Odličan tekst. Rekao bih da su nam na vlasti oni koji hrle u svaku vlast. Šteta što Medvedev nije u Sava centru citirao Putina: "Osnove ruske bezbednosti su nuklearno oružje i Pravoslavlje."

Odlicna analiza 65. godisnjice oslobodjenja Beograda od Nemaca, tj. proterivanja Nemaca iz Beograda, kako kaze autor. Ja licno koristim pojam "navodno oslobodjenje". Okupacija od strane titoista - najperfidnija varijanta komunizma - je za Srbiju i Srbe u celini jos daleko pogubeljnija od nemacke. Nemci su ubijali Srbe iz odmazde za od strane komunista nepotrebno ubijene Namce, dok su titoisti u Srbiji likvidirali preventivno upravnu i privrednu elitu. Nisu mi dostupni tacni podaci, ali je broj od strane titoista pobijenih Srba verovatno veci od broja od strane Nemaca streljanih! Srbija se do dana danasnjeg nije od toga oporavila i nema izgleda, da ce se situacija u dogledno vreme poboljsati. Razlog: Srbiju vode Titovi pioniri!

Kakva jadna zamena teza i još jadniji stereotipi! Istorijski događaj o kome je reč se stvarno odigrao, sa učesnicima koji su zaista herojski izginuli za slobodu beograđana i to se ne može prebrisati gumicom iz ideoloških razloga, kao da se ništa nije desilo. Otprilike, oni su nosili crvenu zvezdu na kapama, njihove žrtve ne vrede. Čudovišno!

Hvala Mirko K. na dobrom komentaru. Čudim se Aleksandru L. na lošem pokušaju da objasni šta se slavilo 20-og oktobra.

Neverovatno podmukao tekst. Šta je gospoda iz "mirnog vremena" očekivala? Postavio bih jedno prosto pitanje, da malo obrnemo stvar.Kakava bi bila akademija, ako bi je i bilo,da Crvena armija nije pobedila u svom Velikom otadžbinskom ratu? Uostalom, šta mislite da li bi postojalo nešto što se zove Ruski narod, da li bi smo dočekivali nešto što se zove kancelar, koje bi ponosno hodalo ulicom koja ima naziv Aleksandar Ler. Ko vam garantuje da sutra nećete vi sutra šetati ulicama imena Klinton, Solana, Bler, kao oni u Prištini. Treba se nekada podsetiti, pročitati npr. Mihajla Lalića, da i izdaja i kolaboracija mogu biti nasledna "bolest".Ako su ovi koji su sada na vlasti potomci titoista, treba se zapitati otkuda kod njih ova nasledna bolest. Možda su oni ipak naslednici onih što su denuncirali patriote po Beogradu, izvodili ih na streljanja, a danas kada su se vratili na vlast ukidaju im nazive ulica.Savest je jako gadna stvar, pa treba što pre zatrti i pomisao na herojstvo jedne Zagorke Malivuk, Vukice Mitrović i ostalih. Slava našim junacima. Slava pobedničkoj Crvenoj armiji.

Nije čudno što se ovim povodom A.Lazić setio "Menueta za gitaru". Kao što su se vladajući savremenici Vitomila Zupana upinjali da nam kreiraju lažnu predstavu o svojim moralnim načelima (navodno su u partizanima "streljali saborca kad bi ubrao šljivu iz voćnjaka kroz koji su prolazili"), tako se i ova vlast, zbrda-zdola izrežiranim predstavama, upinjala da sve ubedi u iskrenost negovanja uspomene na oslobodioce Beograda. Odustajanje od kolektivnog lakiranja prošlosti, Zupanu je donelo puno nevolja, ali ga je i svrstalo u red najznačajnih pisaca sa ovih prostora. Međutim, za aktuelnu lakirovku, nema značajnih posledica ni u jednom smeru. Po svom oprobanom obrascu, DS kreatori javnog mnjenja predstavili su slike koje će se jednima ipak dopasti, a drugima neće toliko smetati, tj. drugi će već razumeti neophodni pragmatizam. Dakle, nešto što "niti smrdi, niti miriše", i "NATO i Rusija", i "Kosovo i Evropa", i ... To ih čini jačim i dugovečnijim od prethodnika, a aktuelnu situaciju težom za pojavu novog Zupana. Živojin Pavlović je snimio film po "Menuetu za gitaru" ("Doviđenja u sledećem ratu"), a današnjim filmovima, njihovi tvorci se utrkuju ko će biti bliži zvaničnoj verziji, odnosno jednom Bulajiću!
Još u Menuetu, Zupan je u očekivanu herojsku priču, umetao "običnu" temu muško-ženskog odnosa, seksualnosti i običnog, neideološkog prijateljstva. U "Igri s đavoljevim repom" te će teme biti jedine, tj. sasvim će napustiti ratnu tematiku.
Ovi, međutim, ne popuštaju!

Dragi Aleksandre Laziću,

sviđa mi se tvoj tekst, i delim (napokon! po pitanju političko/istorijskog mišljenja/stava)tvoje utiske.
Lepe opaske, fina analiza.
verna čitateljka

Odličan tekst, Aleksandre. Trebalo bi više da pišete. Puno pozdrava do novog članka!

Hmh. Svašta napisano ovde, i u tekstu i u komentarima.

Rusi su baštinili Oktobarsku revoluciju i Crvenu armiju, sa sve atomskim oružjem. Njima je nekako lakše da se osvrnu, kažu - jeste nas poubijao onaj Gruzin, jeste nam jahao po grbini pola veka, zatvarao, lomio, rušio crkve, ali, ako je za ikakvu utehu, makar nam je ostavio državu koja je od izrazito zemljoradničke, postala nuklearna sila, prva otišla u svemir, držala pola sveta pod kontrolom. A mi Srbi? Šta smo mi baštinili od komunista? Ništa - državu su nam uništili, narod pocepali, a država nije postala ništa jača ili organizovanija, naprotiv.

Naravno, pod Nemcima ne bismo bolje prošli - jer deoba Srbalja i cepanje istorijski srpskih krajeva pod njima je počelo (Vojvodina, Bosna, Krajina, Kosmet, istočna i južna Srbija, Crna Gora - sve je dato srpskom krvnom neprijatelju - PRE komunističkog ustanka, ako se dobro istorije sećam). Smeta mi bezrazložno opljuvavanje po komunistima (koje ne volim), sa sve rečenicama tipa "Nemci su nas ubijali, JER su ih komunisti napadali". Nije ovo tačno i ne služi nam na čast. Nemci bi ubijali svakako - možda ne bi postreljali đake u Kragujevcu, ali nešto bi se već našlo. Njima je u pamćenju da smo ih tukli u Prvom ratu, ne tukli, nego smo ih oplavili od batina! Cena je bila užasna, ali je i naša pobeda bila velika. Ako smo mi zaboravili, oni nisu - ulazili su na Kosmet 1999., psovali sve srpsko, dočekavši svoj dan i svoju osvetu. Neće to trajati, naravno. Ali boli.

Jesu komunisti ubijali, ali nikako ubijanje nisu počeli sami - Nemci su ih doveli ovde (umalo da mi se omakne - stvorili su takvu atmosferu!). Ne treba to da zaboravimo. Možda nije pristojno, ali da se malo našalim - komunjare jesu banda crvena, ali su ipak naša banda. Nemci nisu niti će ikad biti.

A Medvedeva baš tako dočekivati - kao Rusa i prijatelja. Problem je što su ga dočekivali oni kojima je Rusija samo "jedan od stubova", a ne (retko) prijateljska država.