Srbija je i bez tzv "SEKE" uvučena u potpuni kolaps koji će izazvati bankarska otimačina. Ovim grabljivcima su porasli apetiti od dolaska na egzotične balkanske predele, a glad treba utoliti.
Država bi morala da ima obavezu da adekvatno reauguje u situaciji kao što je ova. Zapravo, država je MORALA da raguje još i ranije i uz niske kamate, otvori "ventil" i privredi i građanima, a ne da ih preda u ruke bankarima. Ali to je trebalo da uradi DRŽAVA. A od DRŽAVE sada nema ničega. I nikoga.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 13 januar 2009 14:13
Somborac
Srbija: ideja sa državnom bankom za razvoj je dobra, ali kasno. U uslovima nestabilnog kursa dinara (koji se veštački održavao) ne znam samo kako bi se krediti izdavali :-). To da je ranije urađeno dok je kurs dinara veštači branjen, ali sada...
Da je ovo normalna država (na žalost, iks puta gore stvari se rade u SAD), Jelašić bi odgovarao jer je omogućio ne samo bankama (domaćim i stranim kapitalom) da se bogate, već na ogromnim zaradama stranih špukalanta zbog visokih prinosa na zapise NBS-a u odnosu na prinose na Zapadu odakle su došli, a kada su dotični pobegli u oktobru, došlo je do devalvacije dinara (Mađarska je zbog toga bankrotirala). Ista šema kao 1997. u dalekoistočnim azijskim ekonomijama.
UK: Kriza ne bi izbila da je vođena normalna moneterna politika. Sad su krive komercijalne banke. Nije nego. Ko im je omogućio to? Ono što g. Mekfol predlaže je vaskrsavanje Kejnzijanizma koji je i doveo do Velike depresije. Kako čovek ne shvata da fizička lica ne mogu da se više zadužuju jer su prezadužena (isto i za preduzeća), a to što na Zapadu rade je pokušaj da poguraju da bankrotirana domaćinstva troše ponovo novim zaduživanjem. Ponovo se prodaje Kejnsova „zamka likvidnosti“ na čelu sa Krugmanom. Samo napred, svet ulazi u najgoru depresiju ikada zahvaljujući vaskrsavanju kejnzijanizma, baš kao i 1930-tih. Iste stvari koje su tada dovele do kraha finansijskog tržišta su urađene proteklih godina i ponovo se iste promašene mere predlažu za spasavanje. Ako ništa drugo, posle ovoga SAD postaju istoriju, kao i deo zapadne Evropu, a moć se seli na Istok planete gde je proizvodnja i štednja.
P.S.
Za to vreme Helikopter Ben na čelu FED-a sprovodi "kertridž teoriju" M. Fridmana o ubacivanju neograničene likvidnosti u fin. sistem, jer će to, kao bajagi, sprečiti deflatornu depresiju kao 1930-tih :-) :-) :-). Za to vreme će Obamina administracija da sprovodi Kejnzijanizam. Ukratko: kombinacije dve propale škole je recept za totalni sunovrat :-).
Preporuke:
0
0
3
utorak, 13 januar 2009 15:55
Petra Stojanovic
Dakle predlaze se stvaranje drzavne razvojne banke koja bi se finansirala depozitima gradjana (po nizim kamatama na koje bi gradjani pristajali jer bi tako ulagali i u privredu) a cilj je finansiranje privrede (naravno niko nije pomenuo vracanje kredita). Pretpostavljam da bi takva banka i gubitke pravila (cisto radi tradicije). Zanimljiva ideja svakako i steta sto ce realizovati kad tad (ne sumnjam u sposobnost srpskih politicara da rade na korist srpske stete)
Preporuke:
0
0
4
utorak, 13 januar 2009 16:10
Aleksandar Pavić
Somborac, stvarno treba malo više da se obavestite o Kejnsu i vremenu u kojem je postao uticajan. Njegova analiza Velike depresije je ono što mu je donelo slavu u uticalo na uvođenje "kejnsizanskog modela", a nije taj model odgovoran za Veliku depresiju. Kejns je bio istaknut kritičar ekonomske politike koja se vodila 1920-ih, a predvideo je i poguban uticaj versajskih reparacija na Nemačku. Dakle, informišite se.
