AMBASADOR Svetislav Basara.
Vreme ga pojelo i vise nikome ne moze da naudi osim sebi.
Cemu ..Kome. Nije vredan slova.
Preporuke:
0
0
2
sreda, 05 avgust 2009 15:39
Basara - ideolog Druge Srbije
Sada je valjda svima jasno da je Druga Srbija najveći neprijatelj svega modernog, liberalnog, "zapadnog"... Druga Srbija je neprijatelj svake revolucije, egalitarizma, emancipacije... Basara i njegovi drugosrbijanski kamarati, najradije bi iz našeg istorijskog iskustva prognali sve moderno, gade im se humanizam i renesansa, preziru prosvetiteljstvo. Evo šta o tome kaže Basara:
"Čitava civilizacija moderne zasnovana je na sumanutom projektu ljudske samodovoljnosti i prolongiranog zadovoljstva. Lepa zamisao, ali neostvariva. Čovek je onakav kakav jeste. Nema te tehnologije, nauke, tehnike ni politike koja će to promeniti." (Danas, 4.I 2009., razgovarao Z. Panović)
Drugosrbijanci su paranoični antikomunisti zbog toga što je komunizam za njih - samo nastavak prosvetiteljstva drugim sredstvima:
"Komunizam kakvog se sećamo samo je jedan od mnoštva komunizama začetih u renesansi i prosvetiteljstvu. Prava tema romana je horor pogrešaka, lutanja i promašaja nastalih kao posledica opsesivne težnje da se svet uredi egzaktno i nepogrešivo. Naravno, ovde-onde ima nagoveštaja okultnog." (isto)
Preporuke:
0
0
3
sreda, 05 avgust 2009 15:51
Basara - ideolog Druge Srbije 2.
Ali, za Basaru i njegove drugosrbijanske istomišljenike, okultno nije samo "ovde-onde", cela je moderna istorija rezultat zavere mračnih sila:
"Sasvim sam ozbiljan kada kažem da iza provincijalnih sekularnih doktrina stoje okultne sile. Za razliku od nas ljudi koji volimo da se uznosimo i sebe ističemo u prvi plan, Đavo voli da deluje iz senke. A naročito mu naruku idu ambijenti u kojim se njegovo postojanje smatra za praznovericu." (isto)
Drugosrbijanska teorija zavere ni u čemu ne odstupa od opštih mesta o "judeomasonskim ložama" i sličnih trash motiva. Naravno, glavni akter zavere ima odgovarajuće ime i prezime: Marta Koen! A šta bismo drugo mogli da očekujemo od drugosrbijanca Basare? Sada je jasno šta Basara sugeriše - ko to upravlja masonskim lenjirima i šestarima, ko povlači prave linije moderne istorije, pa čak i modernističku arhitekturu projektuje po uzoru na "judeomasonske" hramove:
"„Dnevnik Marte Koen“ je već treći roman u kome obrađujem zaparloženo polje modernističkih simplifikacija i trabunjanja. Prethode mu „Srce zemlje“ i „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“. Moderna istorija, time mislim na period od sredine osamnaestog veka naovamo, mene neodoljivo podseća na novobeogradske blokove. Svi ti kvadrati i sve te ulice koje se seku pod pravim uglom izgledaju jako racionalno i funkcionalno, ali u njima je mučno živeti." (isto)
Ali, sada je i nama jasno šta je ideologija Druge Srbije, ko su ti, kako neke reče, "postmodernisti u smeđim košuljama", kakav pogled na istoriju nudi nova istoriografska škola Druge Srbije... A jasno nam je i zbog čega Druga Srbija gaji takvu netrpeljivost prema Koštunici ili prema prosvetiteljskoj i modernizatorskoj misiji NSPM-a - verovatno Druga Srbija u svima nama prepoznaje braću i sestre Marte Koen!
Preporuke:
0
0
4
sreda, 05 avgust 2009 16:37
Miroslav Svircevic, na putu za Abu-Dabi
Svetislav Basara pripada onoj kategoriji javnih licnosti koje je Slobodan Jovanovic nazivao poluintelektualcima. U pitanju su uglavnom slabo obrazovani ljudi, koji nedostatak obrazovanja pokusavaju da nadoknade halabukom i beskrajnom drskoscu. I stvarno, iako nije sproveo niti jedno ozbiljno istrazivanje duhovne zaostavstine Vuka Karadzica i Dositeja Obradovica, Basara samouvereno pokusava da nas ubedi kako su ova dva velikana srpske kulture bili obicni lakrdijasi i neznalice. Prosto neverovatno! Secam se kada je 1997. u Svetosavskom domu (studentski dom) u Pancevu promovisao svoju manicno-paranoicnu istoriju srpske knjizevnosti "Looney Tunes". Tada je pricao kako je svaka filozofija utilitarizma provincijalna i plitka. Tada sam ustao i postavio mu pitanje da li ta ocena vazi i za Dzeremija Bentama, osnivaca utilitarizma, koji je dao nemervljivi doprinos reformi engleskih politickih ustanova. Basara se nasao u cudu odgovorivsi kako nikada nije cuo za Bentama. Dakle, Basarino delovanje je neozbiljno i prepuno sarlatanstva. U svakom njegovom nastupu se lako moze osetiti oskudica u obrazovanju s tim sto mu se mora priznati da je izuetno recit i sposoban da sagovornike dovede u zabludu. Pa ipak, to je premalo da bi se neko mogao nazvati ozbiljnim javnim delatnikom. Ja ga odavno ne shvatam ozbiljno, a mislim da ga tako tretiraju i njegovi istomisljenici. U svakom slucaju, cini mi se da nije vise potrebno trositi reci na njega. Jasan je kao prozorsko okno.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 05 avgust 2009 17:14
Ala
Da bi bilo ko mogao da se kamenom baca na druge,mora prvo sopstveni lik da spozna:naravno,to je cesto neprijatno iskustvo.
Cak bolno,u Basarinom slucaju.
U momentima trezvenosti,nasa bivsa ambasadorska dika,S.Basara,umeo je i da se "ne postidi svog opanka"...
Kao i brojni provincijalci(Draskovic,Cosic,Comic) vazda zaslepljen svetlostima velegrada ,pozeleo je da uzvisi jos vise-svetlostima svetskih metropola...
No, nije noga licka za cipelu becku...
