Oni koji malo pažljivije proučavaju istoriju iznenadili bi se koliko neistina serviraju holivudski filmovi danas,jedna od takvih je i priča o ,,zlom Komodu",apsolutni falsifikat u svrhu prođe i gledanosti.Za Amerizance, svako istorijsko razdoblje je obeležila borba ,,kauboja i Indijanaca" i oni istoriju prekrajaju u skladu sa svojim potrebama i političkom trenutku.Tako i njihove ,,verne sluge" ovde, kao poslušni učenici falsifikuju, prekrajaju,daju sebi svake godine sve veću ulogu a nepoćudne prećutkuju ili ismejavaju.Nema veze što je sve laž važno je da lepo zvuči.Problem je što naš narod još naseda na njihove ,,holivudske" opsene,dokle?

"prvom ne daju da umre, drugom ne dozvoljavaju da živi" - maestralno, g. Zivkovicu! Hvala vam, sad znam za koga cu da glasam onog "drugog kandidata".
Pozz

Da malo skrenem pažnju autoru teksta da je Koštunica proslavljao 24. septembar kao znak pobede nad Miloševićem a ne 5. oktobar. I čini mi se da je sasvim zadovoljan ne povezivanjem svoga imena sa 5-im oktobrom, što i ne mora da bude loš politički potez. Normalno, "slobodni" mediji žele da on u potpunosti iščezne iz sećanja, ali mislim da mu ne spominjanjem imena u vezi sa 5. oktobrom možda čine neželjenu uslugu. Pitanje je šta sad narod misli o "dešavanju naroda" od 5. oktobra.

Perfidnim prekrajanjem pokušavaju da iz glava naroda istisnu Koštunicu, .To se i čini ,a sve po scenariju koji su marionetama na vlasti podelili briselski nalogodavci.Diktatora Tadića samo Koštunica može ugroziti pa ga svim sredstvima treba eliminisati.Tekst pogađa suštinu, hvala autoru.

Ne bih se ja na Koštunicinom mestu previše otimao za zasluge 5. oktobra. Štaviše, mislim da mu ovi nesvesno čine uslugu time što ga retuširaju iz istorije.

Sa ove distance minuciozno odmeravanje politickog kalibra i pojedinacnog doprinosa aktera tadasnjih dogadjaja bas izgleda jalov i zaludan posao. Za dalju istoriju, uzeti kao pozitivni i konstruktivni faktori pokazali su se kao krajnje minorne figure. Tome nema valjda bolje potvrde od toga sto su o istorijskom znacaju 5. oktobra, o njegovoj trajnoj politickoj zaostavstini i dometima prepustili da glavnu rec vodi Z. Zivkovic.

Ali kad smo vec kod pravednog odmeravanja istorijskog znacaja, za Kostunicu se eto bas i nasao advokat, a o ogresenju o znacaj i zasluge americkog ambasadora u to vreme bas niko da progovori.....

Nemojte preterivati u procenama; biće da je "narod" ipak bio samo gomila statista u predstavi koja je režirana daleko odavde, a čije poražavajuće tekovine imamo prilike svakodnevno da iskusimo.
Bilo bi takođe lepo da objasnite kako ste se to borili. Da li je bilo mnogo opasno i teško? Možda bi (uz dva svedoka-saborca) trebalo da dobijete nekakvu "boračku"?