A ono što predlažem nije ništa novo, i ne mora da ima veze sa Kejnsom. To je krizna politika, a u svakoj krizi jedino država može da postavlja opšti strateški smer u svim bitnim poljima, uključujući i ekonomiju. Naravno, to u Srbiji ne može sa ovom garniturom, ali treba znati šta posle njih - mada će kolaps biti tako veliki da će sve biti dovedeno u pitanje. Ali da država mora da vaspostavi kontrolu nad bankarskim sektorom i strateškim ulaganjima - mora.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 13 januar 2009 17:35
Somborac
G. Paviću,
hvala na odgovoru. To što predlažete za Srbiju niste jedini, koliko vidim i B. Dragaš je to davno predložio i da se štednja građana koristi kao kapital u banci, a građani za uzvrat dobiju akcije te banke (tako nekako) i da se onda to koristi za velika infrastrukturna finansiranja. To je trebalo odmah posle 5. okt. učiniti. Nemam ni jednu zamerku, ideja je odlična, ali sad je kasno – Srbiji trebaju sušinske strukturne privredne reforme, a ne kao do sada pa srpski pr. sist. ispade: mešavina kvazi socijalizma, državnog intervencionizma najgore vrste (uvek u korist države i paradržavnih preduzeća (tajkuna)) i monopola i oligopola najgore vrste u većini sektora privrede uz konstantno uništavanje malih privatnika i poljoprivrednika za račun nenormalne javne potrošnje (preko 50% BDP-a) i u korist tajkuna.
Kejns se i previše uči na našim ek. fak., pa sam upoznat s dotičnim ;-). Zar Kejns nije uveo radikalnu ideju da država svojom intervencijom treba da veštački podigne tražnju jer privatna tražnja ne funkcioniše :-)? Zar nije F.D. Ruzvelt imao (delimičnu) inspiraciju u Kejnsu prilikom forsiranja fijaska zvanog „Nju Dil“ koji je samo grobario am. ekonomiju? Da budem precizan, velika depresija je nastala državnim intervencionizmom, a kasnije, primena (određenih) Kejnsovih ideja je samo odložilo oporavak privrede, još ga je i produbio (Kejnzijanizam je posle i dokazan kao pogrešan). I šta rade zapadne vlade? Čine istu grešku, ali kao što sam otkucao, to je dobro za planetu jer se moć seli na Istok planete gde je proizvodnja i štednja.
P.S.
Ako će biti lakše, ja sam sledbenik Austrijske škole ;-). Austrijanci već godinama u nazad viču kuda sve ovo što se dešava u SAD vodi, dakle, sve su predvideli tačno i sad predviđaju šta će biti i tako ide. Al' mi smo manjina koju svi ignorišu, iako svi danas skidaju kapu Piteru Šifu kako je bio pravu, ali ga i dalje ne slušaju :-). Zato će SAD završiti u najgoroj depresiji ikada.
Preporuke:
0
0
6
utorak, 13 januar 2009 19:17
djbasic
1. Tvrdnja: Moramo priznati da je reforma bankarskog sistema neuspela da bi se vršila reforma ili izgradnja novog.
1.1 Kada banka duplira svoj kapital za godinu dana onda je to pljačka a ne bankarski sistem.
1.2 Sa ovako visokim kamatama a u sprezi sa hipotekom dolazi do gušenja klijenata a njegovo vlasništvo prelazi u svojinu banke. To predstavlja najefikasniji oblik okupacije zemlje. Da je Franc Jozef znao za tu izmišljotinu i da je na ovaj način krenuo na Srbiju 1914. a ne silom tvrdim vam da bi smo sada bili austrijanci.
