Glavni akteri zapadnog,pre svega Americkog,kapitalizma, na skupu u Davosu ,konstatuju da model kapitalizma 20-og veka nije za upotrebu u novom 21-om veku.To prakticno znaci, da tzv.slobodno trziste prestaje da bude alfa i omega ekonomije zapadne hemisfere. Bez velikih ekonomskih teorisanja, Kina i Rusija su pokazale da se u nase vreme uspeh nacionalne ekonomije moze ocekivati samo ako drzava kontrolise kretanja kapitala i ponasanja nosioca istog.Sto bi Dzozef Stiglic rekao: Vlada kao podsticaj a ne prepreka EKONOMSKOM RAZVOJU. U vezi toga ,pazi cuda ,zrec slobodnog kapitalizma Dzefri Saks sada odjednom govori o ANAHRONOSTI KAPITALISTICKOG SISTEMA. Sta cemo sad sa Nobelovom nagradom dobijenoj na suprotnim teorijama.
KRCAG IDE NA VODU DOK SE NE RAZBIJE.Ovaj je ,ocigleedno,pukao.
Krcag o kome simbolicno govorimo je napukao odavno, ali mu je produzavan zivot krpljenjem u vidu :stampanja novca(dolara),ratova,zajmova siromasnim zemljama sa obavezom kupovine nasih proizvoda a za pozajmljeni novac,berzanskim transakcijama (prodavanje vazduha)i jos drugih kreativnim kvazi resenjima.Tako je ovo sto se sada jasno vidi maskirano i odlagano.Stiglo je vreme da se poloze racuni ,da pop bude pop a bob bude bob.
Ovo je samo zvanicna konstatacija na najvisem nivou.Posledice ´su pocele da se pokazuju ranije.Pad akcija ,ustvari vracanje na njihovu pravu vrednost, je pokazao da je to kula od karata.
Rapidni pad vrednosti dolara,koji se jos nije zavrsio,pokazace da su Arapi prodavali naftu za skoro bezvredne papire.
Promena zvanicne valute medjunarodnih obracunavanja je neminovna.
Glasine o MEDJUNARODNOJ ZAVERI :Kina,Rusija Indija itd.je samo ruzno ime dato dolazecim nosiocima regulacije odnosa snaga i raspodela moci u savremenom svetu.
I uvek se na kraju potvrdi maksima da :NICIJA NIJE GORELA DO ZORE.
Steta sto tako kratko zivimo.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 31 januar 2010 16:03
CirrusMinor
Samo, u Srbiji se i dalje nesmanjenom zestinom uzgaja divlji liberalni kapitalizam. Ocito je da u srpskoj ekonomskoj misli nema stvaralaca, vec samo prepisivaca. Ponasamo se nekriticno, sve sto dolazi sa Zapada je po definiciji dobro i napredno. Ovakav stav ljudi koji odlucuju o nasim zivotima me neminovno vodi u letargiju...
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 31 januar 2010 22:46
Jasna Simonovic
Tomas Man je bio u pravu...Ali! Ima neke sličnosti između Davosa i Beograda, u (samo)izolaciji...U tom smislu mi zaista možemo pomoći, ne samo ako se pridodamo raznim statistikama ili pojedinačno se odvažimo da pošaljemo neki ekonomski mejl (ta sam!), već ako lekciju iz "slobodnog tršišta" iznesemo na reviziju revizorima svetskih revizora...
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 01 februar 2010 10:35
Milorad Stanojlović
Kapitalizam o kome piše autor ima vrlo jednostavan problem. Razvijene zemlje imaju privredu u kojoj je prisutan (sa 70-tak procenata) vojnoindustrijski kompleks. Kako onda uskladiti demokratiju i praktičnu industrijsku kampanju za ratne potrebe?
Nikako. Rešenje još nije nađeno, što nije problem, već to da nauka nema ni najbizarniju ideju o tome.
To je uzrok pojave najnovije krize ekonomske teorije, koja ne može ljudima da odgovori ni na najprostija pitanja od njihovog interesa. Ništa novo, praksa će po sebi ponovo postati teorija.
Nauka ostaje za bolja vremena.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 01 februar 2010 12:41
Milorad Stanojlović
@Jasna Simonović i ovoga puta piše i duhovito i - filozofski.
Naime, kako da čarobni breg ne postane začarani breg sa koga više nije moguće - u ravnicu. Možda je već i postao to, time što nas je najpre sve začarao svojim medijskim spinovanjem, ali i putem naših tekućih računa. U toj dilemi Tomas Man nam više ne može pomoći, ali on više ni sebi ne može pomoći i pored svog obimnog dela.
U svakom slučaju, vredi danas razmisliti o toj dramatičnoj/tragičnoj dilemi: čarobni breg ili začarani breg?
