Tim pre što dolazi od insajdera, ovaj ionako izvanredni tekst je značajniji nego da je izrečen od nekoga "neutralnog"! Malo umetnika danas uopšte i pomišlja da se zameri onom centralnom konformističkom ideološkom toku (kao što je to slučaj i u svim drugim sferama života u današnjoj Srbiji), a kamoli da mu se javno suprotstavi. Bio sam (i ove godine, očekujući promene) da pogledam ponešto od Oktobarskog salona, u nekadašnjem Muzeju 25.maj (danas, Muzeju istorije Jugoslavije). Kad tamo, zatičem jedan - od kuratora i artista - nenamerni, neobjavljeni (i neželjeni) sklad: kao tipičnom reprezentu socrealističkog zdanja (bizarne namene), ovoj građevini trenutna postavka odgovara kao idealna - stalna postavka vizuelnih eksponata iz onog već okončanog vremena - vremena pre odlaska doživotnog predsednika. Muzej spolja - muzej iznutra! Zato čudi naivnost organizatora u veri da će se ova postavka percepirati kao (pažnje vredan) produkt aktuelnog vremena! Nikakav slovni "neo" prefiks ne može nikoga zavarati da se radi o nekom novom, drugačijem konceptualizmu, već o onom istorijskom (završenom) i prevaziđenom u aktuelnoj praksi. Utisak je da je sve to, zaista samo gomila levičarskog kiča! Čak je i Predrag Nešković poklekao nekakvim tapetarskom "slikanju valjkom" sve bežeći od "četkarenja". Jedna od centralnih prostorija predata je Živku Grozdaniću i njegovim pohvalama kupca i mecene Draškovića (ne Vuka, nego brata mu) i slikama koje naslovljava sa "Pokušaj verne kopije slike (te i te) Paje Jovanovića". Tanjiri, video projekcije iz Kulubare 2000. godine, jedna tv emisija Miljenka Derete (poznatog velikog građaniste) iz 1992. sa B92 o narodnim kuhinjama (nego o čemu?), i sve tako dalje. Komesari se zaista brinu o svim porama društva i kontrolišu sve ventile i ustave. E, u tome jesu prevazišli svog ideološkog Velikog brata i tim povodom se s pravom može reći da je ovo jedna neotitoistički kontrolisana postavka Oktobarskog salona. Platili smo - gledajmo!
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 01 novembar 2009 08:51
Vrt Toronto Kanada
Srbi su se izgubili, negde lutaju.Šobajićevo pismo me ubilo u pojam..Ko sam, šta sam.?Žale se Srbi u Australiji,Novom Zelandu,Americi,Kanadi,Kini,EU.Sajtovi prepuni gorčine, većinom zbog Srpske Pravoslavne Crkve,Vlade Srbije i sećanja na lepše,bolje.
Miloše..progovorio si..mora da je muka.Izbegavam ljude ..Svi lažu,hrabriji i kradu.Ovaj bol je strašan.Ne boli nego muči.U sve što sam verovao da je vredno umreti za, nestade..Srpski književnici iz Toronta,juče,sinoć čitaju Radovanove redove uspavane proze u crkvi čiji Vladika želi Tibar vodu a The Serbian Heritage Academy of Canada ne zna kako da upiše nove članove u klub jer nema upravni odbor,ni skupštinu.Da li je ovo smena generacija ili početak ludila.Toronto ima 134 slikara i slikarki..niko više ne slika.Jedan slika ali odbija da izlaže..Kaže nemam kome...Šobajiću..Tamo daleko je nekakva zemlja,neki ljudi gori nego u Holivudu.Ja nemam nade namerno.Nije potrebno.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 01 novembar 2009 10:01
LjiljanaNl
Ne pratim razvoj umetnosti poslednjih godina ali vam verujem.Cestitam na hrabrosti.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 01 novembar 2009 12:51
paja patak
Ljudi moji, svašta je počelo da se događa – a to je stvarno, nedopustivo!! Kako je, uopšte, moguće da se dozvoli nekome - kao ovom g. Šobajiću, koji očigledno ume koherentno da misli (a to je već veliki greh)– da se takvom jednom dozvoli još i da svoj koherentno napisan i jasan tekst (ma, ko je, bre, video da tako sme da se piše?) objavi u „Politici“?! To je, stvarno, jedna nedopustiva ideološka diverzija.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 01 novembar 2009 12:59
Zoran
Odgovornost za sva kulturna desavanja lezi na Ministarstvu kulture Srbije i ministru Bradicu.