1.3 Uzmite bilo koji ugovor banke o kreditu pa će te videti kako stvari stoje.
1.4 Sva ova pljačka se odvija pod kišobranom NB a taj kišobran ne služi za zaštitu građana ove zemlje već banaka.
1.5 Kada NB pokuša ekonomskim merama da uvede konkurenciju i nekakav red u bankarski kartel preko kojih banaka je plasirala obveznice?
1.6 Uspešan bankarski sitem ne može sebi dopustiti da preko 6,48 milijardi € bude u čarapama a ne u privrednim tokovima.
1.7 Kakav je odnos datih kredita privrda:stanovništvo? Iz toga se vidi kakav je odnos bankarskog sistema prema razvoju ove zemlje.
1.8 Zašto je kamata na kredite u nas toliko visoka? (bankarski odgovor je:veliki rizik) Kakva je stvarna situacija, kolika je vrednost nevraćenih kredita? Odgovor je: neznatna. Sve ovo se odvija pod "budnim" okom NB.
1.9 Koja od postojećih "naših" banaka će pratiti neki od većih projekata koje bi u inostranstvu izvodile naše firme?(konkurentska pozicija naše privrede)
1.10 Gde će mo preraditi naftu koju dobijemo kao platežno sredstvo kad u NIS-u nemamo zlatnu akciju?
1.11 "Komunisti" kada su došli na vlast prvo su izvršili nacionalizaciju banaka. Privreda je nastavila da se razvija. Sadašnji režim je izvršio "privatizaciju" banaka i uništava privredni sitem.
1.12 Četiri "državne banke" su u stečaju već 6 godina i nikako da se stečaj završi. Zašto? Jer na računima tih banaka ima novaca.
Preporuke:
0
0
7
utorak, 13 januar 2009 19:47
Aleksandar Pavić
Somborac, hvala na odgovoru. Austrijska škola mi je vrlo bliska, fon Misesa sam čitao i poštujem, ali u Srbiji to u ovom trenu ne može da se primeni, jer nemamo ni prave kapitaliste ni prave bankare. Treba prvo da povratimo kontrolu nad sopstvenom privredom, a to ne može austrijskim putem, ali kada se uspostavi red, najbolje rešenje je privatna inicijativa uz minimum birokratije. Ali za to treba stvoriti okvir, sa drugim ljudima i drugim sistemom. Odricanje od države u ovoj situaciji znači zeleno svetlo za feudalizaciju Srbije. S tim, naravno, što je država trenutno u pogrešnim, neznalačkim rukama.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 14 januar 2009 02:36
Boban
Dobar clanak , a posebno mi je drago da je autor uzeo ucesce i u komentarisanju istog.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 14 januar 2009 08:31
djbasic
"Naravno niko nije pomenuo vraćanje kredita" Petra Stojanović. Ova tvrdnja se obično iznosi da bi se izrazila sumnja u valjanost ideje o Državnoj razvojnoj banci. Ne znam da li vam je poznato da kod nas postoji Fond za razvoj Republike Srbije. To je institucija koja ima neke funkcije državne razvojne banke a kreditni potencijal se formira na teret poreskih obveznika. Pogledajte njihov sajt pa će te videti da se krediti koje oni daju vraćaju. Niko danas ne traži ni bespovratne ni besplatne kredite. Traže se krediti pod koliko toliko normalnim uslovima. Za sada to je jedina finansijska institucija u nas kod koje se privrednici mogu zadužiti pod normalnim uslovima. Nedostatak ove institucije je zavisnost od Vlade, (zloupotreba u predizbornim kampanjama) ograničen kreditni potencijal i u određenim situacijama duga procedura odobravanja kredita.