Preporuke:
0
0
6
sreda, 05 avgust 2009 17:43
Dag
Šta reći o čoveku koji je slavu stekao pišući Vukovim jezikom, a misli da je Vukova reforma u srpski jezik uvela primitivizam. To bi onda značilo da je prostotom i prostaklukom stigao do uspeha da bi nogao da nastavi da pljuje oko sebe. Biti književnik, a prezirati jezik kojim pišeš prevazilazi i najmračniji cinizam. Ekstreman primer sluganskog intelektualca. Vukovi svinjari i govedari za njega su na nedostižnim kulturnim i duhovnim visinama!
Preporuke:
0
0
7
sreda, 05 avgust 2009 18:02
Novosađanka
Basaru je uzeo alkohol, i to svi znaju. Budući da je javni "djelatnik", to se mora JAVNO reći, bez pardona. Kao pisac je prevaziđen. U tome je celo objašnjenje. On je, dakle, zavisnik, a za to je potreban NOVAC. Neki zavisnici prvo prodaju kućni nameštaj, pa kuću, a onda i dušu. Basara je počeo od poslednjeg.
Preporuke:
0
0
8
sreda, 05 avgust 2009 18:13
Dijasporac
Hm, Basara,rascep ličnosti ili nešto drugo,nije mi to struka...!!!
A Dobrica Čosić,on je sve to namenio Latinki pa se predomislio! Zašto ? ~~~~~~~~~~~~
Jedna novinarka je napisala:" Koliko su kamenja bacili na Dobricu Čosića mogao je čovek sagraditi soliter a on ostao živ".
Za Basaru su lepi stihovi i njemu namenjeni, od pokojnog D. Trifunovića
" Po meni se neće ništa zvati,refren,opet, po meni se ništa neće zvati...!!!
Preporuke:
0
0
9
sreda, 05 avgust 2009 19:58
Milan
Hajde Basara, konacno si dobio tu NIN-ovu nagradu za kojom si godinama kukao...sta hoces vise? Oslobodi nas vise tvog kvaziintelektualizma. Covece, pa svi su te provalili.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 05 avgust 2009 20:31
Neofit77
Basara, još jedan tužni primerak drugosrbijanskog konvertita.
Preporuke:
0
0
11
sreda, 05 avgust 2009 20:31
Spetsnaz
Tamo negde polivinom 90-ih u stedenstkom domu na Karaburmi se znala jedna stvar . U sobama "vecitih " studenata obavezno je bila bar po jedna knjiga od G . S Basare . Sto bi se reklo prostim jezikom kakav pisac takva i publika ,uglavnom polu i kvazi inetelektualci .
S' obzirom na dostignuca i moralne vrednosti spomenutog pisca tekst o njemu na ovakvom forumu je ipak PREVISE . Njegov kalibar je maksimalno neko lokalno glasilo .
Preporuke:
0
0
12
sreda, 05 avgust 2009 21:13
Rodoljub
Pre par godina nam je kolektivno spočitao, otprilike ovako:
"Ultimativni cilj svakog srpskog političara (a i običnog Srbina, valjda?) je Audi i 100.000 evra".
Uveren sam da se to može reći za 95% ostale, nesrBske "civilizacije".
Lepo rekoše ovde ljudi... alkohol mu je popio pamet, izmenio ličnost i to se ne sme preskakati. Mada, možda je umislio da je srpski Hemingvej?
Preporuke:
0
0
13
sreda, 05 avgust 2009 21:19
LIDIJA
Treba "odraditi" NIN-ovu nagradu...
Preporuke:
0
0
14
sreda, 05 avgust 2009 21:27
dakle, ovaj da ...
Mislim da ipak nebi trebalo olako prelaziti preko pojedinih njegovih tekstova. To da je poluintelektualac,bas ne stoji,a da je u pravu za Vukovu reformu jezika, posvjedocice vise od pola srpske crkve, pocevsi od pokojnog vladike Danila Krstica.
Preporuke:
0
0
15
sreda, 05 avgust 2009 22:05
banalnost zla
Ne mogu a da se ne setim Hane Arent koja je veoma precizno imenovala ovakve pojave - banalnost zla!
Preporuke:
0
0
16
četvrtak, 06 avgust 2009 00:23
Avakum Ristić
Šteta za Basaru!
Do "Mongolskog bedekera" pisao je dobre knjige. Nakon toga, negde početkom devedesetih, izgleda da je otkrio filozofiju u koju se uopšte nije razumeo i politiku u koju se ionako svi razumeju.
I tako je polako tonuo, svaka sledeća knjiga je bila slabija od prethodne da bi za najgoru dobio NINovu nagradu...tuga.
Preporuke:
0
0
17
četvrtak, 06 avgust 2009 00:29
Steva Nadrljanski
Mante ga, to je mučenik svoje vrste. Zaglavio se ni na nebu ni na zemlji, stalno se lomata izmeđ levog i desnog, gornjeg i donjeg, zelenog i crvenog... dlaka mu je falila da postane jedan od onih koji kulturu okreću naopačke (čitajte "Drvo života"), ali šta mu je tu pofalilo - ne znam. Od istinske ozbiljnosti survao se u dnevničku banalnost. Koj očin mu je trebo Batić? Nije on banalan kad govori o Vuku i Dositeju, oseća on sav taj plićak, ali je banalna njegova - jal voljna il, avaj, nevoljna - instrumentalizacija tog pitanja. I on je teo da promeni srpstvo, a zaboravio da promeni najpre sebe. I zato će se tako lomatati još ko zna kolko. što se više bude trudio da ga zapamtimo - manje ćemo ga pamtiti.
U međuvremenu je kanda naumio da pravi konkurenciju "Filozofiji palanke". Nije mi drago da gledam dokle će se strmoglavljivati.
Preporuke:
0
0
18
četvrtak, 06 avgust 2009 02:27
@Miroslav Svircevic, na putu za Abu-Dabi
Vi ste veoma lepo opisali o kakvom je tipu "intelektualca" reč, ali ja se bojim da to nije dovoljno. To što su Basarini intelektualni i kreativni kapaciteti tako skromni, ipak ga ne sprečava da se oglašava preko svih medija i objavljuje kod prestižnih izdavača. Zbog čega? Zbog toga što je u Srbiji dovoljno biti protiv Koštunice ili protiv NSPM-a, to jest biti po volji domaćih i evropskih centara moći - takav politički stav otvara sva vrata. Da li treba da podsećam na činjenicu da su Basarini partijski drugovi (St. Protić i Batić) pre neku godinu otvoreno pozivali na rehabilitaciju Ljotića i Nedića?
Činjenica je da živimo u društvu u kome je svakome dozvoljeno da širi najmračniju ideologiju, rasizam i antisemitizam, samo ako je "na liniji" EU tj. domaćih evropskih fundamentalista.
