šta kris zna o americi

Vidi se (ne)ozbiljnost analitičarke CLDS prema kojoj u SAD praktično ne postoje siromašni.
Odličan potez autora gde se suprotstavljaju dva teksta na istu temu.

Zanimljiva su mi slike gđe Popović uz njene članke, naročito u Politici. Tamo je na slici bar 20 godina mlađa nego u stvarnosti, što sam ustanovio kad sam je jednom video na televiziji, i prilično se iznenadio time. Nikako ne mogu da povežem njenu visoku stručnost, nezavisne stavove i priličnu pismenost s potrebom da neobjektivno predstavlja sebe izgledom na fotografijama u novinama. Ona sasvim normalno i dobro izgleda za svoje godine, pa mi je to utoliko više neshvatljivo. Pisao sam više puta Politici o tome, kao o fenomenu, bez ikakve namere da bilo koga povredim, ali nijednom mi nisu objavili komentar.

Problem gladi u svetu raste, moze se resiti preko ozbiljnije akcije vodecih zemalja u svetu ali se ne resava, malo znamo o tome. Najstrasnije je da deca umiru, surova stvarnost. Problem gladi u Americi bi takodje mogao da se resi za sada resavaju preko akcija besplatnih obroka ali nije dovoljno, to je tema za sebe. Demokrate pokusavaju da rese sa njima dostupnim merama ali bez ozbiljnijih efekata.
Profesorka Popovic se olako odlucila da komentarise americku bedu; ti komentari su cesto proizvoljni i povrsni i bez pravih efekata. Vise bih ocekivala od Univerzitetskog Profesora -- .Amerika nije najbogatija zemlja na svetu; po zvanicnim statistikama iz Svetske Banke ili MMF-a ona je na cetvrtom tj sestom mestu posle Norveske, Luksemburga, Singapura ...dzin na staklenim nogama.
Amerika je i zemlja velikih socijlalnih razlika pa tako imamo to ruzno lice americke bede nedostupnost lecenja, neadekvatna ishrana i nedostatak ishrane ...ljudi koji rade ali ne mogu da plate rastuce troskove zivota; beda ima razna lica i treba je dobro pogledati; podela na one koji imaju i one koji nemaju; komentarisnje na osnovu nekih emisija na RTS-u bez dobrog poznavanja americke stvarnosti nema smisla.

Da siromašni Amerikanci gladuju objavila je i „Politika“ 1. oktobra ove godine pod naslovom „Rekordan broj korisnika bonova za hranu u SAD“. U tekstu se prenose navodi iz SAOPŠTENjA VLADE SAD prema kome je broj Amerikanaca koji primaju bonove za hranu dostigao u julu ove godine rekordnih 35,9 miliona. Prosečna vrednost bonova po korisniku iznosi 130 dolara mesečno. U tekstu se navode i podaci američkog statističkog biroa prema kojima je broj stanovnika SAD koji su prošle godine živeli ispod linije siromaštva dostigao 39,8 miliona.

Smanjenje siromaštva u Americi je prioritetan cilj vlade Baraka Obame i sadašnja američka administracija ne krije taj problem. Zato je nejasno zašto se gospođa Popović našla pozvanom da negira činjenice koje objavljuje vlada SAD i zašto te podatke pripisuje „plitkoumnosti izveštača koji uz buđav lebac za večeru iskreno žale neki imućan svet koji prolazi kroz teška vremena“.

Obamina administracija širi paniku da bi mogla da opravda veliku krađu. Situacija u današnjim SAD strašno podseća na Miloševićevu "socijalističku" politiku. Dok je Miloševićev RTS širio laži, predstavljajući Miloševića kao zaštitnika interesa obespravljenih socijalnih slojeva, elita Miloševićevog režima opljačkala je društvenu imovinu. Tako izgleda i Obamin socijalizam: njegovi tajkuni se bogate predstavljajući se kao zaštitinici siromašnih i gladnih.

Profesorka Danica Popović je sasvim u pravu!

Tipican NSPM pristup. Najgore zapadne novine se tretiraju kao neprikosnoveni autoritet ako potvrdjuju ukorenjene predrasude. Ipak je ovo ozbiljan clanak, baziran na ciframa. Otprilike kao i onaj o 500,000 Albanaca ubijenih na Kosovu.