U cilju obezbeđenja vraćanja kredita Fond traži garanciju poslovne banke, e tu nastaje ono u "korist svoje štete" procenat koje banke traže za garanciju je toliko veliki da ukupni troškovi kredita pređu onu granicu koja se zove "razumna mera". U slučajevima kad banka ima sa vama pozitivno iskustvo "stidljivo" vam ponude kredit sa kamatom za koji procenat iznad onog koju bi ste dobili od fonda + garancija + troškovi a to je opet niže od njihovih standardnih kredita pa ko se upeca (embrion konkurencije). Znači kako god okrenete vi ste u bazenu sa piranama. Da li bi se krediti razvojnoj banci vraćali to sve zavisi od načina organizovanja i upravljanja tom bankom. Budite sigurni da to ne bi bila jedina razvojana banka u svetu koja bi pozitivno poslovala. Pogledajte malo istoriju bankarsta Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ i SFRJ pa će te se uveriti u moje tvrdnje. Kad ljudi hoće i nemoguće je moguće i obrnuto.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 14 januar 2009 10:30
Sloba
S tim, naravno, što je država trenutno u pogrešnim, neznalačkim rukama.
Sama ova recenica pokazuje da ako ste i citali Mizesa, niste ga ali uopste shvatili, kao ni citavu austrijsku skolu. Drzava nikada nece biti u pravim, znalackim rukama kada je u pitanju ekonomija, to vam je prva i, najosnovnija zapovest austrijske skole. To je apriori NEMOGUCE!!!
Preporuke:
0
0
11
sreda, 14 januar 2009 12:04
Aleksandar Pavić
Slobo, shvatam Mizesa dovoljno dobro da, kako sam već napisao, shvatam da je Austrijska škola u ovom trenutku neprimenjiva u Srbiji, dok se ne promeni poredak. Vi kažete da je "nemoguće" da država bude u pravu ili da bude u znalačkim rukama. Da li to znači da treba dići ruke i krenuti putem anarhije? I kako doći do minimalističke države u sadašnjoj situaciji, pod ovakvim poretkom. Ako se Austrijska škola pretvori u ideologiju, to ruši sam njen smisao. Baš bih voleo da vidim sadašnje "vlasnike" Srbije kako posluju i vode državu prema Austrijskoj školi. Prvo vizija, a onda sloboda inicijative unutar okvira gde se znaju pravila igre.
Preporuke:
0
0
12
sreda, 14 januar 2009 16:55
Somborac
@djbasic
Sve što ste naveli je tačno. Lihvarstvo u najgorem obliku.
@Sloba
To je tačno, ali privredni sistem Srbije je daleko od tržišne ekonomije, već sam otkucao kakav je (kombinacija svega najgoreg u kapitalizmu i socijalizmu). Država u Srbiji mora da prepolovi javni potrošnju, razbije monopole i oligopole (što državne, što paradržavne) i konačno omogući ekonomsku slobodu (i druge slobode) da privatni sektor krene sa razvojem (tu stupa austrijska škola na scenu). Nigde ne postoji u Evropi toliko prepreka za osnivanje i vođenje malog privatnog biznisa kao u Srbiji (bolje da ne kucam).
G. Paviću,
niste me razumeli :-). Ja nisam otkucao da Srbija treba da krene austrijskim putem, već kucam za Zapadnu Evropu i SAD ;-). Tamo treba da se primeni austrijsko rešenje (da se ta škola primenjuje, ne bi ni došlo do ovoga – veštači bum (balon) izazvan ekpanzivnom i nenormalnom monetarno-kreditnom politikom), da se dozvoli da tržište kroz recesiju pročisti privredu (jer je kontrakcija normalan poslovni ciklus), a ne da se država meša. Umesto da se recesija podstakne, države se opiru recesiji i pretvaraju svojim promašenim akcijama recesiju u depresiju.
Juče je Helikopter Ben (koji sve više paniči, jer je FED ispucao svu municiju promašenom „kertridž teorijom“ M. Fridmana) izjavio u Londonu: „There will be no "lasting" recovery without more government action and additional money to strengthen the financial system.“ Najgore od svega, to će se i dogoditi (bail out svega i svačega pod Obamom) i eto nama velike depresije, pa će Ben moći za 10 godina da objavi knjigu „Kako smo mogli sprečiti Veliku depresiju 2.0“ (čovek nije shvatio i dan danas kako je nastala Velika depresija 1930-tih, a to proučava ceo život) :-).