Meni se kod Basare ipak nešto dopada: za razliku od većeg dela Druge Srbije, on se ne trudi da svoj rasizam sakrije iza nekih fraza o "evropskim vrednostima", "kulturnoj dekontaminaciji", "liberalnoj demokratiji" i tome slično... Ne, Basara sasvim otvoreno kaže ono što misli: ne moramo mnogo da se trudimo da bismo dešifrovali politički smisao Basarinih književne ili političke produkcije; svakome je već na prvi pogled jasno koja je ideologija ovde na delu.
Preporuke:
0
0
19
četvrtak, 06 avgust 2009 03:23
Dragica
Autoru bih porucila da prvo postane neko pa onda da kritikuje razmisljanja Svetislava Basare koji je ipak ime u nasoj zemlji.
Preporuke:
0
0
20
četvrtak, 06 avgust 2009 10:20
brm
autor teksta je primenio originalan metod - kritikovao je basaru citirajući njegove sasvim suvisle tekstove i izjave..ja tekst baš nisam shvatio - meni ono što je basara pisao o ćosiću sasvim stoji..
uzgred vuka i njegovu reformu su je kritikovali mnogi - i meša selimović npr., koji je takođe pisao vukovim jezikom...
Preporuke:
0
0
21
četvrtak, 06 avgust 2009 12:36
@Dragica
Predlažem autoru teksta da nikad ne postane neko kao Basara, ni obrazovno niti karakterno...!
A Dragice ako je Basara "neko" izvoli gradi svoj diskurs i uči od svog idola!
Preporuke:
0
0
22
četvrtak, 06 avgust 2009 15:54
Antifasista
Zaista nema potrebe baviti se Basarom ovoliko. Obaska sto je pre par meseci vec bilo rec o njemu. Vredi svakako ponoviti: talog i mulj po kojem pliva Srbija danas, svoje simbole ima bas u likovima poput Basare. Verovatno smo jedina zemlja na svetu u kojoj se liberalno-demokratskom smatra partija koja negira i relativizuje srpske zrtve nacizma i otvoreno brani naci-sledbenike iz Hrvatske i MHF u BiH iz poislednjeg rata. U takvoj zemlji, nije cudo da korifej postmodernizma bude pisac koji se do juce hvatao u kostac sa "masonom Vukom" kojem nije mogao da oprosti sto nam je sastavio moderno pismo, koji pise sumanute konspiroloske romane kojih se ni najmracnija antisemitska margina ne bi zastidela (Marta Koen? Go figure!) i koji je svoju karikaturalnu politicko-diplomatsku odiseju odradio kao perjanica i dika Batic/Proticeve neoljoticevske i komicno sovinisticke stranke (seca li se iko protica koji, 'ladno nakon gradonacelnikovanja, izjavi da mu u Beogradu smeta ijekavica kojom govore progranin srbi iz ex-Yu?).
Preporuke:
0
0
23
četvrtak, 06 avgust 2009 16:15
komentator bg
Za brm:
Tako je, autor je napisao članak ne da kritikuje Basaru, nego da Basara kritikuje sam sebe.
Preporuke:
0
0
24
četvrtak, 06 avgust 2009 18:31
Aleksandar
@ Banalnost zla
Arent i Basara su mnogo slicniji nego sto mozete i da zamislite jer izgleda u Hani vidite nesto pozitivno i u njenom besmislenom pojmu "banalnosti zla" povodom Ajhmanovih zlocina. Da nema niceg banalnog u Ajmanovim zlodelima i nacinu delovanja pokazao je Raul Hilberg otac savremenih studija Holokausta (termin koji je sam prezirao). Takodje pokazao je (u svojim memoarima "The Politics of Memory") kako je Arent sprecila objavljivanje njegove trotomne istorije "Unistavanje evropskih Jevreja" kao recenzent za Princeton Press da bi onda taj manuskript bukvalno prepisala i pretocila u svoju "knjigu" o ajhmanovom sudjenju bez ijedne fusnote.
Arent je je mrzela sve ne-nemacke Jevreje i najvise doprinela da se na zapadu ZANEMARE nacisticki zlocini i mrznja okrene ka Sovjetskom Savezu putem samoprotivrecnog "pojma" totalitarnog drustva, po kome se stavlja znak jednakosti izmedju Nacista (koji su naravno bili fasista) i sovjetskih komunista (koji su naravno bili najodlucniji antifasisti) cime je ustvrdila protivrecnost: fasista = antifasista.
Arent je radila (bas kao i CIA u to vreme formirana upravo od nacista koji su prebaceni u SAD) u interesu brisanja potrebe da se nacisticki zlocini i organizacija ozbiljno izucavaju u svrhu integrisanja samih (bivsih?) Nacista u mrezu za obavestajno antisovjetsko spletkaranje. Basara slicno Arent rodomrzacki radi za interese imperijalistickih pobuda SAD.
Preporuke:
0
0
25
četvrtak, 06 avgust 2009 21:38
tvrtko, ali onaj pravi
BAS - razumem te i znam da ti nije lako.
Svoja najnovija dela već si nadživeo.
Malo li je?
Preporuke:
0
0
26
četvrtak, 06 avgust 2009 22:13
Velizat
@Aleksandar
To je to.
Hvala.
Preporuke:
0
0
27
četvrtak, 06 avgust 2009 23:29
roadrunner
"Dragica
Autoru bih porucila da prvo postane neko pa onda da kritikuje razmisljanja Svetislava Basare koji je ipak ime u nasoj zemlji."
E bas to je poenta Dragice,ovog i drugih textova ovde - kako se postaje "ime" u nasoj zemlji
Preporuke:
0
0
28
petak, 07 avgust 2009 01:37
Novosađanka
Kad neko nemaštovito piše i ponavlja frazekanju "malo li je", pozli mi:(
Preporuke:
0
0
29
petak, 07 avgust 2009 01:44
b.s.m.
Boze mili, kako se taj covek prodao, to je za neverovati!
Preporuke:
0
0
30
petak, 07 avgust 2009 01:45
S.A.
Dovoljno je procitati pojedine "sjajne" napise i "jos bolje" komentare citalastva, da bismo zakljucili da je Basara na najbolji nacin "desifrovao" tragicnu genezu neznanja,
podgrevanu kroz vekove, od strane, ponekad vladajucih elita, a ponekad, opozicionih dusebriznika "Nacionalnog interesa Srbije", koji su u poslednjih par vekova, placani mnogim zivotima, teriorijom i nebrojenim blagom.
Preporuke:
0
0
31
petak, 07 avgust 2009 02:06
Joviša Vidić
Poluznanje Svetislava Basare je opasnije od neznanja.
