Sećam se, posle 2. Svetskog rata i nemački vojnici su se pojavljivali u Beogradu, na mestima svojih zločina i obavljali teške poslove na raščišćavanju ruševina (mada su nastanku tih ruševina umnogome doprinela i "saveznička" bombardovanja) i izgradnji zgrada – ali, kao zarobljenici, pod oružanom stražom, istina u svojim – ali uveliko odrpanim uniformama. Sada, vidimo – sve se menja, „progres“ je nezadrživ.
Preporuke:
0
0
2
subota, 15 avgust 2009 13:28
Jozef K.
Ova poseta manifestuje ogoljenu duhovnu bedu naše nacije koja dopušta vlast kakvu sada imamo!
Preporuke:
0
0
3
subota, 15 avgust 2009 15:21
Teofilo Stivenson
Ko su im vodici? Clanovi otpora koji ovde ostavljaju komentare?
Preporuke:
0
0
4
subota, 15 avgust 2009 16:27
MP
@Jozef K
A kako da se izvučemo iz te bede?Molim konkretan predlog.
Preporuke:
0
0
5
subota, 15 avgust 2009 18:48
Haralampije
Možda bi bilo lepo, demokratski i domaćinski da predsednik Srbije sa ministrom "odbrane" skokne da ih obiđe i iskoristi priliku da im se izvini. Ipak su "potrošili" dve rakete!
A čudimo se što je svet gluv i slep za srpske žrtve, genocida, zločina i progona? Koji još uvek traju.
Preporuke:
0
0
6
subota, 15 avgust 2009 19:34
Nimbus
Ne verujem da je takvu procenu doneo gradonačelnik Varvarina Zoran Milenković, iako je kadar SPO-a, stranke koja se, uz Čedinu LDP, najglasnije zalaže za pristupanje Srbije NATO-u. Milenkovićeva 15-godišnja ćerka Sanja poginula je tog kobnog 30. maja 1999. godine...
VESTI
Aleksandar Jugović
HEROJ
...Predsednik opštine Varvarin i član predsedništva Srpskog pokreta obnove je Zoran Milenković, otac nastradale Sanje.
Na Zoranovu inicijativu, Američka ambasada u Beogradu obezbedila je sredstva za izgradnju Doma za dnevni boravak dece ometene u razvoju u Varvarinu, kao što će obezbediti i pomoć za školu, vrtić i dom zdravlja, takođe u Varvarinu.
U Srbiji danas postoji mnogo ljudi koji mrze SAD zato što su učestvovale u bombardovanju Srbije 1999. godine. Da li su u pravu?
Ako neko ima razloga da mrzi, da prezire, da kune, sve one koji su učestvovali u bombardovanju Srbije, onda je to Zoran Milenković.
Ali, kakva je to mržnja koja donosi nove nesreće.
Ukoliko bi ta mržnja uskratila deci ometenoj u razvoju mesto za dnevni boravak, bolje uslove rada vrtića, škole, doma zdravlja, postavlja se pitanje da li čak i Zoran ima pravo na takvu mržnju....
...Varvarin je srećan što ga vodi takav čovek, Srbija bi bila srećnija da ima više Zorana Milenkovića.
Kada neko ovo pročita ko mrzi sve što je američko, ili što dolazi sa Zapada, pod uslovom da se uštine za obraz kako bi se probudio iz višedecenijskog sna, mislim da bi zaboravio u 21. veku reč mržnja.
U vremenu kada se Evropa ujedinjuje radi boljega života svih njenih građana, u vremenu kada se svet ujedinjuje u borbi protiv pošasti globalnog otopljavanja, pandemija, ekonomske krize, mi moramo voleti Srbiju tako da prošlost ne sme biti preča od generacija koje dolaze.
Blic, 28. maja 2009
http://www.blic.rs/temadana.php?id=94563
Bez komentara...
Preporuke:
0
0
7
subota, 15 avgust 2009 21:43
Biljana
bolje da tekst iz Blica nisam pročitala, počeću da podržavam zakon o informisanju!