Preporuke:
0
0
13
petak, 16 januar 2009 12:59
Aleksandar Pavić
Somborac,
potpuno se slažem da bi, vođenjem "Austrijske" ekonomske politike prethodnih decenija Zapad izbegao sadašnju kataklizmu. Kamo sreće da je ona vođena i u Srbiji. I bilo bi najbolje da se pusti da na Zapadu svi koji su učestvovali u napumpavanju balona snose i posledice. Međutim, tamo su politika, specijalni interesi i finansijski lobiji odneli prevagu, i neće svoju kontrolu tek tako ispustiti, a tu je, kako kažete i "helikopter Ben" da sve to blagosilja.
Ima još jedna bitna komponenta koja nedostaje celoj priči, a to je moralna podloga, bez koje se tržište neminovno pretvara u džunglu. Ona je na sekularizovanom Zapadu nestala, a "zakoni" ne mogu tu da budu adekvatna zamena. Dakle, krah koji sledi je sistemski a, ako ništa drugo, "Austrijanci" će moći da kažu da su bili u pravu. I da ostave bitnu paradigmu ze neko novo doba.
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 18 januar 2009 20:04
bravo za Pavića!
Čestitam g. Paviću, a istovremeno zameram NSPM-u zbog toga što češće ne objavljuje tekstove autora koji stoje na levičarskim pozicijama, poput g. Pavića. Ja mislim da nema ničeg sablasnog u ideji obnove nekih tekovina socijalizma, što je u današnjoj Srbiji tabu. Zaista je danas hrabro stati imenom i prezimenom iza socijalističkih, levičarskih (neki će reći: titoističkih) pozicija - zbog toga Pavić zaslužuje najveće priznanje!
Preporuke:
0
0
15
sreda, 21 januar 2009 16:48
Aleksandar Pavić
Rekao bih da u ovom komentaru prepoznajem jednog od učesnika debate o levici iz prošle godine. No, bilo kako bilo, situacija zahteva i "levo" i "desno" a i nijedan od ponuđenih opcija - sem titoizma, jer Srbi još jednu turu istog ne bi preživeli.
Preporuke:
0
0
16
petak, 23 januar 2009 19:32
Jedno pitanje
Gospodine Paviću,
Da li biste mogli da budete malo određeniji: šta zamerate titoizmu? Siguran sam da Vi niste jedan od onih koji ponavljaju one dosadne formule o zaveri protiv vaskolikog srpstva. Siguran sam da ste Vi sposobni da u par rečenica precizirate o čemu je reč - socijalsitičko samoupravljanje, nacionalno pitanje, kulturni model, politika nesvrstanosti itd. Unapred vam zahvaljujem!
Preporuke:
0
0
17
petak, 23 januar 2009 23:18
Aleksandar Pavić
Svakako. Titoizmu zameram krvavi način na koji je došao na vlast i način na koji je višestruko uvećao patnji i stradanja srpskog naroda tokom rata. Plus, zataškavanje istorije i istine o ratu i ko je bio na čijoj strani, što je i dovelo do tako nasilnog raspada svega 45 godina kasnije. To su osnovne stvari. A ekonomski program sam po sebi, uz neke dobre strane, zapravo je bio zasnovan na finansijskoj podršci Zapada, tako da nije bio realan. To je moj odgovor u najkraćim crtama.
.jpg)
Država bi morala da ima obavezu da adekvatno reauguje u situaciji kao što je ova. Zapravo, država je MORALA da raguje još i ranije i uz niske kamate, otvori "ventil" i privredi i građanima, a ne da ih preda u ruke bankarima. Ali to je trebalo da uradi DRŽAVA. A od DRŽAVE sada nema ničega. I nikoga.
