Црква (свештенство) је заиста морала бити опрезнија и издржати атаке NGO и осталих, па трезвено, а не на своју штету, давати олаке изјаве и упутства. Морала је имати више слуха за обичне људе (нарочито код оваквог проблема), а не за дневне потребе медија и њима дириговану власт. Али Црква нам је нагрижена поделама. Ово писмо је опомена свима!

Из ових ужасних догађаја, а преко леђа младих људи, од којих увек очекујемо да "пробију кордон" уместо нас, јер остали немају храбрости или бране своје привилегије, које су веће чак и од корупције, извуцимо засад само један закључак.
Не пада снег да помори свет...
Смисао оркестриране медијске кампање није дневна политика, нити напад на поједине слуге Божје.
Ова кампања треба да застраши Цркву, да одустане од добротворног или хуманитарног рада, како вам се више свиђа. Другим речима, даље руке од народа, то је наша територија, итд.
Обични људи могу да се уплаше или заплаше на овај начин, али они који су положили завет немају на то право.
"Заједница браће Боранијашевић" под слоганом "Спасимо децу од дроге", стога оправдано сматра да није довољна само забрана дроге, већ је потребна друштвена контрола (зло)употребе. Овако, данас цело друштво прави проблеме, а онда их ували полицији да их решава, забрани или шта већ. Исувише неморално. Посебно према младима. О ефикасности да не говоримо.
РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд, Милорад Станојловић, генерални секретар.