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 16 avgust 2009 13:44
Trkulja Tomislav, Novi Sad
Ovakav nivo nacionalnog dostojanstva koji trenutno imamo, nije stvoren juče. To je proces koji traje decenijama. Osamdesetih godina, prošlog veka, na Kosovu i Metohiji Srbi su bili proganjani i,što milom ili silom, prisiljavani na iseljavanje. Na partijskim forumima raznih CK i SSRN-ova donošeni su zaključci koji su bili mrtvo slovo na papiru. Tako na primer,jednom prilikom, proneta je vest da je albanski policajac pokušao da siluje monahinju. Naravno, opet neki partijski forum pa sve u stilu "to nije u duhu bratstva i jedinstva naroda i narodnosti"(koliko puta nam je ta lažljiva krilatica ponavljana i daleko preko granica bljutavosti) ali je napomenuto da se ni slučajno ne sme dozvoliti velikosrpski nacionalizam i šovinizam(poštom sam osamdesetih bio dete meni je delovalo, blagodareći službenoj propagandi, da je navedeni nacionalizam najveće zlo koje je zadisilo kuglu zemaljsku,mislim, nacizam, Tamerlan, Džingis Kan, konkvistadori, Crveni Kmeri... su izgleda ,ipak, bili skromnije zlo). To je značilo da Srbi nemaju pravo ni na najosnovnije dostojanstvo. Takva je bila politika takva je i danas. Tako, gradska vlast u Novom Sadu želi da napravi spomenik turskim vojnicima u spomen na bitku od, ako se ne varam, 1716. godine. Opravdanje za to je prosto neverovatno. Eto, bože moj, ne diže se spomenik, bašibozluku nego regularnoj turskoj vojsci, koja je ako se stvar dovede do nekog logičkog kraja verovatno bila poštovalac raznoraznih ženevskih konvencija i vekovima pre njihovog donošenja. Možemo očekivati u skoroj budućnosti i podizanje spomenika i recimo vojnicima Wehrmachta, warum nicht. Takve primere je teško sve i nabrojati. Od izjave kojekakvih da ne treba da mislimo o Jasenovcu, do članaka da je dobro što se desilo bombardovanje i tako u nedogled. A mi, mi to više da gotovo i ne primećujemo zadovoljni ,valjda, time da nas, barem van KiM-a, masovno ne uništavaju. Zaludo se nadamo.
Preporuke:
0
0
9
nedelja, 16 avgust 2009 15:12
Jozef K. & MP
Za početak bi bilo dovoljno da većina građana (spo)zna da to ne ide na ovaj (varvarinski) način! Valjda je i po tekstu iz Blica jasno da to nije slučaj, inače on ne bi bio najtiražniji dnevni list. Kad tako puno ljudi može da ga svari nešto kao što je Blic, prvo što je potrebno jeste otrežnjenje!
Preporuke:
0
0
10
nedelja, 16 avgust 2009 22:20
Rodoljub
Ako se dobro sećam, kao mali smo išli u Šumarice i tamo su nam rekli da je Nemcima bio godinama posle rata zabranjen ulazak u Kragujevac. Čak su i srpski gastarbajteri imali probleme, tj. kada dođu dojče-automobilima na urlaub u Šumadiju.
Mog drugara i kolegu su ti isti zlikovci ubili ispred Generalštaba u Kneza Miloša 1999. Isti princip, za što bolji učinak: prva raketa - pauza - druga raketa = gomila mrtvih i bogalja!
Ja ne shvatih iz onog teksta iz "Blitz-a": jel se to otac pokojne devojčice raduje toj "gardi" ili je loše razumeo Domanovića, kada ga je čitao?
Pomirenje? Izabrali ste NAJGORE mesto i način za to!
Sramota je i treba im uskratiti gostoprimstvo.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 17 avgust 2009 11:44
Sekula Timotijević
Zamolio bih administratora da umesto komentara na ovaj tekst, postavi ovu pesmu Gorana Ćeličanina, poznatog Srpskog karikaturiste iz Varvarina. Pesma je napisana u večernjim satima na dan Varvarinske tragedije:
MOSTA MI VIŠE NEMA
Mosta mi više nema
Obale mi gole
Morava ranjena ječi
Virovi je bole.