Da je ovo normalna država (na žalost, iks puta gore stvari se rade u SAD), Jelašić bi odgovarao jer je omogućio ne samo bankama (domaćim i stranim kapitalom) da se bogate, već na ogromnim zaradama stranih špukalanta zbog visokih prinosa na zapise NBS-a u odnosu na prinose na Zapadu odakle su došli, a kada su dotični pobegli u oktobru, došlo je do devalvacije dinara (Mađarska je zbog toga bankrotirala). Ista šema kao 1997. u dalekoistočnim azijskim ekonomijama.
UK: Kriza ne bi izbila da je vođena normalna moneterna politika. Sad su krive komercijalne banke. Nije nego. Ko im je omogućio to? Ono što g. Mekfol predlaže je vaskrsavanje Kejnzijanizma koji je i doveo do Velike depresije. Kako čovek ne shvata da fizička lica ne mogu da se više zadužuju jer su prezadužena (isto i za preduzeća), a to što na Zapadu rade je pokušaj da poguraju da bankrotirana domaćinstva troše ponovo novim zaduživanjem. Ponovo se prodaje Kejnsova „zamka likvidnosti“ na čelu sa Krugmanom. Samo napred, svet ulazi u najgoru depresiju ikada zahvaljujući vaskrsavanju kejnzijanizma, baš kao i 1930-tih. Iste stvari koje su tada dovele do kraha finansijskog tržišta su urađene proteklih godina i ponovo se iste promašene mere predlažu za spasavanje. Ako ništa drugo, posle ovoga SAD postaju istoriju, kao i deo zapadne Evropu, a moć se seli na Istok planete gde je proizvodnja i štednja.
P.S.
Za to vreme Helikopter Ben na čelu FED-a sprovodi "kertridž teoriju" M. Fridmana o ubacivanju neograničene likvidnosti u fin. sistem, jer će to, kao bajagi, sprečiti deflatornu depresiju kao 1930-tih :-) :-) :-). Za to vreme će Obamina administracija da sprovodi Kejnzijanizam. Ukratko: kombinacije dve propale škole je recept za totalni sunovrat :-).
A ono što predlažem nije ništa novo, i ne mora da ima veze sa Kejnsom. To je krizna politika, a u svakoj krizi jedino država može da postavlja opšti strateški smer u svim bitnim poljima, uključujući i ekonomiju. Naravno, to u Srbiji ne može sa ovom garniturom, ali treba znati šta posle njih - mada će kolaps biti tako veliki da će sve biti dovedeno u pitanje. Ali da država mora da vaspostavi kontrolu nad bankarskim sektorom i strateškim ulaganjima - mora.
hvala na odgovoru. To što predlažete za Srbiju niste jedini, koliko vidim i B. Dragaš je to davno predložio i da se štednja građana koristi kao kapital u banci, a građani za uzvrat dobiju akcije te banke (tako nekako) i da se onda to koristi za velika infrastrukturna finansiranja. To je trebalo odmah posle 5. okt. učiniti. Nemam ni jednu zamerku, ideja je odlična, ali sad je kasno – Srbiji trebaju sušinske strukturne privredne reforme, a ne kao do sada pa srpski pr. sist. ispade: mešavina kvazi socijalizma, državnog intervencionizma najgore vrste (uvek u korist države i paradržavnih preduzeća (tajkuna)) i monopola i oligopola najgore vrste u većini sektora privrede uz konstantno uništavanje malih privatnika i poljoprivrednika za račun nenormalne javne potrošnje (preko 50% BDP-a) i u korist tajkuna.
Kejns se i previše uči na našim ek. fak., pa sam upoznat s dotičnim ;-). Zar Kejns nije uveo radikalnu ideju da država svojom intervencijom treba da veštački podigne tražnju jer privatna tražnja ne funkcioniše :-)? Zar nije F.D. Ruzvelt imao (delimičnu) inspiraciju u Kejnsu prilikom forsiranja fijaska zvanog „Nju Dil“ koji je samo grobario am. ekonomiju? Da budem precizan, velika depresija je nastala državnim intervencionizmom, a kasnije, primena (određenih) Kejnsovih ideja je samo odložilo oporavak privrede, još ga je i produbio (Kejnzijanizam je posle i dokazan kao pogrešan). I šta rade zapadne vlade? Čine istu grešku, ali kao što sam otkucao, to je dobro za planetu jer se moć seli na Istok planete gde je proizvodnja i štednja.