Američki Census Bureau je odredio kao apsolutni prag siromaštva za jednočlano domaćinstvo godišnji iznos od 10.400 dolara ili 866 dolara mesečno. Ovaj iznos za određivanje siromaštva važi u 48 saveznih država dok je na Aljasci i Havajima nešto viši i iznosi 13.000 odnosno 11.960 dolara godišnje.

Poređenja između zemalja u tom pogledu su vrlo diskutabilna zbog velikih razlika u strukturi troškova i cenama. Primera radi,prosečna stanarina za trosoban stan u Njujorku iznosi 3.084 dolara mesečno.

Autorski tekst Krisa Mek Grila je suha obrada statističkih podataka, koja ne zaslužuje posebni komentar.
Medjutim tekst uvažene profesorke Popović, zvezde na srpskom neoliberalnom nebu, koja stalno šalje zrake svetla na sumornu stvarnost, zaslužuje svaku pohvalu.
Nadam se da će mi čitaoci oprostiti moju drskost da dopunim umne misli uvažene profesorke.
Prvi dojam koji sam stekao po čitanju teksta je asocijacija na jednu damu iz historije, tj. da kobajagi siromašni Amerikanci (bogataši za srpsku sveučilišnu elitu) kada nemaju hleba jedu kolače, a uz to stanuju u vilama, voze se u više auta.Oni se samo zbog čiste obesti nastanjuju u vikend kućicama i šatorima (zbog zdravog života u prirodi) ili se spuštaju u kanalizaciju (zbog želje da budu bliže utrobi majčice zemlje).
Iako to nije u direktno vezano uz tekst, ističem da je uvažena profesorka bila jedan od kreatora srpskog puta u svetlu budućnost (šatori i vikend kućice su bliska perspektiva).
Garancija svetle budućnosti su bolonjski stručnjaci koje ona i njeni istomišljenici pripremaju za dokončenje projekta i nastavak upravljanja srpskim društvom.
Jedino što mi remeti miran san je to što Obama kasni sa traženjem pomoći od uvažene profesorke u objašnjavanju Amerikancima kako im je dobro.
Neki od komentatora bi joj mogli biti asistenti u ovom budućem poslu.

Ne razumem zasto je "Guardian Weekly Australian Edition" respektabilan izvor za bilo sta.
Tekst ne nudi nikakve kriterijume na osnovu kojih se definise "veoma slaba ishrana". No, u svakom slucaju 6.7 miliona je tek nesto vise od 2% americke populacije.
Tekst je takodje tendenciozan utoliko sto se po pravilu koristi primerima iz najsiromasnijih drzava, kao sto su Misisipi i Zapadna Virdzinija. Kud ne rekose kakvo je stanje u Konektikatu ili Vasingtonu?
Ako su vec u Zapadnoj Virdziniji i Misisipiju toliko siromasni, kako je moguce da su istovremeno i najdeblji? Naime, te dve drzave imaju najveci procenat gojaznih u SAD, a mnogobrojna istrazivanja pokazuju da je gojaznost u Americi pre svega problem siromasnih slojeva (sto se inace vidi i golim okom).
U Americi je strasno biti siromasan iz raznih razloga. Glad nije jedan od njih.

Samo napred, profesorka Dano, ima i nas koji Vas veoma, veoma dobro razumemo... I razumemo zbog čega neke stvari morate da kažete baš na taj način i zbog čega neke druge stvari ne možete (eksplicitno) da kažete... Ima i nas koji umemo da čitamo između redova! Ne dopustite da Vas obeshrabre!