Mosta mi nema više
Uzalud maj i lipa cveće
Bilo je šta je bilo
Na gvožđu pokidanom piše
Da isto biti neće.
Nema mi više mosta
U vodi krvav leži
Bezbroj uspomena osta
U toj gvozdenoj mreži.
Obale nit su dalje nit bliže
Gde je kapija čelična bila
Ni dublja ni plića Morava stiže
Ne bi li kamen krvav umila.
Nit je pravlja nit krivlja reka
Tamo gde virovi glođu most
I uvek plitki sprud će da čeka
Da mu zaraste svaka kost.
Da se ne vratim
Nigde nije toliko daleko
No kako kuću bez praga da shvatim
Gde da ti Moravo reko
Mostarinu platim?
Za vraćanje ne čeka više
Nit gura da se ode
U mulju most uzdiže
Mutne ga previle vode.
Nema mosta za tajne priče
Da sluša i da ćuti
Crkveno zvono bolno nariče
Pocepani su Morave skuti.
Moravac vetar više ne svira
Kad se međ stubove zaplete
Kolovođa gvozdeni na dnu vira
Goran Ćeličanin
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 17 avgust 2009 12:31
Sekula Timotijević
Građani Varvarina pamte biliski susret sa ''Milosrdnim anđelom''. Niko nam to ne može izbrisati iz sećanja. Ko to pokuša, biće saučesnik u ovom krvavom piru zločinca sa neba, koji nam izmasakrira deset dragih nam sugrađana a još tridesetak krvavo rani i mnoge pretvori u invalide. Pomračilo se sunce tog kristalno sunčanog dana nad Varvarinom, 30. maja 1999. godine. Na dan slave ove male varoši naslonjene na svoj most, na svoju Moravu, prirasle uz svoju belu crkvu - čuvara. Dok je narod, okupljen oko svoga mosta, svoje crkve, proslavljao svoju slavu Svetu Tojicu, gvozdene ptice zločinca, zloslutno su kružile u niskom letu. Naše ptice, uplašene gvozdenim orlušinama, uznemireno su počele da nekud beže. Negde oko 13,10 časova prolomila se zaglušujuća eksplozija, dotad nepoznata i nečuvena u ovako mirnom gradiću šćućurenom na obali svoje reke. Pečurka otrovnica izniče naglo, pomrači sunce, geleri, jauci... Morava prihvati vrelo gvožđe svoga mosta i prve žrtve, zapenuša i zaplaka i ona spletena i zbunjena usred svoga brzaka iznenada nastalog od grozne eksplozije. Odozdo sa dna, držeći grčevito vrelo gvožđe, zakuka još živa Sanja, dozivajući svoju mamu. O, kako brzo sve utonu u gustu tamu. Vrati se uskoro gvozdena ptica da izruči još jedan užareni tovar.
U blizini crkve, pored obale reke, iskasapljena ljudska tela, otkinute ruke i noge, među gvozdenim i vrelim kandžama mosta. Na betonu natopljenom krvlju, moj komšija Pera, puzeći na jednom boku, doziva pomoć... Puni se improvizovana mrtvačnica u kapeli na Novom groblju... Varvarin nam zločinci zaviše u crno!
Nacionalnoj gardi Ohaja nije mesto u Varvarinu, ma ko je pozvao i u koju svrhu je pozvao. Isti oni koji su nam slali humanitarne bombe uvijene u primamljivu ambalažu ''Milosrdnog anđela'', sada nam nude humanitarnu pomoć. Hrišćanski jeste oprostiti, ali ovakav zločin ne sme se ni oprostiti, ni zaboraviti.
Preporuke:
0
0
13
sreda, 19 avgust 2009 22:37
Rodoljub
Saginjanje se nastavlja!
Na spomenik u Galovića polju, gde je 1944. godine izgrađen improvizovani aerodrom, da bi ovde sleteli američki avioni, venac je, između ostalih zvaničnika, položila i delegacija Vazduhoplovnih snaga i protivvazduhoplovne odbrane sa komandantom brigadnim generalom Rankom Živakom na čelu.
Međutim, sve bi bilo u redu da venac nisu, ispred delegacije, nosili uparađeni američki marinci. U svečanim uniformama jarkih boja izgledali su, kako to naš narod kaže, kao kanarinci.
