Neki politički lideri u Srbiji nedovoljno čitaju NSP, zato i prave pogrešne poteze slušajući savete muzikanata (ne muzičara) iz 80-tih i 90-tih godina prošlog veka.

Piše u tekstu:

"kome je, zaboga, onda palo na pamet da iz naziva beogradskih ulica izbacuje sovjetske/ruske generale i maršale koji su Beograd i Srbiju oslobađali? Šta li je stajalo u glavama onih koji su tu odluku donosili, onih koji su je izglasali i onih koji su je odobrili? Koliko zaslepljenog antikomunizma, tupavog revanšizma ili pro-zapadnog udvorištva je bilo potrebno da se učini tako nešto!?"

Ja mislim da je tu najmanje "zaslepljenog antikomunizma" i "tupavog revanšizma" a najviše pro-zapadnog udvorištva.

Vaši srpski revolucionari koje je CIA dovela na vlast rušenjem legitimno izabrane vlasti najmanje imaju problem sa ideologijom, jer oni nemaju nikakvu ideolgiju, osim ako mito, korupciju i primanje novca od stranih vlada za uništavanje vlastite zemlje nije ideologija.

Tu je samo "pro-zapadno udvorištvo" sa krajnjim ciljem $$$$$ To im je jedina "ideologija".


Ali bijes naroda se gomila.

"Bilo da je reč o našem lokalnom, balkanskom, ili, pak, globalnom i planetarnom planu, pobeda nad fašizmom naprosto se ne može isprati i destilovati od ruskog (sovjetskog) pečata i krvi, ma koliko da to nekim ušima ne prija da čuju. Što ne znači da ne treba razgovarati o vrlinama i manama sovjetskog sistema „realnog socijalizma“ – kao i aktuelnog „realnog kapitalizma“, uostalom."

Mislim da je ovo jedna od ključnih rečenica u tekstu. Đorđe V. je ovim ukazao na meritum stvari i ja se načelno slažem sa tim ali...Ne bih voleo da se uz rusko prolivanje krvi u drugom sv.ratu "šlepaju" oni pseudo heroji koji to nikad nisu bili niti će biti. Radi se o celoj plejadi "naših" jugopartizanskih nazovi komadanata među kojima je uglavnom bilo ljudi sa sumnjivom prošlošću, ljudi koji su bili na socijalnom dnu i u predratnom kriminalnom miljeu. Imena takvih ljudi danas kite ulice mnogih srpskih gradova pa i nekih preduzeća. Jednostavno, srpska javnost i društvo konačno moraju biti upoznati sa biografijama takvih pseudo heroja i njihovim nepostojećim doprinosima u borbi protiv nacizma.
Drugo, imena nekih ljudi pre svega oficira i vojnika legalne jugoslovenske vojske u otadžbini moraju biti uzeta u obzir i moraju biti javno apostrofirana kada je reč o borbi protiv okupatora. Evo primera za razmatranje :
Vazduhoplovni major Dragutin Bojović koji je u aprilskom ratu u svom avionu oborio nekoliko nemačkih "meseršmita" nad Beogradom i pri tome bio ranjen. Posle postaje komadant kosmajskog korpusa JVuO i 1944 godine gine u borbi protiv komunista u Aranđelovcu. Inače major Bojović je bio prvi aeronautički inženjer u predratnoj Jugoslaviji. Primera za ovakve zaboravljene istinske heroje je na pretek i ova država ako joj je u interesu moralna obnova svoga društva mora ovakve stvari imati u vidu. Naravno, ruski heroji ma kojoj ideologiji pripadali takođe moraju imati svoje mesto u Beogradu. Tu uopšte nema spora ali ako Srbija ima sluha za druge, mora i za svoju zaboravljenu decu!

Da,Jovane,naravno da ima mnogo heroja iz redova četnika koji nisu priznati i to JESTE sramota.
Dalje,vrlo verovatno da neki kultni heroji partizanskog pokreta zaista i jesu proizvod bujne mašte,ALI: optužba da su NEKI od njih potekli sa socijalnog dna,da su iz predratnog kriminalnog miljea(itd)-jednostavno nema smisla.
Jer ako su u predratnom periodu bili članovi KPJ koja je bila zabranjena,samim tim su bili u kriminalnom miljeu u očima tadašnjih vlasti.
A ako ne potiču sa socijalnog dna,ako nisu radnička klasa koja trpi tlačenje viših slojeva,kako bi se i okrenuli marksizmu(sem nekih slučajeva prosvećenja usled kog sledi isti okret kod viših slojeva)?
Ako im vi i dalje ne opraštate to što su stajali iza onog u šta su verovali i ako je i dalje zločin biti siromašan,onda nemam daljih komentara...Svako dobro!
Odličan tekst,Đorđe!