Konstaatcija o siromastvu u svetu je isto sto sla-
vodobitno reci da se zemlja okrece oko sunca.
Obecavanje (medju njima i Dzefri Saks) i rezolucija
UN, da se iskoreni siromastvo za 15 godina (vec 3-4
protekle) je licemerje bez trunke stida.
Siromastvo u Srbiji-tuzna stvarnost, sramota je,
koju samo pohlepna partiokratska oligarhija, pod-
nosi bec trunke crvenila.
Pisanje postovane g. profesor Popovic o SAD, samo
govori o karakteru "liberalnih deemokrata" uopste,
dok njeno pisanje, na nivou traca na zurci, govo-
ri kakve cemo strucnjake dobiti od njenog pisanja
(i potpisa u index-u).
[Dovoljno je sabrati sve njene napise u novinama
i malo zaviriti u njen "web site" pa zakljuciti.]
O SAD i siromastvu tamo, svojim pisanjem dokazuje,
da ne zna ni koliko za osnovnu skolu. Takodje,
bolje da se nije "latila kompjutera", kad u Srbiji
ljudi visokog obrazovanja u kontejnerima za djubre
traze spas i kad je nezaposlenost presla 30% (a 10%
je gornja granica prihvatljivog).
Desavanja u SAD i Srbiji nisu ni cudo ni tesko ob-
jasnjivi. Jedino se razlikujemo po brzini procesa i
pocetku.
U SAD je poodavno zapoceo proces smanjivanja idus-
trijske proizvodnje i zamene domaceg, uvoznim. Uvoz
je u rukama krupnih trgovacko-finansijskih korpo-
racija, pa otuda veliko bogacenje malog procenta
populacije, "zadovoljavajucih" cifara-opstih fi-nasijskih pokazatelja, a siromasenja sve veceg
procenta stanovnistva.
[Mere siromastva u SAD, kao ni (znacaj) petosobne
kuce(tamo, nista posebno) nisu mera za ostali
svet.]
Poljoprivreda (odavno subvencionisana) ionako zapo-
sljava vrlo mali procenat stanovnistva, pa ne moze da kompenzira, visak vrednosti koji se stvara u
proizvodnji, a smanjenoj "preseljenjem" van SAD.
Inrecija priliva nekvalifikovane radne snage nije
stala, omogucujuci poslodavcima dalje smanjenje
plata (vrlo ilustrativno u, do skoro, elitnoj vaz-
duhoplovnoj industriji)i sirenje siromastva.
U Srbiji je proces brzi.
S posovanjem,
S. Savic

@Nepristrasan
Bilo bi dobro da napišete jedan tekst u kome biste naveli mnogo podataka koje ste delom naveli u svom komentaru...
Kada bismo to mogli da pročitamo, onda bismo i sami mogli da izvedemo zaključak o tome da li je problem sa siromaštvom u Americi stvaran i veliki ili je naduvan.
Iznenadio sam se da su neke stvari toliko skupe u Americi, ali isto tako ima sigurno i mnogo jeftinijih stvari.
Ako tu uzmemo primer Srbije i odnose cena u našoj državi onda možemo da primetimo jedan užasavajući podatak, a to je sledeće:
Roba široke potrošnje, hrana, benzin, kućna hemija i potrošna roba koja se koristi svakondnevno i time troši u velikim količinama mesečno u Srbiji je jako skupa.
Druga roba, bela tehnika, kompjuteri, i druga roba koja se kupuje jednom u nekoliko godina nije skupa.
A čini mi se da bi trebalo da bude obrnuto jer nam najviše novca odlazi na hranu, sapune, toaletni papir, kućnu hemiju, benzin... Neki statističari kažu da mesečno trošimo preko 60 % plate na hranu... da li je to mogućno i kuda to vodi?

@Nepristrasan

Ako se zivi u nekom sobicku u Bronksu,jede zamrznuta roba kojoj je istekao rok,oblaci u Vojsci
spasa,jede u nekoj crkvi ili sklonistu odakle se i dobiju lekovi,taj minimalac ponizva coveka i ukida mu sve slobode.
Nema sloboda bez ekonomske slobode svakog pojedinca.