Naviknuta na mnoge promene u Vojsci Srbije, od kojih je najuočljivije približavanje NATO-u, domaća javnost ostala je bez reči videvši u medijima tu čudnu sliku.Sve liči na to da je na sceni promena vojnog protokola.
Do sada se, naime, još nije dogodilo da na teritoriji Srbije venac naše vojske nose vojnici neke strane vojske. Uvek su to, kako dolikuje vojnim svečanostima, činili naši vojnici u maskirnim uniformama, sa šlemovima i oružjem. Zašto je učinjen izuzetak, može samo da se nagađa.
S druge strane, u skladu sa reciprocitetom u međunarodnim odnosima, kada naša državna ili vojna delegacija polaže venac na neki važan spomenik, venac nose vojnici zemlje domaćina.
Poznato je da su vojne svečanosti najmanje podložne promenama. Ali u sve ubrzanijem približavanju NATO-u sve je moguće, pa čak i da marinci dominiraju na vojnoj svečanosti usred Šumadije.
Preporuke:
0
0
14
četvrtak, 20 avgust 2009 07:57
Sekula Timotijević
Odabran za propagandu saginjanja!
NOVI SAD – Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) i bivši šef diplomatije Vuk Drašković rekao je danas u Novom Sadu da je budućnost Srbije u NATO i pozvao da se povuče Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije.“Svi nacionalni razlozi nalažu hitno pristupanje Srbije NATO alijansi, a time bi nam bila širom otvorena i vrata za ulazak u Evropsku uniju“, dodao je on na tribini „Srbija – zemlja sa jakim saveznicima ili neutralna?“ održanoj u Skupštini Grada Novog Sada.
To je bila prva u nizu javnih rasprava koje SPO, u saradnji s Međunarodnim institutom za bezbednost iz Beograda, želi da sprovede širom Srbije, s ciljem, kako je najavljeno, da se građani bolje upoznaju s tim vojno-političkim savezom i shvate zašto je Srbiji mesto u njemu.
.jpg)
A kako da se izvučemo iz te bede?Molim konkretan predlog.
A čudimo se što je svet gluv i slep za srpske žrtve, genocida, zločina i progona? Koji još uvek traju.
Aleksandar Jugović
HEROJ
...Predsednik opštine Varvarin i član predsedništva Srpskog pokreta obnove je Zoran Milenković, otac nastradale Sanje.
Na Zoranovu inicijativu, Američka ambasada u Beogradu obezbedila je sredstva za izgradnju Doma za dnevni boravak dece ometene u razvoju u Varvarinu, kao što će obezbediti i pomoć za školu, vrtić i dom zdravlja, takođe u Varvarinu.
U Srbiji danas postoji mnogo ljudi koji mrze SAD zato što su učestvovale u bombardovanju Srbije 1999. godine. Da li su u pravu?
Ako neko ima razloga da mrzi, da prezire, da kune, sve one koji su učestvovali u bombardovanju Srbije, onda je to Zoran Milenković.
Ali, kakva je to mržnja koja donosi nove nesreće.
Ukoliko bi ta mržnja uskratila deci ometenoj u razvoju mesto za dnevni boravak, bolje uslove rada vrtića, škole, doma zdravlja, postavlja se pitanje da li čak i Zoran ima pravo na takvu mržnju....
...Varvarin je srećan što ga vodi takav čovek, Srbija bi bila srećnija da ima više Zorana Milenkovića.
Kada neko ovo pročita ko mrzi sve što je američko, ili što dolazi sa Zapada, pod uslovom da se uštine za obraz kako bi se probudio iz višedecenijskog sna, mislim da bi zaboravio u 21. veku reč mržnja.
U vremenu kada se Evropa ujedinjuje radi boljega života svih njenih građana, u vremenu kada se svet ujedinjuje u borbi protiv pošasti globalnog otopljavanja, pandemija, ekonomske krize, mi moramo voleti Srbiju tako da prošlost ne sme biti preča od generacija koje dolaze.
Blic, 28. maja 2009
http://www.blic.rs/temadana.php?id=94563
Bez komentara...