Svestan je toga ambasador Basara. Taj kompleks nastoji prikriti ispraznim pisanijama, koje da budemo iskreni uveseljavaju misleći svet. Ljudi obično pišu i govore o onome što im nedostaje, pa tako i veseli Svetislav Basara. Joviša Vidić od Rudina.
Preporuke:
0
0
32
petak, 07 avgust 2009 09:51
Jordan
Bože, Bože!
Preporuke:
0
0
33
petak, 07 avgust 2009 12:31
Teofilo Stivenson
Kako se u Srbiji postaje proslavljeni kulturni radnik? Naravno, politickom poniznoscu, ulizistvom, poltronstvom i ideoloskom ostrascenoscu. Ovi 'kvaliteti' su odskocna daska za afirmaciju u drzavi koja od 1929 nije videla ni 'S' od slobode, a od 1945 ni 'C' od casti. Mada legionarskih priznanja na grudima i legija, kohorti, satnija u drustvu kulturnih poslanika nikada nije nedostajalo. Izraz kakistokratija se ne odnosi samo na nacionalne, politicke i ekonomske 'strucnjake' vec i na kulturne 'radnike'. Vladavina najgorih je srpski kulturni usud. O alkoholizmu, nestabilnosti ideoloskih pozicija javnih poslenika, ceni njihovog misljenja i kvalitetu domacih knjizevnih nagrada ne vredi govoriti. To je zaista groteskno, beketovski. Kultura koju epitomizuje druga Srbija je trosnija od JNA 1991. godine; to je sektor naseg drustva prenaseljen velicinama od stiropora. Ako ne verujete, pogledajte Bertolucijevog 'Konformistu'. To je to.
Crnjanskom je sigurno bilo bolje da bude obucar u inostranstvu, a ne da cami u Srbiji u kojoj su Cosic, Davico i ostali bili velikani pisane reci posle Titove revolucije. Ali, ne bojte se: Danas je gore. Umberto Eko Biljanu Srbljanovic naziva novinarkom. O Markovicu i Dragojevicu deca na filmskim skolama u inostranstvu ne znaju ni rec. I ne treba da znaju.
Imamo li bolje pisce, rezisere, slikare od ovih koje promovise druga Srbija? Naravno da imamo. Imamo talentovanije, obrazovanije, casnije ljude koji cute i smeju se jer su procitali Andricevu definiciju rata. Znaju ko govori, ko cuti, a ko se bogati u doba kada je najprespektivnije zaposlenje za diplomce katedre za kreativno pisanje rad za liberalno demokratski sektor i direktna propaganda protiv sopstvenog naroda. Ali, na ovom prostoru svaka 'Turneja' ima kraj.
Seca li se neko austrijskih kulturnih programa u okupiranoj Macvi? A nemackih, u Beogradu, u jesen 1941? Kultura je, u doba okupacije, negde drugde. U bibliotekama, na zidovima, na sajtovima. Tamo gde ljudi traze slobodu.
Preporuke:
0
0
34
petak, 07 avgust 2009 15:50
Aleksandar
@Teofilo Stivenson
Kazete da se na OVIM PROSTORIMA, tj. u Srbiji, postaje proslavljeni kultuirni radnik, tj. psac, reziser, slikar samo putem politicke poniznosti, ulizistvom i ideoloskom ostrascenoscu. Mozda je to stvarno tako jos od 1929 kako kazete. Medjutim vas opis cini mi se jos bolje odgovara genizi postojanja proslavljenim kulturnim radnikom na Zapadu gde su "proslavljeni" sve sami reakcionarni kulturni "radnici" (placenici kroteskne, dekadentne burzuazije) koji velicaju kapitalizam i americki imperializam. Cak je i jedan Basara veliki literarni talent za jednog kobajagi levicara (ubacenog trockistu) zaduzenog upravo za razbijanje levice u Francuskoj kao sto je Bernar Enri Levi ili u Nemackoj Habermas, ada ne pominjemo SAD gde samo takvi "kulturni radnici" postoje, ali je stvar jos gora jer se isto prosirilo i na nauku pa je jedna neznalica bez doktirata director Kar Centra za Ljudska Prava (pojam koji je najbolji primer trojanskog konja americkog imperijalizma) na Kenedi Skoli za Government na Harvardu, jedna Samnata Pauer (sad glavni savetnik Stejt Departmenta u Obaminoj kvazi-administraciji) ili da spomenemo jos jednog slicnog Makla Ignatijeva—koji ce eto postati uskoro i premijer Kanade kao nagrade za njegov PONIZNOST, ULIZISTVO I krajnju IDEOLOSKU OSTRASCENOST.
Ako trazite na Zapadu neostrascenog ideologa (nekoga ko zapravo nije u funkciji velicanja regresivnog waste-stage kapitalizma), ko dobija pare za svoj rad u kulturi a nije ulizica i nije ponizan necete ga naci. Drugim recima, ako je neka vrsta nezavisnosti ili cak revolucionarnog duha ono sto zelite da nadjete kao odliku kulturnog radnika, vi takvih na Zapadu uopste nemate. Tamo je svako revolucionarni duh potpuno unisten, pogotovu u SAD.
Preporuke:
0
0
35
subota, 08 avgust 2009 00:34
Teofilo Stivenson
@ Aleksandar
Donekle se slazem. Naravno da i na Zapadu i u Srbiji postoje izuzeci. Ako o Zapadu govorimo, onda su Kormik MekKarti, Gore Vidal, Klint Istvud (od sedamdesetih proganjan kao desnicar, patrijarhalnog tipa, rasista i militarista, danas gledan kao americki liberal koji podrzava eutanaziju, i sl., a covek je filmski reziser), Pol Tomas Anderson, Majkl Man (pogledajte 'Kolateral', jedan od najsubverzivnijih filmova napravljenih u Americi u poslednjih dvadeset godina), Leonard Koen, i jos pedesetak izvanrednih ili manje dobrih i/ili manje popularnih pisaca, muzicara, rezisera grupa onih koji su u nekom momentu izasli 'na crtu' rezimu. Koen svoje koncerte zavrsava sa 'First We take Manhattan, then We Take Berlin': Ne mogu bas da ga kritikujem.
Neki opet, jednostavno, kao Palanijuk, Lihejn, Mozli, pisu o tako depresivnoj, dekadentnoj Americi, da ne verujem da su bas pod plastom bilo kakvog 'sektora'. Komentator sa inicijalima ZK ce mozda dodati jos nekoliko pisaca 'pulp-fiction-a', ako ima vremena.