Niko ne objavljuje koliko je kostalo donosenje vec danas iskompromitovanog Zakona o inforrmisanu,cije je ukidanje juce obznanila predsednica Skupstine!
Koliko kosta takva neodgovornost Bradica(JUL,G17)?
Zasto ni danas ne znamo sastavljace antievropskog Zakona?Zasto Transparntnost Srbije cuti?
Poenta i jeste u vredjanju i zaglupljivanju naroda Farmom,Velikim bratom,Oktobarskim salonom....
Kraj skole pariskih slikara,beogradskog kruga,neumrle Olje,oni kace satove i instalacije-a slikarstvo,hello?!
Zato se u Zagrebu dice slikarima, cije savrsene slikarske izlozbe predstavljaju Hrvatsku po svetu.
Sramota je biti talentovan i slikar od zanata-to bi Srbiji donelo pozitivan imidz.Treba biti prost,profan,agresivan da bi dobili novac bilo od privatizovanih krugova u Skupstini grada bilo od DS/G17 ministarstva.
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 01 novembar 2009 15:27
Imigrant
Spremajmo se i na gore. Ikonoborci su elitni komandosi Velikog Brata.No, njihove poricanje Slike je pucanj u prazno.Niti su je stvorili, niti je mogu ukinuti.Mogu je tek falsifikovati i u svom parastvoriteljskom besu zakljucati Narodne muzeje i Narodne biblioteke...uzurpirati izlozbene prostore...kontrolisati fondove...(ne)uredjivati kulturne dodatke(hm..."dodatke"!)...a uistinu...tehnikom Hladne vatre spaljivati sve sto je duhom od Duha...bice da su im to one toliko zeljene "lomace svete spanske Inkvizicije" koje ce nas privesti Svetlosti mraka...i kucnom redu Farme. No, Slika je "vocka cudnovata"...prosija tamo gde ni Ministarstvo nece...Pa jos i progovori...pa jos i zapeva... Odatle i ovaj jasni odmereni ton u clanku-dijagnozi Milosa Slikara...jer i da nas "do samog dna"...tamo ce nas rasirenih boja cekati...gle...Slika.Ona jest i dobro je i kada je u oku...ali je i u Pamcenju...posred Srca.Ingerencije komesarokuratora tamo prestaju...a to je kao da ih nema.Malo li je?
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 01 novembar 2009 15:28
Vladimir
Ja mislim da rezimsku pitomci moraju da se nacrtaju na svakom mestu gde kaplje parica.
Ionako zivot provode pro forme a ne sustinski.
Tako se, pro forme, trose drzavne pare. U bilo kojoj delatnosti finansiranoj od drzave je obilje diletanata, poslusnika i slepih putnika.
A da smo to dozvolili, jesmo. Sada mozemo da okrivljujemo "nepostenu inteligenciju" za nanetu stetu.
A u sustini su to sve male birokrate i paraziti.
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 01 novembar 2009 19:07
sp
Hvala Vam za ovaj clanak,to je zaista jedina odbrana profesije koju mozemo cuti, ali radi se o tome i kako vratiti Oktobarski salon slikarima pa i publici ,cini se da je to tezi zadatak. Neka ovaj vas tekst bude mali pocetak
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 01 novembar 2009 21:30
Srbija će opstati
Tako je. Ja ovo pričam godinama. Ono što se dešava već decenijama s umetnošću nažalost vodi njenom uništenju. Gde je nestalo klasično slikarstvo, klasična muzika? Sve kao neki performansi, neke nebuloze itd. Slažem se s uvaženim Šobajićem u vezi svega što je napisao. Kakao reče u Srbiji ne sme da se desi ništa novo i kvalitetno.
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 01 novembar 2009 22:01
Jovan Marinkovic
Svaka cast, pozdravljam ovaj tekst iz sveg srca. Slazem se apsolutno. Jednostavno ovo sto se desava sa umetnickom scenom u Srbiji je jedna bolest, jedna travestija i nadam se da ce talentovani ljudi kojih ima ipak svojim talentom uspeti da se izbore sa ovom bedom koja se navalila na pleca likovne umetnosti u ovoj zemlji.
