Jedan je Aleksandar Isaievič Solženjicin!
I sa neba zrači i krepi duše umakle ropskim lancima Zapada.
Zato će i Rusija preživeti.
I njena vera pravoslavna.
I njena kultura.
I njen narod.
Preporuke:
0
0
2
petak, 06 novembar 2009 01:00
Steva Nadrljanski
Aleksandar Isajevič jeste za mene jedna od najvažnijih ličnosti 20. veka.
Ali, ovde je prilično nepravedan prema predrevolucionarnim literarnim kretanjima u Rusiji. Tačno je da su se futuristi na čelu sa Majakovskim psihotično zaglavili u "Levom maršu" (Majakovski je tu neveru principu slobode platio na poznat način), ali nisu samo oni predstavljali rusku avangardnu scenu. Mnogi su od njih baš zbog toga završili tamo gde i Pavle Florenski, genije istog tog veka.
Harms, na primer.
Svi su oni na svoj način opravdano postavili pitanje smisla ruske kulture, i svi su zbog toga manje-više stradali - jer je nisu propitivali onako kako traži nova boljševička vlast.
Kako je završila Cvetajeva, najgenijalniji ženski glas istog veka?
Jedan od kasnijih autentičnih ruskih književnih glasova bio je prognani Vojnovič, ali avaj - u jednoj svojoj knjizi parodirao je upravo Solženjicina...
Što se tiče postmoderne, kako vreme prolazi, njeni dometi izgledaju sve jadnije, to je istina... Njeno odmicanje od "velikih tema" sve se jasnije sagledavaju kao neozbiljnost i kukavičluk...
A. I. Solženjicin je istorijski junak epskih dometa, od njega se ne može tražiti baš da bude u svemu suptilan dok grabi ka svojem eshatološkom cilju...
Zato i jest onako obrisao Tarkovskog, njegova Svjataja Rus ne slaže se s onim što je ovaj umetnik naslikao...
Nije modernizam sve što postavlja naizgled čudna pitanja.
Preporuke:
0
0
3
petak, 06 novembar 2009 10:07
Srboljub Savic
Posast modernizma
Uvazeni Aleksandar Isaievic Solzenjicin dize glas protiv “modernizma” i “postmodernizma” u pokusaju da “dovede pameti”, sve one koji koriste to, sto se pamet zove, da se zapaze u sto siroj javnosti i iz toga izvuku sto vise koristi. Kako trenutna provokacija ne traje (a sve krace u progresivnom porastu senzacija), to “nishci” duhom, ne smeju da stanu. Tako je izmisljotina “modernizam” ( “moderno”), etiketa vecitog - “brand”-a, a “postmodernizam” i “futurizam”, stari pokusaj da se uvuce u “kolac” (mogu I ja, a, ja?). Kreatori odece (sada vec I sveukupnog “perja”) odavno su obezbedili “vecnost”, doduse “skromno” ostajuci sa izrazom (I prodajom) “moda”, bez obzira na povremeno kopiranje proslog ili “buduceg”.
Jasno je ipak, da “ne-umetnost”, istrazuje sve nacine da dodje i do novca i do priznanja (koje cesto donosi i prvo), pa se koristi etiketama uz atribut “umetnickog” . Uz “novatore” idu I
njihovi promoteri i prodavci – kompletan system. U najezdi senzacija (“informacija”), gde su vizuelne sve mocnije (od ideje, preko “proizvodnje” do distribucijei prodaje) nestaju filteri uma, a obrazovanje je, vec poodavno, skrenulo sa zadatka-stvaranja duha sposobnog za analizu, sintezu I kreaciju.
Danasnje vreme je, ne vreme novca, vec vreme iluzija. Dok je
mala grupa stvarala moc, gomilanjem novca, promovisala je novac. Danas, kad masa sve vise shvata, da je novac nedohvatljiv, promovise se iluzija, koja ima za cilj da ocuva stvarnu moc jednima, a da iluziju vecini u zamenu za sve ostalo.