Dao sam par primera, a Antifasista ima verovatno jos najmanje desetak koje on ceni (mislim da je pisao o Finceru recimo). Hocu da kazem da je to i pitanje ideoloske pozicije; trudim se da ignorisem rad Naomi Klajn, bez obzira sto je sigurno za srpsku stvar bar malo interesantna; mislim da je pre-jednostavna. Sto opet ne znaci da nisam sa zadovoljstvom pisao o njenom dokumentarcu The Take o preuzimanju privatnih fabrika u Argentini, kao kontraudaru na delovanje MMF-a.
Naravno da se slazem kada govorite o Anri Leviju, Finkelstajnu, Zizeku, i americkoj ekipi koje Said naziva 'departmental phjilosophers' (Semjuel Hantington), ali na Zapadu neka vrsta protesta ipak, postoji.
Postoji i u Srbiji, ali je, priznacete - jako malo.
Preporuke:
0
0
36
subota, 08 avgust 2009 02:00
Hiperborejac
@ Nadrljanski.. hvala , razumeo sam vašim očima iako čoveka ne znam.
@ Novosađanka.. ma samo ste alergični na samu sebe ... To je perfektna južnjačka sintagma, ubojita kao strela, ukusna ko šljiva. Naviknite se :-)
Preporuke:
0
0
37
subota, 08 avgust 2009 11:24
Novosađanka
Za Hiperborejca:
Možda ima ukus šljive, ali buđave:(
Sve je stvar ukusa. Prosto, ne volim fraze.
I, uzgred, ja nisam autonomašica, već rasna i strasna Srpkinja, pa me nemojte potcenjivati!
Vama svako dobro!
Preporuke:
0
0
38
subota, 08 avgust 2009 13:17
ergila
Svetislav Basara za sebe nikad nije tvrdio da je ozbiljan ili da se namucio da bi postao ono sto jeste, sto je omiljena postapalica «prosvjetitelja» kojima smeta ono sto Basara jeste, a to je jedan zanimljiv i mastovit pisac. Basara se krece u magijskom svijetu koji jos uvijek nije «rascaran» i to je ono sto smeta vajnim modernizatorima koji su jedino u stanju da propovijedaju neki lazni pozitivizam i nacionalnu svijest, a ne znaju da su zakasnili dva dvijeka, bez obzira sto svoje tirade u ovom casopisu pokrivaju sarenim statistickim pogacama.
Vucinicev tekst vise govori o autoru nego o Basari. Dezurni nacionalni dusebriznik kao sto je Vucinic ce ustreptati na svaki pomen toga da mu je nacionalno prosvjetiteljstvo sazdano od gomile laznjaka koje je vrlo lako razotkriti.
Preporuke:
0
0
39
subota, 08 avgust 2009 17:27
tvrtko, ali onaj pravi
@Novosađanka
Ako mislite da je uspešan onaj pisac koji je već nadživeo svoja najnovija dela, onda uredu. Povlačim frazu.
Inače Vam odajem priznanje na Vašim javno ispoljenim srpskim osećanjima.
Malo li je?
Preporuke:
0
0
40
subota, 08 avgust 2009 17:39
hiperborejac
Novosađanka
Nisam rekao ono sto nisam rekao,
neću da vas jedim .
Živi bili
Preporuke:
0
0
41
subota, 08 avgust 2009 19:11
I SRBIJA
O njemu kao ideologu ong što je meni potpuno stvrano nevredi ni raspravljati. Od njega i njegovih istomišljenika drugo se nemože ni očekivati.Delo je verovatno epohalno naročito ako je recenziju radio TEOFIL zvani ideolo minorne Srbije.
Preporuke:
0
0
42
subota, 08 avgust 2009 22:47
Nimbus
Bože mili, zaludnih popova.
Za Basaru znamo, al` šta ste vi `teli kasti u 41 komentar?
Preporuke:
0
0
43
nedelja, 09 avgust 2009 00:22
Beskrajno dobro pise
i to je to.
Preporuke:
0
0
44
nedelja, 09 avgust 2009 03:16
Antifasista
@ Teofilo
Da, imam, s tim sto cenim i ove koje nabrajate :).
Postoji - uz vidljivu i jasnu totalitarizaciju i akademije i generalno "zvanicnog" diskursa u SAD - i onaj deo kulturnog mejnstrima koji je i danas (a mahom su u pitanju ljudi u vec dobrim godinama) idejno pa i politicki onako, pojam slobodoumlja i svezine, pogotovo u odnosu na tupavu Generaciju X (cast Palahnjuku, naravno). Ciljam najpre na pisce, i to ona najveca imena americke literature. Ljudi mozda nisu otvoreno politicni, establismentu pripadaju odavno, ali je u pitanju tolika mera ostroumnosti koju, nazalost, u sopstvenoj sredini (pa bila "nasa" ili "njihova") ni u snu ne mozemo da nadjemo. Verovatno ste citali "Human Stain" Filipa Rota, da uzmemo samo jedan primer. Stvar je napisana u doba vrhunca onog najbesmislenijeg verbalnog terora politicke korektnosti i kasne Klintonijane. I - veteran i proslavljeni starac poput Rota, koji je odavno preziveo i slavu i kontroverze, U PARAMPARCAD rasturi citav taj koncept. Knjiga je inace i kod nas (lepo!) prevedena. Robert Benton je uradio i dobar film, mada iz tehnickih razloga skracen drasticno, i sveden na formu koja staje u sto minuta.
Da ne pominjemo i (nedavno preminule) Apdajka i Majlera, Vidala ste vec pomenuli.
Nego, pomenuo bih svakako i noviji opus Boba Dilana (koga jos uvek lenji kriticari vezuju za sezdesete kao da covek nista nije uradio posle toga). A njegovi poslednji albumi su bili najava DIJAGNOZA danasnje Amerike i to sa pozicije coveka koji duboko voli tu zemlju i vidi da nesto nije u redu (recimo, citav pretposlednji album, Modern Times,je u tim tonovima, a pesma Workingman's Blues # 2 je opevala trenutnu ekonomsku krizu - pre nego sto je ista i nastala :), a u pitanju je jedan od najboljih Dilanovih tekstova ikad).
Inace, svaka cast za opasku u vezi sa Collateral.
Da skrenem u drugi zanr i devedesete. Wag The Dog je, tvrdim oduvek, "srpskiji" film nego ista sto se tada snimalo kod nas
Preporuke:
0
0
45
ponedeljak, 10 avgust 2009 04:40
Teofilo Stivenson
@ Antifasista
Ljudi se bune zbog broja komentara 'o Basari', a ovo sa Basarom ima manje veze, i pretvara se, na moje zadovoljstvo u razgovor o srpskoj kulturnoj politici. Politici koje nema.
