Шта може Му-Барак Хусеин Обама са САД која је банкрот. Дуг САД је прешао 14 хиљада милијарди долара а незапосленост 10 % са повећањем сваког месеца од 500.000 нових незапослених. 30 милиона Амера не може да отплати кредите. У 2007. су банкретирале 3.банке у 2008.25.банака а у 2009. до септембра 115. банака. Спасили су две највеће банке штампањем долара. САД је 1945. производио 50 % светске производње а сада 20% док трожи 40 % светске производње. То је омогућавао Бретонвудски споразум који је обезбедио долар као резервну светску валуту. Штампарија је радила и тако им омогућила да постану потрошачко друштво на рачун света. Доста је трајало, лепо им било, али свему дође крај. Крај САД је економски крах - БАНКРОТ. Обама је отишао у Кину да моли, јер је Кина највећи поверилац САД. И Хилари Клинтон је први пут као секретарка отишла у Кину. Обама није примио Далај Ламу да се не замери Кини. Ранији председници САД су Далај Ламу примали као државника а сад ни конгресмени.
Променула су се времена, САД је БАНКРОТ а без економске моћи политичка моћ не постоји.
Ничија није до зоре горела а невоља редом. Дошла редња и на САД.

Не хвалим се, али ја сам веома сличан текст написао још почетком 60-их, о Џону Кенедију. Мени се може опростити, био сам основац...

Какав бућкуриш - помодне (постмодерне) теорије (које се аутор иначе вероватно гнуша), дневне политике и лирских излета на нивоу Миље Вујановић и Политикине рубрике из 90-их, Међу нама.
Слажем се са критиком потрошачког друштва, али не видим како то може бити алиби за хомофобичне нападе и увреде за многе који се не уклапају у слику националног над-човека, правоверца и сл.

Нажалост, ово је политичка имагинација која има карактеристике недоношчета - истина, она осећа исправно неке ствари и покушава да их критикује, али упада у превазиђеност, чисто ускоумље и агресију.