P.S.
Ako će biti lakše, ja sam sledbenik Austrijske škole ;-). Austrijanci već godinama u nazad viču kuda sve ovo što se dešava u SAD vodi, dakle, sve su predvideli tačno i sad predviđaju šta će biti i tako ide. Al' mi smo manjina koju svi ignorišu, iako svi danas skidaju kapu Piteru Šifu kako je bio pravu, ali ga i dalje ne slušaju :-). Zato će SAD završiti u najgoroj depresiji ikada.
1.1 Kada banka duplira svoj kapital za godinu dana onda je to pljačka a ne bankarski sistem.
1.2 Sa ovako visokim kamatama a u sprezi sa hipotekom dolazi do gušenja klijenata a njegovo vlasništvo prelazi u svojinu banke. To predstavlja najefikasniji oblik okupacije zemlje. Da je Franc Jozef znao za tu izmišljotinu i da je na ovaj način krenuo na Srbiju 1914. a ne silom tvrdim vam da bi smo sada bili austrijanci.
1.3 Uzmite bilo koji ugovor banke o kreditu pa će te videti kako stvari stoje.
1.4 Sva ova pljačka se odvija pod kišobranom NB a taj kišobran ne služi za zaštitu građana ove zemlje već banaka.
1.5 Kada NB pokuša ekonomskim merama da uvede konkurenciju i nekakav red u bankarski kartel preko kojih banaka je plasirala obveznice?
1.6 Uspešan bankarski sitem ne može sebi dopustiti da preko 6,48 milijardi € bude u čarapama a ne u privrednim tokovima.
1.7 Kakav je odnos datih kredita privrda:stanovništvo? Iz toga se vidi kakav je odnos bankarskog sistema prema razvoju ove zemlje.
1.8 Zašto je kamata na kredite u nas toliko visoka? (bankarski odgovor je:veliki rizik) Kakva je stvarna situacija, kolika je vrednost nevraćenih kredita? Odgovor je: neznatna. Sve ovo se odvija pod "budnim" okom NB.
1.9 Koja od postojećih "naših" banaka će pratiti neki od većih projekata koje bi u inostranstvu izvodile naše firme?(konkurentska pozicija naše privrede)
1.10 Gde će mo preraditi naftu koju dobijemo kao platežno sredstvo kad u NIS-u nemamo zlatnu akciju?
1.11 "Komunisti" kada su došli na vlast prvo su izvršili nacionalizaciju banaka. Privreda je nastavila da se razvija. Sadašnji režim je izvršio "privatizaciju" banaka i uništava privredni sitem.
1.12 Četiri "državne banke" su u stečaju već 6 godina i nikako da se stečaj završi. Zašto? Jer na računima tih banaka ima novaca.
U cilju obezbeđenja vraćanja kredita Fond traži garanciju poslovne banke, e tu nastaje ono u "korist svoje štete" procenat koje banke traže za garanciju je toliko veliki da ukupni troškovi kredita pređu onu granicu koja se zove "razumna mera". U slučajevima kad banka ima sa vama pozitivno iskustvo "stidljivo" vam ponude kredit sa kamatom za koji procenat iznad onog koju bi ste dobili od fonda + garancija + troškovi a to je opet niže od njihovih standardnih kredita pa ko se upeca (embrion konkurencije). Znači kako god okrenete vi ste u bazenu sa piranama. Da li bi se krediti razvojnoj banci vraćali to sve zavisi od načina organizovanja i upravljanja tom bankom. Budite sigurni da to ne bi bila jedina razvojana banka u svetu koja bi pozitivno poslovala. Pogledajte malo istoriju bankarsta Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, FNRJ i SFRJ pa će te se uveriti u moje tvrdnje. Kad ljudi hoće i nemoguće je moguće i obrnuto.