Hvala Vam sto se spomenuli Bentona koji je demistifikovao americke mitove o kriminalcima iz doba Depresije, americku mitomaniju i macizam, ali i finansijski sistem (Boni i Klajd). Nije mu to bilo dovoljno pa je, prvi, posle utapanja 'buntovnih sezdesetih' u ancien regime osvetlio fenomen razvoda sa obe strane u 'Kremeru'. Zatim je napravio moj omiljeni konzervativni film, 'Mesta u srcu'. Zasto ovo obojica pisemo? Pa zato sto u Srbiji ne postoji ni dobar roman ni dobar film o porodici, radu, patnji, o izbeglicama, ali ni o temama koje zaokupljaju 'nase' kulturtregere: o kriminalcima, ratnim zlocinima, homoseksualizmu.
Mi o ratu govorimo vec dvadeset godina, a nemamo Elema Klimova da uradi 'Idi i gledaj' i podvuce crtu kazavsi: 'Imamo nesto.' Umesto njega smo dobili Markovica, Dragojevica koji prave filmove koji ne mogu da animiraju domacu publiku (Ima li neko box office statistiku?) ubedjujuci nas samo u jedno: 'Tri' Sase Petrovica je nas najbolji ratni film, a 'Mars na Drinu' je, uprkos vremenu u kome je pravljen nas najbolji film o prvom svetskom ratu. Imamo li Bret Easton Ellisa da pise o generaciji koja ne zna za demarkacionu liniju izmedju duhovnog i materijalnog, koja dobro poznaje heroin? Nasa knjizevnost na policama zapadnoevropskih gradova - ne postoji. O srpskoj drami posle 1991. se moze govoriti na slican nacin.
Srpska kulturna politika se svodi na razgovore kulturnih radnika o politici. Zato sto se 'elita' kod nas ideoloski profilise, a nije organski iznedrena iz umetnickog miljea. Zato i strahovito konzervativni dokumentarista Baljak ovde ima 'pedigre'. Zato se Beton smatra za nesto novo, interesantno, a Danas za dnevni list koji citaju pripadnici srpske elite (Dragisic). Basarini politicki tekstovi reflektuju ove probleme na najjasniji moguci nacin.
Preporuke:
0
0
46
ponedeljak, 10 avgust 2009 13:33
Nimbus
Koliko sam ja razumeo, osnovna tema napisa je konvertitstvo. No, da pustimo...
Nije ovo prvi naslov autora na ovoj `platformi`, niti se prvi put piše `o kulturi` šta god to značilo (da upotrebim jednu od milih nam poštapalica).
Ovde je karakteristična inflacija komentara.
Bog zna zašto.
PS. Mislim da je "Vreme smrti" imalo potencijala da postane srpski "Rat i mir". Na žalost, autor nije imao snage da delo dovrši i izbrusi.
Preporuke:
0
0
47
utorak, 11 avgust 2009 00:45
Antifasista
Teofilo Stivenson
ni dobar roman ni dobar film o porodici, radu, patnji, o izbeglicama, ali ni o temama koje zaokupljaju 'nase' kulturtregere: o kriminalcima, ratnim zlocinima, homoseksualizmu.
Sustina je upravo tu. Ista ona lakoca sa kojom smo (s razlogom) kroz veci deo XX veka sopstvenu kulturu smatrali (knjizevnost pre svega) ravnu nekim vecim i poznatijim, danas je prisutna u depresivnom saznanju da jednostavno NEMAMO bilo sta autenticno a sinhronizovano sa nekim globalnim trenutkom. I to se vidi svuda, od politike i ekonomije, do filma i popularne kulture.
Kusturica nije uzalud onomad (na mitingu protiv samoproglasene nezavisnosti Albanaca sa Kosova) rekao kljucnu stvar: sustina zlocina Zapada prema Srbima u proteklih 20 godina je upravo u tome sto Srbe pokusavaju da ubede da njihov kulturni kod NIJE kompatibilan sa modernoscu i da nametnu (lazni) izbor izmedju tradicije i buducnosti.
Plasim se da je dobar deo (autenticne ili nametnute) "patriotske" Srbije naseo na tu podvalu, i mnogi danas pokusavaju da afirmisu patriotizam kroz nemoguci miks paranoicnog konzervaivizma (u kljucu gotovo nepoznatom nasoj tradiciji) i ordinarne retrogradnosti. Zaboravljajuci da je svaki nacionalni polet u Srba bio NAPREDAN u svom inicijalnom impulsu, od Karadjordja i Dositeja, preko Miletica i citave srpske politike u Srbiji i Austriji koja je bila autenticno liberalna
Kustu je tada daleko bolje razumela "druga Srbija" tojest razumela da ih je procitao. Otud sumanuti napadi na njega otud. Koristim primer Kusturice kao paradoks danasnje Srbije u kojoj (trenutno) JEDINOG globalno prepoznatljivog Srbina u svetskom filmu (pa i u popularnoj kulturi, NSO je vec alterglobalni brend ravan Manu Chao-u), za "aizolacionizam" proglasavaju samoproglaseni portparoli "kulturnog sveta" u kojem ne predstavljaju ni fusnotu.
Oko Bentona, ko god nije "procitao" Nobody's Fool kao manifest pobune autenticne Amerike protiv Imperije, dzaba je gledao :).
Preporuke:
0
0
48
utorak, 11 avgust 2009 18:35
Prečanin
Upravo sam pročitao tekst "Školovani primitivci". Svega 4-5 komentara. A tema je našega biti ili nestati! Nasuprot životnog pitanja srpske budućnosti, ovoliko pažnje ljudima koji su edukovani i plaćeni da rade to što rade. Upamet se braćo Srbi!
.jpg)
Vreme ga pojelo i vise nikome ne moze da naudi osim sebi.
Cemu ..Kome. Nije vredan slova.