Preporuke:
0
0
11
nedelja, 01 novembar 2009 22:53
vlamil
50. Oktobarski salon, ove godine ima naslov-koncept-projekat "Okolnost". Umetnički direktor salona je Branislava Anđelković Dimitrijević, a u njegovom (njenom)kreativnom timu nalazi se i Branislav Dimitrijević, doskorašnji pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose, evropske integracije i razvoj menadžmenta u kulturi (slučajno, suprug Branislavin).
()Težište, koje je ovaj put na autorima koji većinom žive i rade u Srbiji, ali koji su prisutni na međunarodnoj sceni, ima za cilj da označi „domaćeg umetnika“ kao „međunarodnog umetnika“, koji formira inicijative i sugeriše intervencije na osnovu lokalnih iskustava. U tom kontekstu na izložbu su, kao gosti, pozvani i neki umetnici koji ne žive u Srbiji ali čiji se rad smatra aktivnim činiocem savremene umetnosti u ovoj sredini.()
(moje podebljanje)
Kada se pročitaju gornji redovi iz teksta o konceptu salona, neće biti čudo ako nas prva asocijacija uputi na poslednji Antonićev tekst (na sajtu NSPM) povodom "Izveštaja evropske komisije o napredovanju Srbije u procesu evrointegracija", odnosno na ulogu ovdašnjeg informatora, koji (još jednom) formira inicijative i sugeriše intervencije na osnovu lokalnih iskustava!
Kakva slučajnost!
Preporuke:
0
0
12
nedelja, 01 novembar 2009 23:57
Jovan London
Pohvale g. Šobajiću na hrabrosti i moralnoj odgovornosti da progovori o nečemu što se zametnulo poodavno. Uz samo jednu dopunu za čitaoce: problem nije samo naš iako sadašnje stanje stvarno favorizuje strane `umetnike` iz velikih naroda, kako reče pisac. Ovde u Engleskoj, umetnost zapravo ne postoji. Knjige koje se čitaju su uglavnom petparački ljubavni romani jeftine životne filosofije (naravno bez Boga igde), u pozorištu (osim po nekog Šekspira koga bi sigurno izbacili iz repertoara da nije njihov) sve sam mjuzikl, bez pravog pozorišnog kvaliteta. Konceptualna umetnost se uvukla svugde i razara sve što je kvalitetno i kreativno. Moja supruga je završila Goldsmiths College, rasadnik konceptualaca koji danas vode glavnu reč u `vizuelnoj umetnosti (Damian Hurst, David Chapman, Sarah Lucas...), gde su je bukvalno ismevali kada je kao rad donela oslikane portrete jedne gospođe sa rečima: što to slikaš kad možeš da fotografišeš. Umetnik više nije neko ko stvara umetničko delo već onaj ko ume bolje da ga proda i smisli `bolju priču` iako zaista važi podatak da je najbolje ono što je najgluplje i ima najmanje smisla. Nije dakle problem u Srbiji kao maloj zemlji nego u sistemu koji nas zaglupljuje na svakom koraku. NEŠTO MORA DA SE PREDUZME!
U zdravlje i još jednom hvala autoru za ovaj tekst
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 02 novembar 2009 00:20
Steva Nadrljanski
Za frazu o "smrti umetnosti" uhvatili su se najjače oni kojima je to izgovor za netalentovanost.
A fakat da je Živko Grozdanić glavni baja u ovom muvmentu, bolje govori nego bilo kakva teorijska rasprava o ovom problemu.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 02 novembar 2009 03:59
Srboljub Savic
Postovani gospodine Sobajicu,
Vasa rezignacija ili protest, su mi jasni i opravdani. Medjutim, posle "naseg doprinosa" bijenalu u Veneciji i jos katastrofalnijih desavanja oko "rekonstrukcije" Narodnog Muzeja,
to, sto se sramno zove - "Oktobarski salon", je
samo mali beocug u nizu korumpirane stvarnosti
u necemu sto nam se protura pod "kultura" a
"ravnateljstvom" dicnog nam, "ministarstva".
U Srbiji, koja danas "glavinja" u svim oblastima,
osim u zgrtanju nezaradjenih para, ne treba ni
ocekivati umetnost, pa ni predstavljanje likovne.