Vukadinovicu, voleo bih da ste u pravu da je tacno da je "izjednačavanje „levog“ i „desnog“ totalitarizma" BILO " u jednom delu zapadne političke nauke aktuelno" SAMO "u jeku hladnog rata". I te kako je u jeku i danas i ne samo u politickim naukama, vec u citavom zapadnjackom diskursu o medjunarodnim odnosima i to svakodnevno u novinama, na radiju (tkz. "talk radio" u SAD i to podjednako i na pro-demokratskom i na pro-republikanskom "tal radio") i na televiziji. Da i ne govorimo o strucnoj literaturi. Formula, posto volite formule, je sledeca:

"Nacisti" su u formuli ostali nacisti, a "Sovjetski savez" je zamenjen Rusijom u danasnjoj propagandistickoj upotrebi termina "totalitarizam" na Zapadu, narocito u SAD. Po ovoj formuli nazivati neki sistem "totalitarnim" nema nikakvo infirmativno ili deskriptivno znacenje, vec sluzi jedino da bi se u propagandno-ideoloskom kontekstu stavio znak jednakosti izmedju Nacisticke Nemacke i Sovjetskog Saveza, a sada Rusije. To vodi apsurdu da se na Zapadu od kraja Drugog svetskog rata vise ne moze biti anti-fasisticki nastrojen, ves se mora biti samo anti-komunisticki nastrojen, a u post-komunistickoj Rusiji se vidi potpuno isti cilj propagadne delatnosti pa se danas upotrebom termina "totalitarism" na Zapadu, po inerciji na staru anti-sovjetsku upotrebu, cilja protiv Rusije.

Dakle, termin "totalitarizam" nije nesto zamotano u hladnoratovskom naftalinu, vec se pomno svakodnevno dogreva u tekucem propagandnom ratu Zapada protiv Rusije.

Imena i prezimena? Sve ima svoje ime i prezime pa i oni koji su menjali imena ulica sovjetskih maršala.
Možda je neke i trebalo ali sve? To je isto ekstremizam kao i svaki drugi.
Sećam se televizijskog duela jednog našeg "ekspeta" sa V. Koštunicom pre samo nekoliko godina.
Čovek izusti a da ne trepnu: " A ko će Ruse da pita bilo šta? Oni se u današnjem svetu ništa ne pitaju...itd"
Svojim ušima sam čuo Miroljuba Labusa, u svoj svojoj "veličini" i samouverenosti kako vema važan izgovara ove neverovatne misli.

Svim ulicama nazvanim po crvenim soldatima i svemu sto potseca na SSSR treba promeniti imena! Neke od tih ulica treba da dobiju imena po istaknutim licnostima JVuO, a marsala Birjuzova bi mogla da se preimenuje u Brisa Tatona. Inace Nikolaj Romanov u Beogradu treba da ima ne samo ulicu vec i spomenik! A sasvim je ok da svoje ulice imaju i Dostojevski i drugi ruski pisci...

Tako je, u pravu je Đorđe Vukadinović, nije trebalo menjati imena ulica nazvanih po ruskim maršalima i generalima. Trebalo je umesto toga nekoj ulici između njih dati ime "Žrtava ruskog oslobođenja". Onda bismo Medvedeva mogli provesti kroz sve te ulice i tako pokazati da pamtimo SVE što su Rusi učinili za nas - i dobro, i loše.

Potpuno se slažem sa gospodinom Vukadinovićem da je to formula o kojoj piše. Još tačnije da je to "otprilike formula". Na žalost ni ovde kao ni u svim drugim medijima ne možete naći tačnu formulu uspeha ni u naznakama. A taj osnovni kvasac uspeha su dobro poznavali naši stari. Sve što vredi u našoj skorašnjoj i daljoj prošlosti rezultat je te pobedničke formule. Da ova formula nebi bila otprilike treba joj samo dodati početak i kraj. Lingvistički početak i kraj su isti "Božija Pomoć" ("ja sam alfa i omega"). Mislim da bi se trebalo češće podsećati ove pobedničke formule. U pamet se braćo Srbi....

