Pošto mi ne ime ove autorke bilo nepoznato, pogledala sam da li ima na internetu nešto o njoj, te sam pronašla podatak da devojka studira na FPN i da ima veoma visok prosek. To je naravno za pohvalu. Država sa svojim ustanovama treba da poštuje mlade ljude s visokom inteligencijom i visokim prosekom na redovnim studijama. No, autorka mora da bude veoma oprezna kad je reč o proučavanju kulture.Kultura bola kod nas ne postoji. Doduše emocija bola je prisutna u narodnim pesmama, interesantno upravo onim koje su nastale u periodu 70 i 80 tih godina, da bi ga istisnuli trivijalni tekstovi turbo-folka. U individualnom životu,patnja se javlja kao prirodna posledica življenja u korumpiranom, nedemokratskom sistemu koji funkcioniše po linijama pljačke, nepotizma, etničkih i subetničkih veza. Zanimljivo je koliko se poslednjih dve, tri godine manipuliše s ''bolom''. On se proglašava kolektivnom crtom kako bi se pomoću njega legitimisalo ono što racionalnim argumentima nije moguće legitimisati.U nedostatku racionalnih argumenata pribegava se konstrukciji, indukovanju, i umišljenju ''bola'', a da bi ova ''taktika'' prošla posegne se po običaju za teorijom kulture, i kulturolozima koji pronalaze duboke etnopsihološke korene određenih kolektivnih crta, koje su navodno uzroci određenih političkih problema. Dakle, kod Srba i ostalih građana koji žive u ovoj zemlji nema nikakvog bola, niti ljudi u ovoj zemlji glorifikuju bol.Dakle, ne postoji kultura bola.