Ipak, poznata vam je istorija pariskih slikarskih salona i muke, kad se umetnost upregne u jaram
profita. Ni zemljoradnici, fabricki radnici, pa ni umetnici nisu preduzetnici, pa ne drze "noz i pogacu". Jedino udruzeni, mogu da "mese drukciju
pogacu i obezbede veci komad".
Udruzeni slikari mogu da organizuju "Nas Oktobarski
salon slikarstva" (alternativu, kao nepozvani u
Parizu). Sa uspehom (sigurnim) doduse nece se
izbeci ista klika, koja ce se sjatiti, kako bi
pokupila i lovorike i "suske".
Verujem da mozete okupiti slikare-umetnike (jos
uvek imam malo vere u nas) i ponuditi nasim ocima
(kojima je mozak podloga) umetnost.
S postovanjem,
S. Savic
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 02 novembar 2009 11:24
Dragan NL
Svaka cast za tekst!
“Nijedan kvalitet nije vise hvaljen na bilo kom polju danas od onog da se bude ‘originalan’,’eksperimentalan’ ili ‘uzbudljiv’; pitanje istine, ako se o tome uopste raspravlja, sve vise se potiskuje i zamenjuje subjektivnim kriterijumima: ‘integritetom’, ‘autenticnoscu’, ‘individualnoscu’.
…”Nova umetnost”, proslavlja rodjenje nove vrste, jednog nizeg stvorenja, podcoveka. Ali, pored ove slike beznadezne izopacenosti postoji struja optimizma koja je proizvela svog“ pozitivnog” novog coveka, coveka ”i idealisticnog i prakticnog, i spremnog i zeljnog da se suoci sa teskim problemima danasnjice”. Pozitivna i negativna slika, jednako su nastale iz smrti coveka onakvog kakav ja do tada bio- coveka koji na zemlji zivi kao poklonik i koji zna da je raj njegov pravi dom – i od rodjenja ‘novog coveka’, potpuno ovozemaljskog, koji ne poznaje ni nadu ni ocaj, osim zbog ovozemaljskih stvari … Doba poricanja i nihilizma je stiglo do svog kraja;’novi covek’ vise nije zainteresovan za hriscansku Istinu da bi je poricao; cela njegova paznja je usmerena na ovaj svet.”
O. Serafim Rouz (Judzin Rouz)
Iz rukopisa za knjigu “Carstvo covekovo i Carstvo Bozije”
Preporuke:
0
0
16
ponedeljak, 02 novembar 2009 11:43
thinking maize
Što jednom reče Boris Spaski (za neupućene bivši prvak sveta u šahu, inače sada francuski Rus):
"Prema umetnosti se odnosim potrošački, tj. koristim je kao relaksaciju posle teškog umnog rada." Tako se i ja odnosim prema umetnosti, kao i većina ljudi. Možda je to loše, ali je tako. Što me ne sprečava da imam stav o različitim pojavama u umetnosti. Prema likovnoj umetnosti, kao prosečno netalentovan Srbin, nemam poseban stav, sem onog "sviđa mi se/ne sviđa mi se". Opet, možda je to loše, ali je tako. A ne volem, kada mi nešto nameću! A u tom smislu, podržavam g-dina Šobajića.Umesto šire elaboracije ili glorifikacije g-dina Šobajića i njegovih stavova, što njemu i ne treba, dokazao se čovek tamo gde je najteže, u Parizu, dodaću ovde dva svoja utiska. Jedan se odnosi na epohalnu knjigu Arnolda Tojnbija
"Istraživanje istorije". A tamo g-din Tojnbi, pošto je konstatovao da je Zapadna civilizacija prevazišla i potisnula sve ostale civilizacije, sama sebi "kopa jamu". To dokazuje time što se menja osnovni estetički diskurs Zapada, što se nekritički prihvataju estetički kriterijumi drugih civilizacija, a napušta zapadna estetika. To otvara i pitanje naše, srpske pripadnosti: "Da li smo mi evropejci ili smo im bliski, ali ipak drugačiji?" Ukratko: "Seća li se neko Vizantije?" Drugi utisak je vrlo lične prirode, vezan je za jedan drugi, Peti Oktobar. No pošto nema dovoljno prostora, to ostavljam za sledeći komentar.