U tekstu se spominje "uspeh" na medjunarodnom planu.

Sa doticnim terminom se ne slazem.

Meni vise lici na ucestale roditeljske sastanke zbog zabludelog deteta.

Naime, strani politicari, ma koliko ih voleli ili mrzeli, su neuporedivo zreliji, skolovaniji i ozbiljniji.

I novokomponovana netipicna ponasanja, raznih dileteneta, lekara, ekonomista i slicnih, koji se neartikulisano bave politikom, zbog, verovatno proste zelje za vlascu, ili po navici udbaskih cinovnika ili njihove dece da budu gradjani povlascene vrste, morala su da budu preispitana, na terenu, u par ociju, uz specificna uputstva, iza zavese.

Posto je to obicaj velikih sila, smesno je da se konstatuje "uspeh"(taj obicaj snazno aplicira trenutna vlast, da se od svacega marketinski napravi kolosalan uspeh), vec bi razumnija bila briga, zasto ne postoji jasna vizija, koncepcija, drustveni sporazum, a ne sadasnje beznadje, i lagano izopstavanje javnosti iz supertajnih brljanja i ispunjavanja tudjih kaprica, zahteva i pretenzija.

Sa te tacke, spominjanje generalskih ulica je obicno zavrtanje usiju, detetu, koje ima ocigledan problem sa autoritetima.
Mozda i skretanje paznje sa oficijelnog dela sastanka, gde ce biti ozbiljnijih pitanja...

Da se ne pomisli da smo "centar sveta", samo smo zona za "proigravanje" velikih sila.

Dostavljam Vam komentar koji trenutno dežurni moderator na sajtu ''Politike'' neće da objavi:
Tolbuhin, Ždanov i Crvena armija će zahvaljujući današnjoj jakoj Rusiji povratiti svoje zaslužene ulice u osramoćenom Beogradu. No, ponovo javno postavljam pitanje: šta je šesnaestogodišnja devojčica i gimnazijalka, Zaga Malivuk, skrivila plejadi gradonačelnika Zoranu Đinđiću, Vojislavu Mihailoviću, Milanu St. Protiću, Radmili Hrustanović i Nenadu Bogdanoviću, te joj oduzeše ulicu na obodu Beograda. Njenu mladu i nevinu detinju dušu su fašističke zveri, potpomognute Bećarevićevim krvolocima, posle strahovitog mučenja poslale u nebo iz banjičkog logora. Neljudi koji, iz ideološke ostrašćenosti, učiniše ovo veliko nedelo prema mladoj beograđanki i antifašističkoj heroini treba da se večno stide? Slava joj i hvala! Iskreno se nadam, da će na talasu trenutno iznuđenog i nevešto glumljenog antifašizma, sadašnji vlastodršci ispraviti nepravdu nanetu ovoj hrabroj devojčici i njenoj još uvek živoj majci. Mis Irbijevoj svaka čast, ima Beograd dosta bezimenih ulica, pa nek' dama i poštovaoci njenog dela izvole odabrati.

Tekst gospodina Vukadinovića, u delu o uspesima u spoljnoj politici, je jedno veliko moje razočaranje (mnogi pišu - razočarenje, tako da su svi razočereni). Sve što se događalo na ovim prostorima od devedesetih godina prošlog veka naovamo, rasturanje Jugoslavije, a zatim i Srbije (Kosmet, uskoro Vojvodina, Raška), isključivu krivicu snosi OUN. Srbija, nažalost, nema više šta da traži, a posebno da očekuje od te Organizacije, koja je ispostava SAD, koje su problem Kosmeta prebacile na Evropu. Drugi veliki problem je obraćanje Srbije Međunarodnom sudu pravde (MSP).Slovo Povelje OUN omogućava svim zemljama članicama da se obrate MSP i zatraže mišljenje o bilo kom problemu. To nije zasluga ministra spoljnih i njegovih diplomatama, što je Ansambleja zahtev formalno prosledila MSP da da mišljenje. Odluka suda će biti u duhu stavova zemalja koje su priznale tu fantomsku državu, a onda će nastupiti (sveopšte) priznanje još većeg broja država. Dakle, Srbija u ovakvoj konstelaciji snaga, posebno iz kojih zemalja su sudije, nije smela to pitanje pokretati pred Sudom. Za stav Srbije eventualno će glasati 5 sudija. Kina sve to mudro i taktički posmatra kroz svoju prizmu, sklapa ekonomske aranžmane (nazivaju se čak strateškim) i sa mini državama. Što više aranžmana, to je veća seoba Kineza. Zato „dolazak“ u Kinu, takođe, nije neki uspeh ni rukovodilaca Srbije ni diplomatije. U poslednje vreme izjave ruskih vođa u najmanju ruku su diskutabilne, pripremaju se da promene stav o Kosmetu. Medvedev dolazi da srpskim rukovodiocima očita lekciju (opravdano). Koji su motivi da gospodin Vukadinović pohvali spoljnu politiku i diplomatiju, nisu mi poznati.Znam samo da Srbija nema svoju diplomatiju ni spooljnu politiku više od 60 godina. Nesvrstani će jednoga dana glasačkom mašinom odlučiti da priznaju Kosmet. Zato je uvlačenje Srbije u nesvrtstane velika greška spoljne politike.