"Čitava civilizacija moderne zasnovana je na sumanutom projektu ljudske samodovoljnosti i prolongiranog zadovoljstva. Lepa zamisao, ali neostvariva. Čovek je onakav kakav jeste. Nema te tehnologije, nauke, tehnike ni politike koja će to promeniti." (Danas, 4.I 2009., razgovarao Z. Panović)
Drugosrbijanci su paranoični antikomunisti zbog toga što je komunizam za njih - samo nastavak prosvetiteljstva drugim sredstvima:
"Komunizam kakvog se sećamo samo je jedan od mnoštva komunizama začetih u renesansi i prosvetiteljstvu. Prava tema romana je horor pogrešaka, lutanja i promašaja nastalih kao posledica opsesivne težnje da se svet uredi egzaktno i nepogrešivo. Naravno, ovde-onde ima nagoveštaja okultnog." (isto)
"Sasvim sam ozbiljan kada kažem da iza provincijalnih sekularnih doktrina stoje okultne sile. Za razliku od nas ljudi koji volimo da se uznosimo i sebe ističemo u prvi plan, Đavo voli da deluje iz senke. A naročito mu naruku idu ambijenti u kojim se njegovo postojanje smatra za praznovericu." (isto)
Drugosrbijanska teorija zavere ni u čemu ne odstupa od opštih mesta o "judeomasonskim ložama" i sličnih trash motiva. Naravno, glavni akter zavere ima odgovarajuće ime i prezime: Marta Koen! A šta bismo drugo mogli da očekujemo od drugosrbijanca Basare? Sada je jasno šta Basara sugeriše - ko to upravlja masonskim lenjirima i šestarima, ko povlači prave linije moderne istorije, pa čak i modernističku arhitekturu projektuje po uzoru na "judeomasonske" hramove:
"„Dnevnik Marte Koen“ je već treći roman u kome obrađujem zaparloženo polje modernističkih simplifikacija i trabunjanja. Prethode mu „Srce zemlje“ i „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“. Moderna istorija, time mislim na period od sredine osamnaestog veka naovamo, mene neodoljivo podseća na novobeogradske blokove. Svi ti kvadrati i sve te ulice koje se seku pod pravim uglom izgledaju jako racionalno i funkcionalno, ali u njima je mučno živeti." (isto)
Ali, sada je i nama jasno šta je ideologija Druge Srbije, ko su ti, kako neke reče, "postmodernisti u smeđim košuljama", kakav pogled na istoriju nudi nova istoriografska škola Druge Srbije... A jasno nam je i zbog čega Druga Srbija gaji takvu netrpeljivost prema Koštunici ili prema prosvetiteljskoj i modernizatorskoj misiji NSPM-a - verovatno Druga Srbija u svima nama prepoznaje braću i sestre Marte Koen!
Cak bolno,u Basarinom slucaju.
U momentima trezvenosti,nasa bivsa ambasadorska dika,S.Basara,umeo je i da se "ne postidi svog opanka"...
Kao i brojni provincijalci(Draskovic,Cosic,Comic) vazda zaslepljen svetlostima velegrada ,pozeleo je da uzvisi jos vise-svetlostima svetskih metropola...
No, nije noga licka za cipelu becku...
A Dobrica Čosić,on je sve to namenio Latinki pa se predomislio! Zašto ? ~~~~~~~~~~~~
Jedna novinarka je napisala:" Koliko su kamenja bacili na Dobricu Čosića mogao je čovek sagraditi soliter a on ostao živ".
Za Basaru su lepi stihovi i njemu namenjeni, od pokojnog D. Trifunovića
" Po meni se neće ništa zvati,refren,opet, po meni se ništa neće zvati...!!!
S' obzirom na dostignuca i moralne vrednosti spomenutog pisca tekst o njemu na ovakvom forumu je ipak PREVISE . Njegov kalibar je maksimalno neko lokalno glasilo .
"Ultimativni cilj svakog srpskog političara (a i običnog Srbina, valjda?) je Audi i 100.000 evra".
Uveren sam da se to može reći za 95% ostale, nesrBske "civilizacije".
Lepo rekoše ovde ljudi... alkohol mu je popio pamet, izmenio ličnost i to se ne sme preskakati. Mada, možda je umislio da je srpski Hemingvej?
Do "Mongolskog bedekera" pisao je dobre knjige. Nakon toga, negde početkom devedesetih, izgleda da je otkrio filozofiju u koju se uopšte nije razumeo i politiku u koju se ionako svi razumeju.
I tako je polako tonuo, svaka sledeća knjiga je bila slabija od prethodne da bi za najgoru dobio NINovu nagradu...tuga.
U međuvremenu je kanda naumio da pravi konkurenciju "Filozofiji palanke". Nije mi drago da gledam dokle će se strmoglavljivati.
Činjenica je da živimo u društvu u kome je svakome dozvoljeno da širi najmračniju ideologiju, rasizam i antisemitizam, samo ako je "na liniji" EU tj. domaćih evropskih fundamentalista.
Meni se kod Basare ipak nešto dopada: za razliku od većeg dela Druge Srbije, on se ne trudi da svoj rasizam sakrije iza nekih fraza o "evropskim vrednostima", "kulturnoj dekontaminaciji", "liberalnoj demokratiji" i tome slično... Ne, Basara sasvim otvoreno kaže ono što misli: ne moramo mnogo da se trudimo da bismo dešifrovali politički smisao Basarinih književne ili političke produkcije; svakome je već na prvi pogled jasno koja je ideologija ovde na delu.
uzgred vuka i njegovu reformu su je kritikovali mnogi - i meša selimović npr., koji je takođe pisao vukovim jezikom...
A Dragice ako je Basara "neko" izvoli gradi svoj diskurs i uči od svog idola!
Tako je, autor je napisao članak ne da kritikuje Basaru, nego da Basara kritikuje sam sebe.
Arent i Basara su mnogo slicniji nego sto mozete i da zamislite jer izgleda u Hani vidite nesto pozitivno i u njenom besmislenom pojmu "banalnosti zla" povodom Ajhmanovih zlocina. Da nema niceg banalnog u Ajmanovim zlodelima i nacinu delovanja pokazao je Raul Hilberg otac savremenih studija Holokausta (termin koji je sam prezirao). Takodje pokazao je (u svojim memoarima "The Politics of Memory") kako je Arent sprecila objavljivanje njegove trotomne istorije "Unistavanje evropskih Jevreja" kao recenzent za Princeton Press da bi onda taj manuskript bukvalno prepisala i pretocila u svoju "knjigu" o ajhmanovom sudjenju bez ijedne fusnote.
Arent je je mrzela sve ne-nemacke Jevreje i najvise doprinela da se na zapadu ZANEMARE nacisticki zlocini i mrznja okrene ka Sovjetskom Savezu putem samoprotivrecnog "pojma" totalitarnog drustva, po kome se stavlja znak jednakosti izmedju Nacista (koji su naravno bili fasista) i sovjetskih komunista (koji su naravno bili najodlucniji antifasisti) cime je ustvrdila protivrecnost: fasista = antifasista.