Deo 1
S. Savic
Preporuke:
0
0
4
petak, 06 novembar 2009 10:29
Srboljub Savic
Posast modernizma
Deo 2
Klasicna ruska knjizevnost (da, opet etiketa, ali ne umanjuje njenu vrednost) i nije bez doprinosa “eksploziji” kroz revoluciju i sve pojave, ukljucujuci “ne-umetnost”, do danasnjih dana.
Medjutim, ni postovani g. Aleksandar Isaijevic, kao da nije svestan, koliko je svojim radom posluzio svoj “ne-umetnosti”, zavaran da se bori za ljudske, ruske, pravoslavne vrednosti u borbi protiv svojih “neznabozaca”, pruzajuci “material” i dusu jos gorim neznaboscima, farisejima, nezasitim mocnicima, pod maskom “ideoloske” borbe. Nova “revolucija” – “implozija”
rodila je nove “izme“ novih “ne-umetnika”, “na pijaci”.
Veliki umetnici – pisci, slikari, vajari, kompozitori, … ne mogu se iscupati iz svog vremena i prostora, jer bez toga nema umetnosti. Medjutim, ni ostali imitatori, propagandisti, …umetnicki bezvredni nisu van vremena i prostora. To sto je iluzionista i prevaranata (u vidu zanata) sve vise, nije nikakvo cudo. Kao razaranje, i lepljnje etiketa je lakse od stvaranja, u vremenu kad etiketa (ukljucujuci “uslikan”) ima toliku vrednost.
Zna se, a ne mari, da nije umetnost sve sto je umetnik –napisao, naslikao ili komponovao. Medjutim, prodavci “umetnickih dela” (cak i onih umetnickih) pripadaju eliti – stvaraocima “ne-umetnosti”, pa, svakako, brane svoje etikete.
U odbrani svog interesa, “prodali” su (siroko prihvaceno) ideju
tiraza i broja prodatih knjiga, kao meru stvaralacke-umetnicke
vrednosti.
S postovanjem,
S. Savic
Preporuke:
0
0
5
petak, 06 novembar 2009 23:56
milena ankic
Dopada mi se izjava jednog naseg akademika koji je rekao da pravi intelektualac uvek mora govoriti istinu.Malo je danas takvih intelektualaca.Pisac ovog clanka svakako je jedan od najvecih.
Proces modernizacije osim drustvenih,politickih ima svakako i kulturne dimenzije.Veliki uticaj na tu "novu umetnost" ili futurizam ima svakako globalizacija.Po recima Kenici Ome to je "svet bez granica".Vecina umetnika koji zagovaraju teoriju novo po svaku cenu,ili umetnost bez granica izigravajuci neki avangardizam ustvari klize u anarhiju .Poznavaoci i kritizeri te nove umetnosti
slazu se da je ustvari njihovo stvaralastvo prepuno plagijata ,i da mnogi kao bazu uzimaju ipak ono tradicionalno.Verovatno je to nedostatak ideja i inspiracija.Nekada su umetnici imali svoje muze,inspiraciju su nalazili u ljubavi ili patnjama sopstvenog naroda.Netreba svu krivicu svaljivati na te mlade ljude zato sto ni njima nije lako.Okruzeni su turbo kulturom i tresom.Duhovnost je nesto sto nije"IN"."Konzumenti"umetnosti bar kod nas su vecinom skorojevici koji imaju novca ali ne i ukusa(cast izuzetcima).Vazno je biti viden na odredenim kulturnim desavanjima.