Nemojte preterivati, gospodine!
Jezik srpski nije vaša struka.
U šestotomnom Rečniku Matice srpske, kao i u modernijim pravopisima srpskog jezika, pravilno je i razočarEnje i razočAranje.
Preporučujem vam da ga kupite.
Usredsredite se na spoljnu politiku i Budimira Lončara!

Vec je uobicajena praksa da Politika skracuje i/ili mjenja naslove tekstova , a bogami i samih tekstova gospodina Vukadinovica.Kao i obino prvo sam procitao tekst u Politici pa sam dotrcao na NSMP da vidim pravu veziju teksta. Na moje razocarenje vidim da je Politika samo skratila naslov,jeste da to izbacuje direktnu poentu koju je autor zelio da ogoli, moram da zakljucim da je ovaj put Djordje sam sebe mnogo vise cenzurisao nego sto je to i Politika uradila. Uspjesi Srbske politike na medjunarodnom planu su jako blijedi, a sve promjene koje bi znacile da ipak postoji "ALTERNATIVA" su samo posljedica trcanja za svjezim izvorom kredita ( kako traziti kredite od Evrope i Amerika kada ih i oni uzimaju od Kine).
U ovom tekstu nema ni tracka od svih neuspjeha nase medjunarodne politike EUlexa, novog Dejtona... i svih ostalih promasaja.
S nadom da ce se povratiti britkost Djodjetovih analiza mnogo pozdrava.

U tekstu g. Vukadinovića ima donrih poenti, mada se ne mogu složiti sa "duhom" teksta, ali to ne bih sada obrazlagao. U tekstu stoji:

Za razliku od nekih komentatora, ovog prozapadnog udvorištva vidim ponajmanje. Te ulice su menjane sa čisto nacionalističkih, četničkih pozicija, sa pozicija resantimanskog nacionalizma, koji je tada, pre svega u liku Vuka Draškovića, zaista uživao podršku Zapada, ali su promene naziva ulica bile autentična potreba proizišle iz nacionalističke i antikomunističke histerije, koja je u komunizmu videla "najvećeg neprijatelja srpskog naroda". E sad, vraćanje imena ruskih vojnika i oficira beogradskim ulicama bilo bi nesumnjivo ispravan gest kada bi označavalo raskid sa, kako reče g. Vukadinović "zaslepljenim komunizmom". U tom slučaju, sasvim logično, trebalo bi na beogradsku mapu sećanja vratiti i Maršala Tita, i Lolu Ribara i mnoge Narodne Heroje iz Drugog svetskog rata. Ali to se neće dogoditi, jer antikomunizam ovde nije prevaziđen, naprotiv! Vraćanje ruske vojske na beogradske ulice je simboličnan dokaz da se ovom zemljom, kao nikada posle 1948. godine, administrira iz Kremlja! E tu je problem sa ovim vraćanjem naziva. Ostaje nam da se nadamo da će i Nesvrstani, kao uslov da se konferencija održi u Beogradu i da većina članica i dalje ostane pri stavu o nepriznavanju nezavisnosti Kosova, postaviti zahtev da se centralnoj beogradskoj ulici vrati ime Maršala Tita. Uostalom, kad već sami ne umemo da sagledavamo sopstvenu istoriju, u čemu su nazivi ulica samo jedna efemerna, ali uočljiva spoljna manifestacija, možda je i pravedno da nam sopstvenu istoriju objašnjavaju njeni spoljašnji svedoci, akteri ili zainteresovani posmatrači. Za sada sva je prilika da ćemo doći u paradoksalnu situaciju da će beogradske ulice nositi imena stranih oslobodilaca, a domaćih kolaboracionista. E, jadna Srbijo!