Negde između 5.oktobra 2000-te i izbora na republičkom nivou (početkom 2001.), Koštunica je kao Predsednik države putovao u Kinu. Tada su ga, koliko mi je poznato, prvi put napali mediji, doduše ne baš gromko. Navodno su putnici mnogo izgubili čekajući čitav sat duže na poletanje aviona, za šta su krivili komociju njegove vlasti. Nismo videli nijednog putnika da se na to žali, ali smo to čuli i čitali u medijima. Kako se čekalo na izbore, u kojima je Koštunica bio nosilac favorizovane liste, nije se išlo dalje. Samo je označen početak. Šta je dalje bilo znamo posle izbora, a naročito pre i posle izbacivanja 45 poslanika DSS-a iz Skupštine Srbije. Od onda do danas traje, manje ili više histerična povika "drž`te Koštunicu"! A ko to ne viče, prolazi kao oni što nisu aplaudirali Marseljezi. Blesavo je to i vređa um. Svo Koštuničino oklevanje proizilazi iz nesklada između neminovnosti promena koje su bile zahtev vremena i svesti sa kakvim sve nesojem te promene mora izvesti. I sreća što je kočio, a jeste. Kočio je, ne ono za šta ga optužuju (sve sami veliki i svetli ciljevi), već suprotno: totalni sunovrat i rasulo države pred kojim smo. A nije mogao ništa više od toga. Nisu se sklopile kockice. Koliko se nas, već prvih godina nove vlasti prepustilo konformizmu u svakom pogledu, a koliko novih generacija guta ovu propagandu? Pogledajte samo koliko nas je spremno, a da ne trepne, da Koštunici prebaci i to što on nije upotrebljavao protivničke metode? Pa, najveća razlika i jeste u tome! Da li se mi žalimo na nasilne metode zato što se one koriste ili što ih ovi koriste? Valjda nam smetaju posledice nasilnih metoda - apsolutno, bezuslovno.
Dobro je Zarković primetio ponovno defilovanje raznih Živkovića po ekranima i novinama i njihove instant pričice za sluđenu publiku. To je novi medijski cilj: cela Srbija - jedna Farma. I svi jure Koštunicu! Nagrada - pobednik prelazi u Kuću Velikog Brata!

To je vrlo rečita slika Srbije, devet godina posle velikog izbornog obračuna Koštunice i Miloševića, dva najznačajnija predsednika koja smo imali između Josipa Broza i Borisa Tadića. Slika u kojoj su sudbine tadašnjih takmaca Miloševića i Koštunice i dalje neobično povezane: prvom ne daju da umre, drugom ne dozvoljavaju da živi. Prvi mora da ostane prisutan u javnosti, kao večito opravdanje za sve promašaje, laži, prevare, pljačke, poraze i poniženja koja su nas snašla o petog oktobra 2000. naovamo; drugi je praktično proteran iz javnosti, kako bi predsednik Tadić mogao pomoću "niti nasilja" da povezuje njegove arhivske izjave sa ubistvom Brisa Tatona.BRAVO!

Kako je pokvaren taj Koštunica, natera mlađanog i naivnog potpredsednika vlade Čedomira Jovanovića da posećuje Spasojevića i Šilerovu, samo da bi optužio DS za vezu sa kriminalom! A posle podrške JSO, da bi nas zavarao, u vreme njegovog mandata kao premijera, sud ih osudi na 40 godina robije zbog ubistva premijera Đinđića! Baš je dvoličan. Pa onda, opet da bi prikrio svoje veze sa nasiljem i podzemljem, raspisa izbore i ode sa vlasti. Mora da je znao da će doći Dačić za ministra unutrašnjih poslova pa će ga prikriti iz zahvalnosti što je, kršeći zakon, insistirao da se Sloba ne isporuči Hagu. Inače, Koštunica, A NE JOVANOVIĆ, godinama ide sa 6 telohranitelja na more, razbacuje se skupim satovima, džipovima, vilama... Koštunica je pravi sportski tip, pa je u upravnim odborima Zvezde, Partizana i Rada. Koliko je kriv, pokazuje i da je sam uplaćivao staž dok nije bio na funkciji i to onaj najveći, za doktore nauka, sve da bi nas ubedio da on veruje u državu Srbiju.
Ma sigurne sam da Dačić štiti Koštunicu.

šteta što u ovim komentarima, svi, ali svi, zaobilaze, STRANE FAKTORE I IMENA U NAJVAŽNIJIM ISTORIJSKIM DEŠAVANJIMA...mene su učili, da bez istine, nema pravog života, nema prave samokritike, nema dijalektike, nema mudrosti, nema napretka, nema sreće...ja tvrdim, obzirom na sva dešavanja, da je BJELA bio i zagor i predator i teks viler i gladijator, a srpski narod ČIKO...