Svaki covek ima u sebi ono animalnno ali ga mora sputavati da nebi zagospodarilo razumom.Tako i mladi ljudi (na svu srecu imamo ih i pored svega i
pametnih i odgovornih)treba da sacuvaju tradiciju
kao jednu zdravu bazu i da na to "kaleme" svoje
ideje i stvaralastvo bila to umetnost ili nesto drugo.Mi treba da ih hrabrimo u tome i da ih pomazemo .Treba im oprostiti ako nekada i grese ,jer i to je za ljude.Ne postoji idealno drustvo ,ali svaka nacija mora imati "zdravu klicu"
iz koje ce se radati nova pokolenja.Samo tako cemo bioloski opstati.
.jpg)
I sa neba zrači i krepi duše umakle ropskim lancima Zapada.
Zato će i Rusija preživeti.
I njena vera pravoslavna.
I njena kultura.
I njen narod.
Ali, ovde je prilično nepravedan prema predrevolucionarnim literarnim kretanjima u Rusiji. Tačno je da su se futuristi na čelu sa Majakovskim psihotično zaglavili u "Levom maršu" (Majakovski je tu neveru principu slobode platio na poznat način), ali nisu samo oni predstavljali rusku avangardnu scenu. Mnogi su od njih baš zbog toga završili tamo gde i Pavle Florenski, genije istog tog veka.
Harms, na primer.
Svi su oni na svoj način opravdano postavili pitanje smisla ruske kulture, i svi su zbog toga manje-više stradali - jer je nisu propitivali onako kako traži nova boljševička vlast.
Kako je završila Cvetajeva, najgenijalniji ženski glas istog veka?
Jedan od kasnijih autentičnih ruskih književnih glasova bio je prognani Vojnovič, ali avaj - u jednoj svojoj knjizi parodirao je upravo Solženjicina...
Što se tiče postmoderne, kako vreme prolazi, njeni dometi izgledaju sve jadnije, to je istina... Njeno odmicanje od "velikih tema" sve se jasnije sagledavaju kao neozbiljnost i kukavičluk...
A. I. Solženjicin je istorijski junak epskih dometa, od njega se ne može tražiti baš da bude u svemu suptilan dok grabi ka svojem eshatološkom cilju...
Zato i jest onako obrisao Tarkovskog, njegova Svjataja Rus ne slaže se s onim što je ovaj umetnik naslikao...
Nije modernizam sve što postavlja naizgled čudna pitanja.
Uvazeni Aleksandar Isaievic Solzenjicin dize glas protiv “modernizma” i “postmodernizma” u pokusaju da “dovede pameti”, sve one koji koriste to, sto se pamet zove, da se zapaze u sto siroj javnosti i iz toga izvuku sto vise koristi. Kako trenutna provokacija ne traje (a sve krace u progresivnom porastu senzacija), to “nishci” duhom, ne smeju da stanu. Tako je izmisljotina “modernizam” ( “moderno”), etiketa vecitog - “brand”-a, a “postmodernizam” i “futurizam”, stari pokusaj da se uvuce u “kolac” (mogu I ja, a, ja?). Kreatori odece (sada vec I sveukupnog “perja”) odavno su obezbedili “vecnost”, doduse “skromno” ostajuci sa izrazom (I prodajom) “moda”, bez obzira na povremeno kopiranje proslog ili “buduceg”.
Jasno je ipak, da “ne-umetnost”, istrazuje sve nacine da dodje i do novca i do priznanja (koje cesto donosi i prvo), pa se koristi etiketama uz atribut “umetnickog” . Uz “novatore” idu I
njihovi promoteri i prodavci – kompletan system. U najezdi senzacija (“informacija”), gde su vizuelne sve mocnije (od ideje, preko “proizvodnje” do distribucijei prodaje) nestaju filteri uma, a obrazovanje je, vec poodavno, skrenulo sa zadatka-stvaranja duha sposobnog za analizu, sintezu I kreaciju.
Danasnje vreme je, ne vreme novca, vec vreme iluzija. Dok je
mala grupa stvarala moc, gomilanjem novca, promovisala je novac. Danas, kad masa sve vise shvata, da je novac nedohvatljiv, promovise se iluzija, koja ima za cilj da ocuva stvarnu moc jednima, a da iluziju vecini u zamenu za sve ostalo.
