Kad smo već kod mobilnih telefona nije loše napomenuti da još nije viđen telefon koji podržava pisanje SMS poruka na srpskoj ćirilici - vukovici.

Ovo je tema! Tačnije, ovo su problemi!
Glede pomenutih sajtova, postoji jedna nezgodna stvar s tim današnjim brzim i lakim protokom informacija: svi misle da sve znaju. Opet nismo uspeli da nađemo "zlatnu sredinu" i da iz te u osnovi pozitivne tekovine (internet) izvučemo ono što valja, pa danas imamo s jedne strane pregršt "samoukih" (učenih čitanjem po takvim sajtovima), kojima je teško objasniti da je to često tek polovina istine (a polovina istine je ipak samo laž), a sa druge su uštogljeni, samodovoljni, budžetom obezbeđeni univerzitetski profesori i akademici, koji su ta zvanja neretko stekli i "guranjem glave u pesak", i kojima ne pada na pamet da napuste svoje većinom dogmatske stavove. Između ova dva pola zjapi ogromna provalija, koju je DRŽAVA, ukoliko uopšte postoji van onog pravnog smisla, morala da popuni! Naše najviše naučne ustanove morale su da bolje odreaguju, da prepoznaju trenutak u kom se nalaze i da budu vođe, koordinatori takvih projekata, da daju svemu tome neki smer, umesto da se drže po strani. Tako sad imamo haos, za koji ćemo opet, kao u slučaju "turbo-folka", kriviti one koji su se u njemu najbolje snašli.

Ovo sve piše čovek koji poučava strance srpskom jeziku, istoriji i kulturi u inostranstvu. Među tim strancima su ponekad i Albanci, deca Hrvata i muslimana iz BiH, a skoro redovno oni koji su u poslednjim ratovima doživljavali Srbe kao sotone. Znaju li te naše "sede glave" koliko puta sam baš zbog njihove indiferentnosti ličio sam sebi na očajnika objašnjavajući učenicima da nisu tačne njihove informacije kako je Albahari bosanski pisac, kako su se onoliki Srbi nalazili u Slavoniji i Baranji zato što su hteli da je osvoje, kako smo živeli na Kosovu tek od Balkanskih ratova, kako je ijekavicu Vuk ukrao "Bosancima"... Tolike neistine već su ustoličene van Srbije, dok se Hajdin, Tadić i njima slični "ne mešaju usvoj posao".

Istinito, u sredu! Srbi su retki i čudni stvorovi, koji, na primer, na sav glas pričaju o svom srpstvu, a kad treba da se malo raspitaju kako da koriste ćirilicu na računaru, ili, ako to baš nikako ne mogu da potrefe, da se raspitaju ili razgledaju okolo (na internetu), to ih mrzi, nije im bitno, oni su široki i trpeljivi, pa "nije ni važno kako ko piše" ... Građani Srbi su među retkima u Evropi koji ne mogu da koriste svoje pismo u mobilnim telefonima, iako nikakve prepreke za to ne postoje, i to ništa ne bi koštalo, samo da država propiše šta treba jednom prosto-proširenom rečenicom. Srpska Akademija,Filološki fakulteti, instituti, Vukova zadužbina (čast izuzecima, ima ih svuda)... svime i svačime bi se bavili, samo ne onim što bi trebalo da im je u opisu posla. Nema važnijeg i hitnijeg pitanja srpskog jezika u ovom trenutku od pitanja pis(a)ma!

Svaka čast i srpskoj Vikipediji i gospodinu Petroviću. Tako se bori za srpsku stvar.

"...i stručnjaci po ustanovama spavaju i ćute." - Nisu to stručnjaci (čast izuzecima, ima ih), to su većinom partijski i stranački kadrovi, iz istih razloga i na isti način dospeli tamo, kako u komunističko, tako i u socijalističko i sada u ovo tzv. demokratsko vreme, bez razlike. Oni u sistem ubacuju najnebuloznije ideološke floskule o pismu, jeziku, kulturi, državi i celokupnoj stvarnosti koju živimo, i tako onesposobljavaju generacije građana Srbije da sagledaju stvari onakvima kakve jesu i počmu da misle svojom glavom, gledaju i vide stvarnost svojim očima.

Vikipedija na srpskom i bilo čijem drugom jeziku nije ničije vlasništvo, a fizički je održava nevladina organizacija Zadužbina Vikimedija iz SAD. Autorska prava na sadržaj Vikipedije zadržavaju autori s tim što dozvoljavaju svakom da ga slobodno preuzima i menja, a prava na upotrebu Vikipedijinog imena i logoa ima Zadužbina Vikimedija.

Prihod od korišćenja ne postoji, već se Vikipedija izdržava dobrovoljnim prilozima. Pošto je širom sveta čitaju stotine miliona ljudi, svaki hiljaditi priloži desetak dolara, i to je dovoljno.

Darku Babiću: samo je pitanje vremena kada ćete moći da koristite i ćirilicu za SMS poruke. Odlično se sećam kada je pre nekih osam ili devet godina Majkrosoft uradio operativni sistem za podršku srpske ćirilice. Bilo je potrebno jedno pismo tada direktora državne Agencije za informatiku i peticija koju smo uradili i poslali u Majkrosoft. Mada su u početku pokušali da se prave nevešti, da nam ostave samo hrvatsku latinicu kao pismo za srpski jezik, brzo su shvatili da nema šale i da nas itekako ima koji hoćemo da koristimo srpski jezik i srpsko ćirilično pismo. Danas imate potpunu podršku svih Majkrosoft i Epl programskih platformi za srpsku ćirilicu kao što postoje i za druga svetska pisma. Predviđam da ćemo vrlo brzo videti sklične programske platforme za višenamenske lične telefone (smart phones) gde će moći da se koristi ćirilica kao i na računarima.