Sama ova recenica pokazuje da ako ste i citali Mizesa, niste ga ali uopste shvatili, kao ni citavu austrijsku skolu. Drzava nikada nece biti u pravim, znalackim rukama kada je u pitanju ekonomija, to vam je prva i, najosnovnija zapovest austrijske skole. To je apriori NEMOGUCE!!!
Sve što ste naveli je tačno. Lihvarstvo u najgorem obliku.
@Sloba
To je tačno, ali privredni sistem Srbije je daleko od tržišne ekonomije, već sam otkucao kakav je (kombinacija svega najgoreg u kapitalizmu i socijalizmu). Država u Srbiji mora da prepolovi javni potrošnju, razbije monopole i oligopole (što državne, što paradržavne) i konačno omogući ekonomsku slobodu (i druge slobode) da privatni sektor krene sa razvojem (tu stupa austrijska škola na scenu). Nigde ne postoji u Evropi toliko prepreka za osnivanje i vođenje malog privatnog biznisa kao u Srbiji (bolje da ne kucam).
G. Paviću,
niste me razumeli :-). Ja nisam otkucao da Srbija treba da krene austrijskim putem, već kucam za Zapadnu Evropu i SAD ;-). Tamo treba da se primeni austrijsko rešenje (da se ta škola primenjuje, ne bi ni došlo do ovoga – veštači bum (balon) izazvan ekpanzivnom i nenormalnom monetarno-kreditnom politikom), da se dozvoli da tržište kroz recesiju pročisti privredu (jer je kontrakcija normalan poslovni ciklus), a ne da se država meša. Umesto da se recesija podstakne, države se opiru recesiji i pretvaraju svojim promašenim akcijama recesiju u depresiju.
Juče je Helikopter Ben (koji sve više paniči, jer je FED ispucao svu municiju promašenom „kertridž teorijom“ M. Fridmana) izjavio u Londonu: „There will be no "lasting" recovery without more government action and additional money to strengthen the financial system.“ Najgore od svega, to će se i dogoditi (bail out svega i svačega pod Obamom) i eto nama velike depresije, pa će Ben moći za 10 godina da objavi knjigu „Kako smo mogli sprečiti Veliku depresiju 2.0“ (čovek nije shvatio i dan danas kako je nastala Velika depresija 1930-tih, a to proučava ceo život) :-).
potpuno se slažem da bi, vođenjem "Austrijske" ekonomske politike prethodnih decenija Zapad izbegao sadašnju kataklizmu. Kamo sreće da je ona vođena i u Srbiji. I bilo bi najbolje da se pusti da na Zapadu svi koji su učestvovali u napumpavanju balona snose i posledice. Međutim, tamo su politika, specijalni interesi i finansijski lobiji odneli prevagu, i neće svoju kontrolu tek tako ispustiti, a tu je, kako kažete i "helikopter Ben" da sve to blagosilja.
Ima još jedna bitna komponenta koja nedostaje celoj priči, a to je moralna podloga, bez koje se tržište neminovno pretvara u džunglu. Ona je na sekularizovanom Zapadu nestala, a "zakoni" ne mogu tu da budu adekvatna zamena. Dakle, krah koji sledi je sistemski a, ako ništa drugo, "Austrijanci" će moći da kažu da su bili u pravu. I da ostave bitnu paradigmu ze neko novo doba.
Da li biste mogli da budete malo određeniji: šta zamerate titoizmu? Siguran sam da Vi niste jedan od onih koji ponavljaju one dosadne formule o zaveri protiv vaskolikog srpstva. Siguran sam da ste Vi sposobni da u par rečenica precizirate o čemu je reč - socijalsitičko samoupravljanje, nacionalno pitanje, kulturni model, politika nesvrstanosti itd. Unapred vam zahvaljujem!