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 01 februar 2010 13:36
stojan nenadović
Osnovni uzrok postojeće krize je shvatanje novca kao kredita, odnosno duga. Pravi novac je poklon, a ne dug. Kako raste ekonomska racionalnost, tako se razvija čovečanstvo. Kolika je stopa progresa čovečanstva, tolika mora da bude stopa po kojoj raste količna novca u opticaju, koji u opticaj ulazi kao pojkon. Novac mora biti nekreditni novac. Danas sav novac ulazi u opticaj kao kredit, tj. trošak, koji u startu diže troškove iznad njihovog realnog nivoa. Zato novca koji se daje kao kredit, nikad nema dovoljno, pa je potreban novi kredit, koji ponovo podiže cene i tako u beskraj. Sa kreditnim novcem nužno ide inflacija i nestašica novca. Sa novcem koji se daje kao poklon, nema inflacije i njega uvek ima dovoljno, za sve. Novac se dodaje u optica kao poklon, prema stopi koja odgvara stopi po kojoj se odvija porast ekonomske racionalnsti. Porast racionalnosti ne predstavlja direktne troškove proizvodnje, pa ne sme da se predstavlja novcem koji prestavlja trošak, a takav novac je kredit. Novi novac mora biti poklon i onda nema ekonomske krize. Novac kao poklon je novac budućnosti.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 01 februar 2010 15:49
Jasna Simonovic
Milorad Stanojlović,
Najlepše hvala što ste prepoznali i filozofsku notu u mom komentaru, to mi do sada baš niko nije rekao (duhovitost jeste)... A da jeste, možda bih na vreme shvatila filozofiju pokojnog premijera koji nas je uveo u amneziju „čarobnog i začaranog“ spoljnotrgovinskog poslovanja i postavio u ravnicu slobodnog (čitaj nelegalnog) tržišta...Sad ja, neskromno pokušavajući da održim tek dostignut filozofski pragić, pokušavam da „vam“ sa njega doviknem da ravnica uvek postoji...Obratite pažnju na neku scenu u filmovima kada se EKG utapa u liniju horizonta...A to se u životu dešava non-stop...
Pa tako, uopšte nije potrebno brinuti što će „čarobni breg“ da pređe na „začarani breg“, jer on ne bi ni bio čaroban da ne zna da se izdigne na svakoj „začaranoj“ stazi...
(A nije potrebno niti brinuti za “vojnu industriju”, šta se s time može činiti, eno na našem Kalemegdanu...”Slikaj se, pa kući”...)
Da, praksa uvek postaje neka teorija, i obrnuto, to su dva vecita “odrpanca”...Sve dok ne stigne Božji blagoslov, zračak sunca, “vaša” lepa reč ili “moj” NTY ili NSPM članak o top biznisu....
Onda je čarobni breg još čarobniji...
Prosto da se Man ponovo rodi! I otvori racun u "pokajanoj" Deutsche banci!...Sve najbolje...
.jpg)
KRCAG IDE NA VODU DOK SE NE RAZBIJE.Ovaj je ,ocigleedno,pukao.
Krcag o kome simbolicno govorimo je napukao odavno, ali mu je produzavan zivot krpljenjem u vidu :stampanja novca(dolara),ratova,zajmova siromasnim zemljama sa obavezom kupovine nasih proizvoda a za pozajmljeni novac,berzanskim transakcijama (prodavanje vazduha)i jos drugih kreativnim kvazi resenjima.Tako je ovo sto se sada jasno vidi maskirano i odlagano.Stiglo je vreme da se poloze racuni ,da pop bude pop a bob bude bob.
Ovo je samo zvanicna konstatacija na najvisem nivou.Posledice ´su pocele da se pokazuju ranije.Pad akcija ,ustvari vracanje na njihovu pravu vrednost, je pokazao da je to kula od karata.
Rapidni pad vrednosti dolara,koji se jos nije zavrsio,pokazace da su Arapi prodavali naftu za skoro bezvredne papire.
Promena zvanicne valute medjunarodnih obracunavanja je neminovna.
Glasine o MEDJUNARODNOJ ZAVERI :Kina,Rusija Indija itd.je samo ruzno ime dato dolazecim nosiocima regulacije odnosa snaga i raspodela moci u savremenom svetu.
I uvek se na kraju potvrdi maksima da :NICIJA NIJE GORELA DO ZORE.
Steta sto tako kratko zivimo.
Nikako. Rešenje još nije nađeno, što nije problem, već to da nauka nema ni najbizarniju ideju o tome.
To je uzrok pojave najnovije krize ekonomske teorije, koja ne može ljudima da odgovori ni na najprostija pitanja od njihovog interesa. Ništa novo, praksa će po sebi ponovo postati teorija.
Nauka ostaje za bolja vremena.
Naime, kako da čarobni breg ne postane začarani breg sa koga više nije moguće - u ravnicu. Možda je već i postao to, time što nas je najpre sve začarao svojim medijskim spinovanjem, ali i putem naših tekućih računa. U toj dilemi Tomas Man nam više ne može pomoći, ali on više ni sebi ne može pomoći i pored svog obimnog dela.
U svakom slučaju, vredi danas razmisliti o toj dramatičnoj/tragičnoj dilemi: čarobni breg ili začarani breg?
Najlepše hvala što ste prepoznali i filozofsku notu u mom komentaru, to mi do sada baš niko nije rekao (duhovitost jeste)... A da jeste, možda bih na vreme shvatila filozofiju pokojnog premijera koji nas je uveo u amneziju „čarobnog i začaranog“ spoljnotrgovinskog poslovanja i postavio u ravnicu slobodnog (čitaj nelegalnog) tržišta...Sad ja, neskromno pokušavajući da održim tek dostignut filozofski pragić, pokušavam da „vam“ sa njega doviknem da ravnica uvek postoji...Obratite pažnju na neku scenu u filmovima kada se EKG utapa u liniju horizonta...A to se u životu dešava non-stop...
Pa tako, uopšte nije potrebno brinuti što će „čarobni breg“ da pređe na „začarani breg“, jer on ne bi ni bio čaroban da ne zna da se izdigne na svakoj „začaranoj“ stazi...
(A nije potrebno niti brinuti za “vojnu industriju”, šta se s time može činiti, eno na našem Kalemegdanu...”Slikaj se, pa kući”...)
Da, praksa uvek postaje neka teorija, i obrnuto, to su dva vecita “odrpanca”...Sve dok ne stigne Božji blagoslov, zračak sunca, “vaša” lepa reč ili “moj” NTY ili NSPM članak o top biznisu....
Onda je čarobni breg još čarobniji...
Prosto da se Man ponovo rodi! I otvori racun u "pokajanoj" Deutsche banci!...Sve najbolje...