani postuju porodicu Jusufspahic.
Srbija je dom mnogim Muslimanima.U egiptu svakodnevno ubijaju Kopte.U nekim arapskim drzavama nema hriscanskih hramova,pa morate da se molite u privatnim dvoristima Grka!

Има она народна: "ко може боље широко му поље". Ако браћа наша Мухамеданске вероисповести мисле да могу боље написати о сопственој историји на тлу Србије, верујем да нико не би имао ништа против такве једне публикације. Међутим, живо ме занима колико би она одражавала право чињенично стање када је реч о Српско Муслиманским односима кроз историју, почевши од 1389. године па на даље. Са моје стране ево само једне исправке очигледне неистине аутора овог текста када се ради о броју џамија у негдашњем Београду, и то на основу извештаја турских писаца Евлије Челебије и Хаџи Калфе, као и на основу истраживања проф. Радована Самарџића. Наиме, учени турски путописац Евлија Челебија оставио је заиста сликовит опис Београда у време када га је он походио у 17 веку. На месту где говори о зиданим грађевинама он саопштава да је са минарета једне од београдских џамија избројао 65 зиданих зграда и 70 задужбинских грађевина, међу које су, поред амама, текија, каравансераја, безистана, сараја, војничких зграда, спадале наравно и џамије. При том треба имати на уму да је Челебија генерално био склон тенденцији претеривања у бројчаним проценама. Један од најугледнијих наших историчара, покојни Радован Самарџић, је у својем делу "Београд под Турцима" изнео податак заснован на релевантним историјским истраживањима, да је у Београду постојало свега око 80 џамија. Док је Турски писац, Хаџи Калфа, савременик Евлије Челебије, записао да их није било више од 100.
Питам се онда, одакле је г. Плојовић извукао цифру од 350 џамија, што је број који се често среће у традиционалним хришћанским описима црквене архитектуре Цариграда из доба Византије, по којој је у Граду постојало 350 цркава, или по другој верзији, да је цар Константин Велики, при оснивању Цариграда подигао управо 350 цркава унутар градских зидина Константинопоља.

На Новом гробљу у Београду већ више од једног века постоје парцеле за покојнике муслиманске вероисповести. Аутор текста би то требао да зна. Или,и за њега, од свих муслиманских гробаља, постоји само ''Мезарје'' у Сребрници.

Један француски путописац из половине деветнаестог века говори о муслиманима на Балкану као о ''тужном остатку некадашње моћи Отоманске импрерије''. Данас је ситуација другачија. Националне и верске мањине су свете краве демократије и глобализма.

Privukao me naslom "spomenici islamske kulture", ali o spomenicima ima malo i skoro nimalo, a sav tekst je mišljenje i interpretacije gospodina Plojovića.
Da li je Aja Sofija spomenik islamske kulture? Sigurno nije, a da li je na raspolaganju islamskim sveštenicima i vernicima, sigurno jeste.
Šta ju tu "naše", a šta nije je sigurno pitanje koje ili čeka ili ne čeka odgovor. Uglavnom, bilo ko pa i muslimani mogu uzurpirati Aja Sofiju, ali je ne mogu izgraditi. Več je izgrađena. Mogu je samo srušiti. I gradnja te crkve je izraz građevinske kulture onoga ko je gradio, a ne onoga ko je silom uzurpirao.
Toliko o tome šta je naše, a šta nije.
Međutim, bez ikakve zle namere, da vam ispričam kako sam se obrukao po pitanju "oslamskih spomenika kulture". Razgovarao sam sa jednim pravoslavnim Koptom iz Kaira i pričao mu kako su Hrvati u Mostatru porušili stari most, spomenik islamske kulture i remek delo turskog građevinarstva iz Srednjeg veka, a onda optužili Srbe da su to uradili.
Njegov odgovor je bio sledeći, pomalo ljutit i uvređen: "Otkuda turaka u građevinarstvu, to je spomenik hrišćanske kulture, taj most je pravio pravoslavni Kopt".. Majstor Hajrudin, koji je gradio taj most, koji je inače tipski, bilo ih je više istih takvih, je pravoslavni Kopt, iz Kaira, i svi majstori zanatlije su bili pravoslavni Kopti. Višemilenijumska je koptska tradicija građevinarstva. Zaista nema smisla svojatati je i podvoditi po "islamsku kulturu". Jedino, ako je u pitanju neznanje. Ali neznanje ne opravdava.