Preporuke:
0
0
17
ponedeljak, 02 novembar 2009 12:10
brm
čestitke Šobajiću za hrabrost?
hrabrost je napisati tekst za NSPM?
au koliko ima junaka
Preporuke:
0
0
18
ponedeljak, 02 novembar 2009 12:13
thinking maize
Evo me opet! Iznosim lični utisak, vezan za Peti Oktobar. Po ulasku građana u Skupštinu i njene paljevine, a uskoro i "pada" Televizije Beograd, nastala je tog dana sveopšta euforija. Video sam momke kako slavodobitno pokazuju "ratne trofeje", paljevinu Skupštine, razbijanje stakala na okolnim prodavnicama... Pokušao sam i sam da uđem u Skupštinu. Video sam nekog bubuljičavog momka, koji je očajnički pokušavao da iznese ogromnu vazu (ss. 30-40 kg) sa nekim fikusom/difenbahijom od 2,5-3 m visine.Redari (kasnije sam saznao da su angažovani od Demokratske stranke) propuštali su ljude napolje, ali nisu puštali unutra. Video sam ljude koji iznose slike. Čuvari ih nisu dirali! Zapao mi je za oko jedan redar, pljunuti DŽej Ramadanovski. Neko će sada reći, aha, evo ga, rasista! Ne, nije to, DŽej mi je asocijacija na legendarne "šibicare", ako se ne sećate imali smo i predsednika vlade, koga je pratila fama da se bavio tim "zanatom".Reč je o "gromadi naše demokratije" g-dinu Zoranu Živkoviću! Ukratko, redari su izgledali kao
"prodavci cigala", legende "beogradskog asfalta", ali ipak čisti amateri spram sadašnjih "šibicara" na vlasti! Otišao sam potom u "Otpor", pa u SPO, sve u Knez Mihajlovoj i... nikog nije interesovala krađa slika iz Skupštine, koja se odigravala pred našim očima! Sutra sam svratio do Skupštine, već je postojao neki red, na ulazu su bili neki drugi momci. Na moju izrečenu sumnju o krađi slika i
"sumnjivom" izgledu 5-oktobarskih redara reakcija je bila: "Znamo ih, dobri momci. Ali krađa slika? Pustite to, ima ko da brine o tome!" Otišao sam, momak nije bio službeno lice, ali nije bio za potcenjivanje! A "oni koji su trebali da brinu" su samo "apelovali da građani vrate slike"!!!!! Država ne apeluje, Država goni lopove! A radi se o drugoj (posle one u Narodnom Muzeju) najvećoj zbirci slika u bivšoj Jugoslaviji! Ne znam da li je podignuta čak i istraga protiv "NN lica"? Ako je tako sa našim umetničkim nasleđem, onda ne čudi prisustvo "kuratora" koje pominje g-din Šobajić.
Preporuke:
0
0
19
utorak, 03 novembar 2009 11:27
Katarina, Toronto
Tekst je solidan,ali jedino ne shvatam kakve su to podele na nekakav desni i levi kič. Mislim da je reč o globalističkom smeću ispražnjenom od svakog ideološkog predznaka. Ne ma tu nikakvih desnih ili levih koncepcija, u pitanju je sinkretizam gluposti, malograđanštine i sasvim prizemnog utilitarizma. Svet gmizavaca i insekata koji polako gubi ravnotežu.
Preporuke:
0
0
20
utorak, 03 novembar 2009 14:17
Teofilo Stivenson
Slazem se, Katarina: Zaista jasno i dobro receno. Zar ne mislite da se iste tendencije sasvim jasno naziru u onom sto neki jos uvek pokusavaju da nazovu - srpskom kinematografijom?
Srpski mediji, politika i javni diskurs takodje su produkt trijumfa kica u postpetooktobarskom periodu. Matthew Barney? Bas bih voleo da vidim srpsku verziju i da se slatko nasmejem.
A politika? Nema tu autenticne levice ni desnice, ali zar je ima na Zapadu? Dobro znamo da je nema.
.jpg)
Miloše..progovorio si..mora da je muka.Izbegavam ljude ..Svi lažu,hrabriji i kradu.Ovaj bol je strašan.Ne boli nego muči.U sve što sam verovao da je vredno umreti za, nestade..Srpski književnici iz Toronta,juče,sinoć čitaju Radovanove redove uspavane proze u crkvi čiji Vladika želi Tibar vodu a The Serbian Heritage Academy of Canada ne zna kako da upiše nove članove u klub jer nema upravni odbor,ni skupštinu.Da li je ovo smena generacija ili početak ludila.Toronto ima 134 slikara i slikarki..niko više ne slika.Jedan slika ali odbija da izlaže..Kaže nemam kome...Šobajiću..Tamo daleko je nekakva zemlja,neki ljudi gori nego u Holivudu.Ja nemam nade namerno.Nije potrebno.