Mog drugara i kolegu su ti isti zlikovci ubili ispred Generalštaba u Kneza Miloša 1999. Isti princip, za što bolji učinak: prva raketa - pauza - druga raketa = gomila mrtvih i bogalja!
Ja ne shvatih iz onog teksta iz "Blitz-a": jel se to otac pokojne devojčice raduje toj "gardi" ili je loše razumeo Domanovića, kada ga je čitao?
Pomirenje? Izabrali ste NAJGORE mesto i način za to!
Sramota je i treba im uskratiti gostoprimstvo.
MOSTA MI VIŠE NEMA
Mosta mi više nema
Obale mi gole
Morava ranjena ječi
Virovi je bole.
Mosta mi nema više
Uzalud maj i lipa cveće
Bilo je šta je bilo
Na gvožđu pokidanom piše
Da isto biti neće.
Nema mi više mosta
U vodi krvav leži
Bezbroj uspomena osta
U toj gvozdenoj mreži.
Obale nit su dalje nit bliže
Gde je kapija čelična bila
Ni dublja ni plića Morava stiže
Ne bi li kamen krvav umila.
Nit je pravlja nit krivlja reka
Tamo gde virovi glođu most
I uvek plitki sprud će da čeka
Da mu zaraste svaka kost.
Da se ne vratim
Nigde nije toliko daleko
No kako kuću bez praga da shvatim
Gde da ti Moravo reko
Mostarinu platim?
Za vraćanje ne čeka više
Nit gura da se ode
U mulju most uzdiže
Mutne ga previle vode.
Nema mosta za tajne priče
Da sluša i da ćuti
Crkveno zvono bolno nariče
Pocepani su Morave skuti.
Moravac vetar više ne svira
Kad se međ stubove zaplete
Kolovođa gvozdeni na dnu vira
Goran Ćeličanin
U blizini crkve, pored obale reke, iskasapljena ljudska tela, otkinute ruke i noge, među gvozdenim i vrelim kandžama mosta. Na betonu natopljenom krvlju, moj komšija Pera, puzeći na jednom boku, doziva pomoć... Puni se improvizovana mrtvačnica u kapeli na Novom groblju... Varvarin nam zločinci zaviše u crno!
Nacionalnoj gardi Ohaja nije mesto u Varvarinu, ma ko je pozvao i u koju svrhu je pozvao. Isti oni koji su nam slali humanitarne bombe uvijene u primamljivu ambalažu ''Milosrdnog anđela'', sada nam nude humanitarnu pomoć. Hrišćanski jeste oprostiti, ali ovakav zločin ne sme se ni oprostiti, ni zaboraviti.
Međutim, sve bi bilo u redu da venac nisu, ispred delegacije, nosili uparađeni američki marinci. U svečanim uniformama jarkih boja izgledali su, kako to naš narod kaže, kao kanarinci.
Naviknuta na mnoge promene u Vojsci Srbije, od kojih je najuočljivije približavanje NATO-u, domaća javnost ostala je bez reči videvši u medijima tu čudnu sliku.Sve liči na to da je na sceni promena vojnog protokola.
Do sada se, naime, još nije dogodilo da na teritoriji Srbije venac naše vojske nose vojnici neke strane vojske. Uvek su to, kako dolikuje vojnim svečanostima, činili naši vojnici u maskirnim uniformama, sa šlemovima i oružjem. Zašto je učinjen izuzetak, može samo da se nagađa.
S druge strane, u skladu sa reciprocitetom u međunarodnim odnosima, kada naša državna ili vojna delegacija polaže venac na neki važan spomenik, venac nose vojnici zemlje domaćina.
Poznato je da su vojne svečanosti najmanje podložne promenama. Ali u sve ubrzanijem približavanju NATO-u sve je moguće, pa čak i da marinci dominiraju na vojnoj svečanosti usred Šumadije.
To je bila prva u nizu javnih rasprava koje SPO, u saradnji s Međunarodnim institutom za bezbednost iz Beograda, želi da sprovede širom Srbije, s ciljem, kako je najavljeno, da se građani bolje upoznaju s tim vojno-političkim savezom i shvate zašto je Srbiji mesto u njemu.