Надам се да не могу фалсификовати толико историју. Господине ми добро знамо како су Срби исламизовани на балкану. Ево вам један примјер из прошлости (осамнаести век) моје фамилије у околини Сарајева. Тада су два брата прихватили ислам да не би ове остале прогонили, али су своју дјецу задужи да их сахране у православно гробље, јер су они крштени без обзира што су прихватили ислам. Међутим пошто нису престала прогоњења срба православаца тадашњи житељи нису дозволили да се они сахране у православно гробње по православном обичају, те су их сахранили у близини гробња, па и данас се виде та два гроба. Мој покојни стриц ми је причао да једна од тих фамилија чува икону Светог Николе.Тако да око 85% становника бивше југославије по генетском коду су Сби по народности. Али кроз историју белосветски моћници у сваком добу су исмишљаљи неки нови народ на овим просторима да само нису Срби те у претходном веку су тако измислили Црногорску народност и Бошњачку. Да ли би прихватили назив имена народа (ерцеги, далмати, горци или други)када би то светски моћници наредили.Нека вам је Бог на помоћи. Господ Исус Христос је рекао да ће нас само истина спасити.

osam miliona, izvinjavam se

Поводом текста Решада Плојовића „Споменици исламске културе из угла београдске политике“
Међу нама речено, господине Решаде еф. Плојовићу, муфтијо београдско-новосадски, изнели сте у своме допису толико бесмислица и малициозности да то готово у потпуности онемогућава озбиљан дијалог. Међутим, због грађана Србије исламске вере и читалаца Едиције „Упознајте Србију”, неопходно је да укажем на неколико важних ствари које прећуткујете.
Општепознато је, господине муфтијо, да отоманска империја није на Балкан продрла огњем и мачем него смиљем и босиљем. Зна се да су Срби и други словенски народи на Балкану у ислам прелазили драге воље, озарени пријатељским убеђивањем и Речју Пророковом, те да није било зулума, набијања на колац, данка у крви, сече кнезова, паљења и пљачкања хришћанских светиња, силовања и обешчашћивања. Ћеле кула у Нишу је, дабоме, познати споменик православне културе.
Nastavak teksta na:
http://www.nspm.rs/polemike/niz-kolateralnih-koristi.html

Кад је верски човек овако злонамеран шта очекивати од његове пастве.

istine radi, obnovu pecke patrijasije nije uradio sultan nego veliki vezir mehmed pasa sokolovi i njegov bliski rodjak makarije gagovic.i koristim priliku da se izvinim muslimanskom, bosnjackom narodu zbog ove veliko srpske cinjenice.

И ја сам чуо за изреку "Нама наше, вама ваше", можда то и не би био лош основ за решавање питања културне баштине, а и других кад би било примењиво. Нажалост, друге су изрерке у основи сагледавања и описивања и културне баштине и споменика културе. Некада се у оном Мостару говорило "дошли дивљи па истерали питоме", међутим према свим показатељима изгледа да у овом садашњем Мостару на снази је изрека "Дошли питоми па истерали дивље". Пише тако у новинама, а што се логике тиче, ко још концтатује логику.
Мене чуди једна друга ствар, како нисте уочили несклад између пледирања за недопустивост кориштења неисламских, или хришћанских израза "анђео" исламским свештеницима, са једне стране, а допустивост кориштења хришћанске цркве Света Софија у исламске сврхе са друге стране у интерпретацији Р. Плојовића. Или, недопустиво је неку џамију ставити на списак споменика културе у Србији, јер је џамија споменик турске културе, и исламске религије, а дозвољено је Стари мост у Мостару сврстати у споменик исламске културе и турског грађевинарства. Хајрудин је Коптско име и мајстор Хајрудин је био православни Копт, као главни пројектант и градитељ моста, и сви мајстори зидари и тесари и остали. Имали су мале иконе и крстили се са три прста и домаће становништво их је због тога волело за разлику од турских аскера које није волело. Међутим ти аскери су се некако одомаћили.
Елем, како је тај мост исламски, а није хришћански.
Није реч коме ће која вера већ чији је који споменик. Талибани би то решили талибански, а Европљани европски.