Dokle se išlo u napadima na Koštunicu svedoči, i već zaboravljena, povika da se odseli iz svog stana zbog navodne brige za njegovu bezbednost. A kad nije upalilo, onda je, u vezi sa tim, optuživan za demagoško postupanje. Što se mene tiče, po tom pitanju slobodno mogu biti demagozi - i Tadić i Ružica i Jovanović i svi drugi - ne bih im nimalo zamerio da su ostali gde su bili! Tada su mislili da će im trebati alibi za podozrenje naroda prema njihovim novim statusnim pokazateljima, pa da kažu: i Koštunica se preselio na Dedinje! Usput su toliko anastezirali narod da on ne reaguje ni kad se neko tamo prebaci direktno sa tetkinog kauča, na primer.
Naravno, strani faktor je neizbežan u posmatranju fenomena 5.oktobar, ali on je i stalna konstanta na ovim prostorima i niko objektivan to ne poriče. Ovo je jedna uža priča, koja govori o narasloj mržnji prema čoveku koga više ne mogu da pogledaju u oči, čak i da to nekim čudom prestanu da im traže. Kad se upitamo čemu sva ona DOS-ovska svita (i njena aktuelna mini varijanta), dođemo do jednostavnog zaključka: da mulja, izvrće činjenice, lažno svedoči i optužuje, sluđuje narod i rastače državu za svoje i tuđe interese. Najlakše se to radi napadima na institucije, a jedna od njih je i Koštunica, svakako! Za ovo nije potrebna nikakva distanca, štaviše, što je ne puštamo da bude duža - to ćemo pre imati šanse da se iz ovog rasula povratimo. Ovi moraju da odu, pa neka to bude dok još ima nade za novi početak. Ne mora Koštunica obavezno biti vođa, dovoljno ga je prepoznati kao iskrenog rodoljuba i stožer ponovnog okupljanja. Ovaj put bez DOS-a. Nije realno? Mislim da "drugosrbijanci" to bolje osećaju nego iko. Zato ga blate jednako, i kad nije na vlasti. Ne samo zbog toga - ne bi se trebalo priključivati hajci! To blato je negde drugde zamešeno!

@ Dimitrije sine Mitre
"KOSTUNICA je JEDINI SRBSKI politicar koji je licnu promociju i prosparitet ZRTVOVAO za dobrobit SRBIJE i njenog naroda."

Ne zameram mu ja ništa od stvari koje je uradio.
Zameram mu za sve ono što nije uradio.
A mogao je.

Istina je... "šta je život bez obraza."

Ali bez Srbije, šta je taj Koštuničin obraz?

No, ništa nije gotovo... On još ima vremena... Više nemamo vremena...

Orvel, "1984":
"Ako Partija može da gurne ruku u prošlost i kaže za ovaj ili onaj događaj: to i to se uopšte nije desilo, tako šta je svakako užasnije od mučenja i smrti..."
"Partija je govorila da Okeanija nikad nije bila u savezu sa Evroazijom. On, Vinston Smit, zna da je Okeanija bila u savezu sa Evroazijom pre svega četiri godine. Ali gde to saznanje postoji? Samo u njegovoj svesti, koja će u svakom slučaju za kratko vreme biti uništena. A ako svi prihvataju laž koju Partija nameće - ako svi zapisi pričaju istu priču - onda laž prelazi u istoriju i postaje istina. Ko kontroliše prošlost, glasila je parola Partije, kontroliše budućnost; ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost. A ipak se prošlost, iako po prorodi izmenjiva, nije ni izmenila. Sve što je istina danas, istina je od prapočetka do večnosti. Stvar je bila vrlo prosta. Potreban je bio samo beskrajan niz pobeda nad svojim pamćenjem. to se zvalo kontrola nad stvarnošću; na Novogovoru dvosmisao."