U principu se slažem i sa autorom i sa dosta komentara.
Spadam u one kojima je veća žal što ne mogu da odu na krstarenje Volgom nego na Beverli Hils.
Međutim,koliko mi je apsurdan razlogšto su sovjetski generali izgubili ulicu, toliko je bezvezan način na koji će da je vrate.
Jer, biće to učinjeno na traženje zvanične Moskve.
A to traženje u ovakvom odnosu snaga, može da se pročita i kao uslovljavanje.
Pa neko da to čuje kao i ucenu.
A ucena nije dobra, bez obzira sa koje strane dolazi.
*

Ukinusmo tolike ruske ulice, a još gordo stoji ulica Maksima Gorkog. Kad su nam u školi davali da čitamo "Mati", predstavljen je kao jedna od stubova Oktobarske revolucije i komunizma, u toj kulturnoj sferi. Čisto ideološka knjiga, apolegetika jednog sistema, protiv koje se naša vlast bori, bar zvanično.
Ako sad ispadne da je i Gorki bio neki demokrata, onda priznajem svoju neupućenost.
*
Mene čudi i to što je Ho Ši Min izgubio ulicu u Beogradu.
Koliko znam, bio je vođa Vijetkonga, vijentamske armije koja se borila za slobodu zemlje. To da li je vlada Vijetnama levičarska ili ne, nije bitno u ovoj priči.
Pznato je dobro koliko je taj rat ostavio traga i trauma u samoj USA. Koliko filmova snimljeno, knjiga napisano, koliko unesrećenih života i onih koji su se otuda vratili.
Znači, ni u USA niko ne spori koliko je taj rat io besmislen, koliko je jada zadao samim Amerikancima.
A sad je naša vlast htela da bude veći katolik od pape, da se dodvori, ukidavši ulicu vođe vojske protiv koje se USA borila.
Ako su već ukinuli Ho Ši Minu ulicu, trebali su je krstiti recimo u "Bulevar napalm bombi". Ako su protiv njega, onda su verovatno na strani njegovih agresora. Izvinjavam se zbog reči "agresor", možda u Vijetnamu nije bila agresija nego "intervencija"?

@Jovan Deroko
Koliko sam shvatio, Bojović Dragutin je poginuo septembra 1944. kod Aranđelovca u borbi sa Partizanima? Možda nije bio upoznat, da je u junu iste godine postignut dogovor Tito-Šubašić, kojim su partizani priznati kao jedina regularna vojska u Jugoslaviji, a kralj Petar je 29. avgusta smenio dražu i naredio da se sve četničke jedinice stave pod komandu tita. Meni deluje da je u trenutku pogibije gosp. Bojović bio neka vrsta hajduka, ili neka vrsta paravojske? U svakom slučaju, svaka čast za odbranu Beograda `41. ali ulica ili neko obeležje na njega Nikako.

Autor je pogrešno ulice nazvao "ruskim". Ulice su "sovjetske" ne ruske. Rusija je izdahnula pod nogom boljševika 1917g. Hoće li ikad ponovo vaskrsnuti, to samo Bog zna. Današnja ruska vlastela su ništa drugo nego "okrečeni komunisti", baška i naše vrle demokrate, okrečene demokrate koji su svoju karijeru počeli kao partijaši KP, a tako bi i ostali verovatno da nije bilo raspada te nesrećne Jugoslavije. Ja bih to nazvao tragedijom, kada nazive ulica krase imena ljudi koji su pripadali ideologiji koja je ostavila milione litara prolivene krvi, i zatiranja istorije i kulture čitavih naroda. U Rusiji je taj proces počeo 1917g., kod nas u Srbiji 1945g. službeno, neslužbeno možda i ranije. Tako imamo situaciju da su 1945g. vrhovnici Sovjetskog Saveza i generali crvene armije bili heroji u drugom svetskom ratu, a do početka drugog svetskog rata ko zna koliko su puta okrvavili ruke slanjem ljudi masovno u sovjetske logore smrti. Sa početkom titove Jugoslavije štošta se izbrisalo ne samo puki nazivi ulica nego čitava istorija od Svetog Save do početka drugog sv.rata. Izbrisali su se srpski velikani, srpska kultura, srpsko nasleđe, ishodište je bilo 1945. Slično tako je i bilo u S.Savezu. Dakle šta sad, partizani i njihove vođe koji su bili antisrbi, a borili su se protiv Hitlera i oni su po tom narodni heroji? Znači ja nekome spasim život, a posle toga mu uništavam život i porodicu, ja sam i dalje heroj? Prema tome nazivi ulica sovjetskih generala nemaju šta da traže u Srbiji. To što je c.armija ušla u Beograd ne opravdava njihove generale. Bili bi opravdani da njihova ideološka deca jugoslovenski partizani nisu zatirali srpsku istoriju. Sličnu analogiju vidimo danas u politici EU. Daju ti kredite, a onda te na konto tih kredita ucenjuju i kroje državnu politku. No samo uklanjanje naziva ulica sovjetskih generala, ako je čisto slepo radi dodvoravanja zapadu onda je pogrešno, no samim time ne znači potrebu da se te ulice vrate, pa makar zahtevi stizali i iz Kremlja.