@Milutin
Inače, u SAD je dugo negirano da siromaštvo može biti rezultat sistema. Tokom 50-ih godina se tvrdilo da je ono rezultat loše faze ekonomskog ciklusa i da automatski nestaje sa oživljavanjem ekonomske aktivnosti. Pošto se to očigledno nije dešavalo jer su kategorije siromašnih građana su opstajale i u fazi ekonomskog buma, onda se prešlo na psihološko objašnjenje. Uzrok siromaštva je, tvrdilo se, individualan. Njegovi uzroci ne leže ni u ekonomskom ni u društvenom sistemu. Siromašni su samo oni koji ne žele da rade - narkomani, alkoholočari, mentalno oboleli, otpadnici raznih vrsta. Ukratko, sistem je idealan a siromašni su sami krivi što su siromašni. Tek je DŽonsonova administracija, suočena sa realnošću - između ostalog i sa postojanjem siromašnih zaposlenih - objavila 1964. "rat siromaštvu".
Mada od kraja 80-ih broj apsolutno siromašnih u SAD neprekidno raste, "rat siromaštvu“ je relativno neuspešan jer u američkom društvu i dalje postoji otpor da se ono prihvati kao rezultat sistema. O tome najbolje svedoče otpori sa kojima se suočava Obama u sprovođenju zdravstvene reforme mada nije sporno da 39 miliona Amerikanaca, ili oko 14 odsto stanovnika SAD, nema nikakvo zdravstveno osiguranje.
P.S. Podatak o 22.050 dolara godišnjeg prihoda kao prag siromaštva koji navodi gospođa Popović se odnosi na četvoročlano domaćinstvo. Za jednočlano domaćinstvo prag siromaštva je, da ponovim, prihod od 10.830 dolara za godinu dana.

Citajuci ove tekstove dolazim do spoznaje da je na srpskom nebu trenutno mesto zvezde Danice zauzela crna rupa.

@Nepristrasan; prema podacima iz wikipedije (najjednostavniji prikaz za siru publiku)
http://en.wikipedia.org/wiki/Poverty_in_the_United_States nivo apsolutnog siromastva je prihod oko 20 hiljada za troclanu porodicu; sa razlikama od drzave do drzave; mislim da je nivo od 20 hiljada mali za danasnje cene u USA i da ovaj nivo nije namerno ili slucajno menjan pa je tako niv siromastva od 13 procenata verovatno netacan. Zato procenjujem da je nivo apsolutno siromasnih oko 20%+; USA je mnogo poznatija po novou relativnog siromastva po kome je ona gora od mnogih industrijskih zemalja. USA je zemlja sa velikim socijalnim nejednakostima, gde se bilo kakva moc odlucivanja (moci) vrlo sporo premesta na nize slojeve i po toe su gori od vecine razvijenijih zemalja.
Zasto bi to bilo vazno za Srbiju i citaoce ovakvih blogova? Samo zato da ako vec zele da nesto nauce o sitomastvu o USA treba da znaju priblizno tacne dostpne podatke ali i njihova ogranicenja. Mislim da je tesko razumeti ako se ne zivi u toj zemlji i ne prati dostupna statistika. Slazem se sa vama da Amerika ne zeli da se bavi vecim promenama ovakvih odnosa,niti ce Obama moci da menja na bolje, njegova administracija je slaba, a nasledila je ogromne strukturne probleme. Naravoucenije za Srbiju je da ne bi trebali da se porede za USA sto cesto rade bas tamo gde su poredjenja besmislena. Kritikujemo politicku vrhusku koja je u srpsku stvarnost prenela po nesto od onoga sto su "naucili" u USA ili od njih indirektno, pa tako u Srbiji imamo danas jedno neprirodno i nepravedno polarizovano drustvo (da li znamo koliko je nivo apsolutnog i relativnog siromastva u Srbiji?) inase drustvo u Srbiji sa ovakvim kopiranjima i konfuzijama nece moci da se razvija i ide unapred.. Na zalost pisanje D. Popovic nece pomoci ni studentima, a ni Srbiji. BIlo bi zanimljivo naci sta je to sto Srbija korisno moze da nauci od Amerike a sto bi bilo od pomoci nasim stanovnicima. S postovanjem. Iz NY.

Bravo, Troglavski.

Samo još da vam kažem kako pratično izgleda život u SAD, pošto sam ja u SAD u mestu od 15.000 stanovnika. Stan od 120 kvadrata 500 dolara. Za hranu nam ide 500 dolara jer kuvamo. Osiguranje za kola 25 dolara mesečno jer su kola stara i nemamo prekršaje. Struja, voda i telefon je 120 dolara jer svake nedelje zovemo Srbiju po sat vremena. Pogledajte sad koliko je 20.000 dolara bruto u SAD kao granica siromaštva. Odbijte porez, ostaje oko 1500 dolara mesečno. Izvolite vidite bedu u SAD, gladnu i izmučenu. Vi se bavite terijom, a ja vam pričam praksu. To šta vam RTS pušta je smejurija, a i šta vam Politika piše. Gledam ja to svakog leta po Srbiji. Al dobro, mora nečim narod da se teši.