Niko ne objavljuje koliko je kostalo donosenje vec danas iskompromitovanog Zakona o inforrmisanu,cije je ukidanje juce obznanila predsednica Skupstine!
Koliko kosta takva neodgovornost Bradica(JUL,G17)?
Zasto ni danas ne znamo sastavljace antievropskog Zakona?Zasto Transparntnost Srbije cuti?
Poenta i jeste u vredjanju i zaglupljivanju naroda Farmom,Velikim bratom,Oktobarskim salonom....
Kraj skole pariskih slikara,beogradskog kruga,neumrle Olje,oni kace satove i instalacije-a slikarstvo,hello?!
Zato se u Zagrebu dice slikarima, cije savrsene slikarske izlozbe predstavljaju Hrvatsku po svetu.
Sramota je biti talentovan i slikar od zanata-to bi Srbiji donelo pozitivan imidz.Treba biti prost,profan,agresivan da bi dobili novac bilo od privatizovanih krugova u Skupstini grada bilo od DS/G17 ministarstva.
Ionako zivot provode pro forme a ne sustinski.
Tako se, pro forme, trose drzavne pare. U bilo kojoj delatnosti finansiranoj od drzave je obilje diletanata, poslusnika i slepih putnika.
A da smo to dozvolili, jesmo. Sada mozemo da okrivljujemo "nepostenu inteligenciju" za nanetu stetu.
A u sustini su to sve male birokrate i paraziti.
Kada se pročitaju gornji redovi iz teksta o konceptu salona, neće biti čudo ako nas prva asocijacija uputi na poslednji Antonićev tekst (na sajtu NSPM) povodom "Izveštaja evropske komisije o napredovanju Srbije u procesu evrointegracija", odnosno na ulogu ovdašnjeg informatora, koji (još jednom) formira inicijative i sugeriše intervencije na osnovu lokalnih iskustava!
Kakva slučajnost!
U zdravlje i još jednom hvala autoru za ovaj tekst
A fakat da je Živko Grozdanić glavni baja u ovom muvmentu, bolje govori nego bilo kakva teorijska rasprava o ovom problemu.
Vasa rezignacija ili protest, su mi jasni i opravdani. Medjutim, posle "naseg doprinosa" bijenalu u Veneciji i jos katastrofalnijih desavanja oko "rekonstrukcije" Narodnog Muzeja,
to, sto se sramno zove - "Oktobarski salon", je
samo mali beocug u nizu korumpirane stvarnosti
u necemu sto nam se protura pod "kultura" a
"ravnateljstvom" dicnog nam, "ministarstva".
U Srbiji, koja danas "glavinja" u svim oblastima,
osim u zgrtanju nezaradjenih para, ne treba ni
ocekivati umetnost, pa ni predstavljanje likovne.
Ipak, poznata vam je istorija pariskih slikarskih salona i muke, kad se umetnost upregne u jaram
profita. Ni zemljoradnici, fabricki radnici, pa ni umetnici nisu preduzetnici, pa ne drze "noz i pogacu". Jedino udruzeni, mogu da "mese drukciju
pogacu i obezbede veci komad".
Udruzeni slikari mogu da organizuju "Nas Oktobarski
salon slikarstva" (alternativu, kao nepozvani u
Parizu). Sa uspehom (sigurnim) doduse nece se
izbeci ista klika, koja ce se sjatiti, kako bi
pokupila i lovorike i "suske".
Verujem da mozete okupiti slikare-umetnike (jos
uvek imam malo vere u nas) i ponuditi nasim ocima
(kojima je mozak podloga) umetnost.
S postovanjem,
S. Savic
“Nijedan kvalitet nije vise hvaljen na bilo kom polju danas od onog da se bude ‘originalan’,’eksperimentalan’ ili ‘uzbudljiv’; pitanje istine, ako se o tome uopste raspravlja, sve vise se potiskuje i zamenjuje subjektivnim kriterijumima: ‘integritetom’, ‘autenticnoscu’, ‘individualnoscu’.