Menjanje imena beogradskih ulica Ruskih heroja djenerala ,koji su oslobadjali nasu zemlju svojom krvlju od poslednjih odpadaka hitlerizma je zaista zalostno.Kao prisutnik u toj borbi,bio sam pomoc i Ruskim ranjenicima u toj akciji,sve do kraja iste.(Za to vreme moja me majka nije videla,i neznajuci gde sam skoro je kaze poludela).Beograd je najzad bio oslobodjen sa zrtvovanjem Ruske vojske i njenih generala.Smatram da uzidane slike dva velika generala i komandanata(Sovjetsko)-Ruske armije trebale bi ostati na istome mestu Beograda.
ISTORIJU TREBA CUVATI
Milan M Radovic

Koliko je meni poznato 1997. Skupština grada Beograda nije odlučila da oduzme ulice generalu Ždanovu, maršalu Toljbuhinu i Crvenoj Armiji već da, između ostalog, Resavksa (škola), Mekenzi i Južni bulevar dobiju nazad svoja imena. Uz Krunu, Kralja Aleksandra, Mileševo i Sazonova (MIP Ruskog carstva 1910-1916) kojima su bespravno oduzeti 1945. (http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1233)

Što se tiče totalitarnog karaktera komunizma, on je nepobitan u primeru Srba i Srbije kojima je taj sistem odneo nekoliko desetina ako ne i stotina hiljada života. Da ne govorimo o materijalnoj i duhovnoj šteti koja nas navodi na pogrešan zaključak da izjednačavamo kapitalizam i komunizam, u potrebi za nekakvim balansom i relativizacijom tamo gde ih biti ne može.

Razumem potrebu Moskve da odbrani značaj svoje žrtve u Drugom svetskom ratu i pobedi nad nacizmom. To međutim ne menja činjenicu da je nakon oslobođenja Beograda od strane Crvene armije došlo do svirepe egzekucije nekoliko desetina hiljada građana širom Srbije čija se imena, ukupan broj i mesta počivanja ne znaju ni dan danas. Egzekutori, koliko je meni poznato, nisu bili iz redova Crvene armije već nečega što se izdavalo i ponegde još uvek izdaje za narodne oslobodioce iako vidimo da nisu oni bili oslobodioci.

Ne bih rekao da je poštovanje Resavske škole prepisivača i prevodioca Stefana Lazarevića prozapadnjačko udvorništvo. Nije ni Makenzi tako beznačajan po Beograd s obzirom da je kupio poljoprivredno zemljište, isušio baru, urbanizovao (izgradio dvoranu) i isparcelisao kraj koji će kasnije postati jedan od najatraktivnijih delova Beograd. Takođe je priznat od strane naše Crkve kao donator zemljišta za saborni hram sv. Save na Vračarskom bregu.

Iz poštovanja prema srpskoj i beogradskoj istoriji ali i radi što boljih odnosa sa moćnom Ruskom federacijom, bilo bi najbolje da Maršal Toljbuhin, Crvena armija i general Ždanov dobiju ulice na Novom Beogradu.

Igor Jaramaz. Kralj Aleksandar ne zaslužuje ulicu. Gadi mi se kad čujem kako priča nakaradno srbski ovaj naslednik i kako troši srbski novac na gluposti. Staviću primer Čavića koji je rođen i odrastao u inostranstvu pa čovek savršeno priča srbski.Kralja Aleksandra trebaju slaviti hrvati i slovenci jer im je stvorio državve.