Srbi će praviti od "blata" Vojislava Koštunicu, a on naravno to neće prihvatiti.lično sam bio protiv pomenutog gospodina, medjutim sad iskreno shvatam da je bio pravi. Medjutim Srbija ga nije htela, a njegov patriotizam koji je ponudio Srbiji, ista je odbacila. Iskreno govoreći Srbija ga i ne zaslužuje, a ni on ne zaslužuje takvu Srbiju.Neka je živ i zdrav, možda oni koji preteknu potraže sebi predvodnika. Ipak je On jedini pošten lider u post miloševićkoj Srbiji, i stvarno je bezobrazluk spominjati ga i vezivati sa pisanjem izvesnog Vasića.

Mnogo stosta su Oni prećutali,a ne samo Koštunicu.
Videli ste da su na paradi Kinezi okačili Maovu sliku
baš da vide smije li ko zucnut.Svima je jasno da su oni sami odlučivali koga će okačit a koga ne.
Što kod nas nije slučaj.

@ Vlamil
"Ma predvideo je, kako nije, a onda i doživeo, no drugog izbora nije bilo! Milošević se morao rušiti, a da se nije dogodilo tada - dogodilo bi se za koji mesec i bez Koštunice."
Pa, u ovome i jeste stvar, Milosevic nije "morao" da se rusi, na ovakvi nacin, i narocito-ne, onoga momenta kad je jos uvijek predstavljao simbol srpskoga otpora prema agresoru. Bio je oslabljen i, kako se uspostavilo, prilicno spreman da formira zajednicki front sa patriotskom opozicijom.
Zar nije bilo bolje sporazumjeti se sa njim da napusti vlast nego ici sa Djindjicem u rupu gdje smo se eventualno nasli? I, iz koje, da dodam, necemo lako izaci. Jeli i ovo bilo predvidjeno?

Peter RV i vlamil;
I ja prvi put čujem da je Milošević ikada bio spreman na bilo kakvu saradnju sa "patriotskom opozicijom" ma šta da to znači.Možda bi bilo interesantno napraviti studiju o tome zašto 50% građana Srbije,od toga najviše Srba uporno glasa za "nepatriotsku opciju" koja se nudi na svim izborima od pada Miloševića do danas.Znate,ja sam od onih Srba koji čim shvate da su izigrani priznaju da su pogrešili i gledaju da saniraju štetu.Nažalost,mnogi se još uvek kunu u Slobu iako je potrošio svoj kredit.Naročito neki koji se iz inostranstva setno sećaju kako je pomenuti prkosio celom svetu,a posledice tog ...čenja smo trpeli mi ovde.Pritom nikako ne mislim da je taj "svet" bio u pravu,ili da se makar potrudio da shvati šta se ovde dešava.Primenili su na nas logiku "samo mrtav Indijanac je dobar Indijanac",ali...Šta misliti o političaru koji je imao apsolutnu vlast u zemlji 13 godina,vodio unutrašnju i spoljnu politiku,postavljao ministre i ambasadore,a sukobio se sa najvažnijim članicama tzv.međunarodne zajednice bez IJEDNOG saveznika?Nije li samo to dovoljan razlog da se posumnja u njegovo mentalno zdravlje?Zbog toga se slažem sa vlamilom da je već samo njegovo svrgavanje uspeh.Onaj koji je došao posle njega je bio loš,ali ga je narod doživeo pravilno,kao iznuđeno rešenje.Miloševića je bilo teško srušiti jer ga je NAROD VOLEO iako je bio svestan njegovih grešaka.Ove koji su sada na vlasti će oduvati izbori,jer sama represija nije dovoljna za očuvanje vlasti,a priča o EU se ruši.Već to što se sada vlast može menjati na izborima je tekovina petog oktobra koja se mora priznati.Ne mislim da je svako posle Miloševića bolji,ali mekši je orah sigurno.