Deo 1
S. Savic
Deo 2
Klasicna ruska knjizevnost (da, opet etiketa, ali ne umanjuje njenu vrednost) i nije bez doprinosa “eksploziji” kroz revoluciju i sve pojave, ukljucujuci “ne-umetnost”, do danasnjih dana.
Medjutim, ni postovani g. Aleksandar Isaijevic, kao da nije svestan, koliko je svojim radom posluzio svoj “ne-umetnosti”, zavaran da se bori za ljudske, ruske, pravoslavne vrednosti u borbi protiv svojih “neznabozaca”, pruzajuci “material” i dusu jos gorim neznaboscima, farisejima, nezasitim mocnicima, pod maskom “ideoloske” borbe. Nova “revolucija” – “implozija”
rodila je nove “izme“ novih “ne-umetnika”, “na pijaci”.
Veliki umetnici – pisci, slikari, vajari, kompozitori, … ne mogu se iscupati iz svog vremena i prostora, jer bez toga nema umetnosti. Medjutim, ni ostali imitatori, propagandisti, …umetnicki bezvredni nisu van vremena i prostora. To sto je iluzionista i prevaranata (u vidu zanata) sve vise, nije nikakvo cudo. Kao razaranje, i lepljnje etiketa je lakse od stvaranja, u vremenu kad etiketa (ukljucujuci “uslikan”) ima toliku vrednost.
Zna se, a ne mari, da nije umetnost sve sto je umetnik –napisao, naslikao ili komponovao. Medjutim, prodavci “umetnickih dela” (cak i onih umetnickih) pripadaju eliti – stvaraocima “ne-umetnosti”, pa, svakako, brane svoje etikete.
U odbrani svog interesa, “prodali” su (siroko prihvaceno) ideju
tiraza i broja prodatih knjiga, kao meru stvaralacke-umetnicke
vrednosti.
S postovanjem,
S. Savic
Proces modernizacije osim drustvenih,politickih ima svakako i kulturne dimenzije.Veliki uticaj na tu "novu umetnost" ili futurizam ima svakako globalizacija.Po recima Kenici Ome to je "svet bez granica".Vecina umetnika koji zagovaraju teoriju novo po svaku cenu,ili umetnost bez granica izigravajuci neki avangardizam ustvari klize u anarhiju .Poznavaoci i kritizeri te nove umetnosti
slazu se da je ustvari njihovo stvaralastvo prepuno plagijata ,i da mnogi kao bazu uzimaju ipak ono tradicionalno.Verovatno je to nedostatak ideja i inspiracija.Nekada su umetnici imali svoje muze,inspiraciju su nalazili u ljubavi ili patnjama sopstvenog naroda.Netreba svu krivicu svaljivati na te mlade ljude zato sto ni njima nije lako.Okruzeni su turbo kulturom i tresom.Duhovnost je nesto sto nije"IN"."Konzumenti"umetnosti bar kod nas su vecinom skorojevici koji imaju novca ali ne i ukusa(cast izuzetcima).Vazno je biti viden na odredenim kulturnim desavanjima.
Svaki covek ima u sebi ono animalnno ali ga mora sputavati da nebi zagospodarilo razumom.Tako i mladi ljudi (na svu srecu imamo ih i pored svega i
pametnih i odgovornih)treba da sacuvaju tradiciju
kao jednu zdravu bazu i da na to "kaleme" svoje
ideje i stvaralastvo bila to umetnost ili nesto drugo.Mi treba da ih hrabrimo u tome i da ih pomazemo .Treba im oprostiti ako nekada i grese ,jer i to je za ljude.Ne postoji idealno drustvo ,ali svaka nacija mora imati "zdravu klicu"
iz koje ce se radati nova pokolenja.Samo tako cemo bioloski opstati.