…”Nova umetnost”, proslavlja rodjenje nove vrste, jednog nizeg stvorenja, podcoveka. Ali, pored ove slike beznadezne izopacenosti postoji struja optimizma koja je proizvela svog“ pozitivnog” novog coveka, coveka ”i idealisticnog i prakticnog, i spremnog i zeljnog da se suoci sa teskim problemima danasnjice”. Pozitivna i negativna slika, jednako su nastale iz smrti coveka onakvog kakav ja do tada bio- coveka koji na zemlji zivi kao poklonik i koji zna da je raj njegov pravi dom – i od rodjenja ‘novog coveka’, potpuno ovozemaljskog, koji ne poznaje ni nadu ni ocaj, osim zbog ovozemaljskih stvari … Doba poricanja i nihilizma je stiglo do svog kraja;’novi covek’ vise nije zainteresovan za hriscansku Istinu da bi je poricao; cela njegova paznja je usmerena na ovaj svet.”
O. Serafim Rouz (Judzin Rouz)
Iz rukopisa za knjigu “Carstvo covekovo i Carstvo Bozije”
"Prema umetnosti se odnosim potrošački, tj. koristim je kao relaksaciju posle teškog umnog rada." Tako se i ja odnosim prema umetnosti, kao i većina ljudi. Možda je to loše, ali je tako. Što me ne sprečava da imam stav o različitim pojavama u umetnosti. Prema likovnoj umetnosti, kao prosečno netalentovan Srbin, nemam poseban stav, sem onog "sviđa mi se/ne sviđa mi se". Opet, možda je to loše, ali je tako. A ne volem, kada mi nešto nameću! A u tom smislu, podržavam g-dina Šobajića.Umesto šire elaboracije ili glorifikacije g-dina Šobajića i njegovih stavova, što njemu i ne treba, dokazao se čovek tamo gde je najteže, u Parizu, dodaću ovde dva svoja utiska. Jedan se odnosi na epohalnu knjigu Arnolda Tojnbija
"Istraživanje istorije". A tamo g-din Tojnbi, pošto je konstatovao da je Zapadna civilizacija prevazišla i potisnula sve ostale civilizacije, sama sebi "kopa jamu". To dokazuje time što se menja osnovni estetički diskurs Zapada, što se nekritički prihvataju estetički kriterijumi drugih civilizacija, a napušta zapadna estetika. To otvara i pitanje naše, srpske pripadnosti: "Da li smo mi evropejci ili smo im bliski, ali ipak drugačiji?" Ukratko: "Seća li se neko Vizantije?" Drugi utisak je vrlo lične prirode, vezan je za jedan drugi, Peti Oktobar. No pošto nema dovoljno prostora, to ostavljam za sledeći komentar.
hrabrost je napisati tekst za NSPM?
au koliko ima junaka
"prodavci cigala", legende "beogradskog asfalta", ali ipak čisti amateri spram sadašnjih "šibicara" na vlasti! Otišao sam potom u "Otpor", pa u SPO, sve u Knez Mihajlovoj i... nikog nije interesovala krađa slika iz Skupštine, koja se odigravala pred našim očima! Sutra sam svratio do Skupštine, već je postojao neki red, na ulazu su bili neki drugi momci. Na moju izrečenu sumnju o krađi slika i
"sumnjivom" izgledu 5-oktobarskih redara reakcija je bila: "Znamo ih, dobri momci. Ali krađa slika? Pustite to, ima ko da brine o tome!" Otišao sam, momak nije bio službeno lice, ali nije bio za potcenjivanje! A "oni koji su trebali da brinu" su samo "apelovali da građani vrate slike"!!!!! Država ne apeluje, Država goni lopove! A radi se o drugoj (posle one u Narodnom Muzeju) najvećoj zbirci slika u bivšoj Jugoslaviji! Ne znam da li je podignuta čak i istraga protiv "NN lica"? Ako je tako sa našim umetničkim nasleđem, onda ne čudi prisustvo "kuratora" koje pominje g-din Šobajić.
Srpski mediji, politika i javni diskurs takodje su produkt trijumfa kica u postpetooktobarskom periodu. Matthew Barney? Bas bih voleo da vidim srpsku verziju i da se slatko nasmejem.
A politika? Nema tu autenticne levice ni desnice, ali zar je ima na Zapadu? Dobro znamo da je nema.