Arent je radila (bas kao i CIA u to vreme formirana upravo od nacista koji su prebaceni u SAD) u interesu brisanja potrebe da se nacisticki zlocini i organizacija ozbiljno izucavaju u svrhu integrisanja samih (bivsih?) Nacista u mrezu za obavestajno antisovjetsko spletkaranje. Basara slicno Arent rodomrzacki radi za interese imperijalistickih pobuda SAD.
Svoja najnovija dela već si nadživeo.
Malo li je?
To je to.
Hvala.
Autoru bih porucila da prvo postane neko pa onda da kritikuje razmisljanja Svetislava Basare koji je ipak ime u nasoj zemlji."
E bas to je poenta Dragice,ovog i drugih textova ovde - kako se postaje "ime" u nasoj zemlji
podgrevanu kroz vekove, od strane, ponekad vladajucih elita, a ponekad, opozicionih dusebriznika "Nacionalnog interesa Srbije", koji su u poslednjih par vekova, placani mnogim zivotima, teriorijom i nebrojenim blagom.
Svestan je toga ambasador Basara. Taj kompleks nastoji prikriti ispraznim pisanijama, koje da budemo iskreni uveseljavaju misleći svet. Ljudi obično pišu i govore o onome što im nedostaje, pa tako i veseli Svetislav Basara. Joviša Vidić od Rudina.
Crnjanskom je sigurno bilo bolje da bude obucar u inostranstvu, a ne da cami u Srbiji u kojoj su Cosic, Davico i ostali bili velikani pisane reci posle Titove revolucije. Ali, ne bojte se: Danas je gore. Umberto Eko Biljanu Srbljanovic naziva novinarkom. O Markovicu i Dragojevicu deca na filmskim skolama u inostranstvu ne znaju ni rec. I ne treba da znaju.
Imamo li bolje pisce, rezisere, slikare od ovih koje promovise druga Srbija? Naravno da imamo. Imamo talentovanije, obrazovanije, casnije ljude koji cute i smeju se jer su procitali Andricevu definiciju rata. Znaju ko govori, ko cuti, a ko se bogati u doba kada je najprespektivnije zaposlenje za diplomce katedre za kreativno pisanje rad za liberalno demokratski sektor i direktna propaganda protiv sopstvenog naroda. Ali, na ovom prostoru svaka 'Turneja' ima kraj.
Seca li se neko austrijskih kulturnih programa u okupiranoj Macvi? A nemackih, u Beogradu, u jesen 1941? Kultura je, u doba okupacije, negde drugde. U bibliotekama, na zidovima, na sajtovima. Tamo gde ljudi traze slobodu.
Kazete da se na OVIM PROSTORIMA, tj. u Srbiji, postaje proslavljeni kultuirni radnik, tj. psac, reziser, slikar samo putem politicke poniznosti, ulizistvom i ideoloskom ostrascenoscu. Mozda je to stvarno tako jos od 1929 kako kazete. Medjutim vas opis cini mi se jos bolje odgovara genizi postojanja proslavljenim kulturnim radnikom na Zapadu gde su "proslavljeni" sve sami reakcionarni kulturni "radnici" (placenici kroteskne, dekadentne burzuazije) koji velicaju kapitalizam i americki imperializam. Cak je i jedan Basara veliki literarni talent za jednog kobajagi levicara (ubacenog trockistu) zaduzenog upravo za razbijanje levice u Francuskoj kao sto je Bernar Enri Levi ili u Nemackoj Habermas, ada ne pominjemo SAD gde samo takvi "kulturni radnici" postoje, ali je stvar jos gora jer se isto prosirilo i na nauku pa je jedna neznalica bez doktirata director Kar Centra za Ljudska Prava (pojam koji je najbolji primer trojanskog konja americkog imperijalizma) na Kenedi Skoli za Government na Harvardu, jedna Samnata Pauer (sad glavni savetnik Stejt Departmenta u Obaminoj kvazi-administraciji) ili da spomenemo jos jednog slicnog Makla Ignatijeva—koji ce eto postati uskoro i premijer Kanade kao nagrade za njegov PONIZNOST, ULIZISTVO I krajnju IDEOLOSKU OSTRASCENOST.
Ako trazite na Zapadu neostrascenog ideologa (nekoga ko zapravo nije u funkciji velicanja regresivnog waste-stage kapitalizma), ko dobija pare za svoj rad u kulturi a nije ulizica i nije ponizan necete ga naci. Drugim recima, ako je neka vrsta nezavisnosti ili cak revolucionarnog duha ono sto zelite da nadjete kao odliku kulturnog radnika, vi takvih na Zapadu uopste nemate. Tamo je svako revolucionarni duh potpuno unisten, pogotovu u SAD.
Donekle se slazem. Naravno da i na Zapadu i u Srbiji postoje izuzeci. Ako o Zapadu govorimo, onda su Kormik MekKarti, Gore Vidal, Klint Istvud (od sedamdesetih proganjan kao desnicar, patrijarhalnog tipa, rasista i militarista, danas gledan kao americki liberal koji podrzava eutanaziju, i sl., a covek je filmski reziser), Pol Tomas Anderson, Majkl Man (pogledajte 'Kolateral', jedan od najsubverzivnijih filmova napravljenih u Americi u poslednjih dvadeset godina), Leonard Koen, i jos pedesetak izvanrednih ili manje dobrih i/ili manje popularnih pisaca, muzicara, rezisera grupa onih koji su u nekom momentu izasli 'na crtu' rezimu. Koen svoje koncerte zavrsava sa 'First We take Manhattan, then We Take Berlin': Ne mogu bas da ga kritikujem.
Neki opet, jednostavno, kao Palanijuk, Lihejn, Mozli, pisu o tako depresivnoj, dekadentnoj Americi, da ne verujem da su bas pod plastom bilo kakvog 'sektora'. Komentator sa inicijalima ZK ce mozda dodati jos nekoliko pisaca 'pulp-fiction-a', ako ima vremena.
Dao sam par primera, a Antifasista ima verovatno jos najmanje desetak koje on ceni (mislim da je pisao o Finceru recimo). Hocu da kazem da je to i pitanje ideoloske pozicije; trudim se da ignorisem rad Naomi Klajn, bez obzira sto je sigurno za srpsku stvar bar malo interesantna; mislim da je pre-jednostavna. Sto opet ne znaci da nisam sa zadovoljstvom pisao o njenom dokumentarcu The Take o preuzimanju privatnih fabrika u Argentini, kao kontraudaru na delovanje MMF-a.
Naravno da se slazem kada govorite o Anri Leviju, Finkelstajnu, Zizeku, i americkoj ekipi koje Said naziva 'departmental phjilosophers' (Semjuel Hantington), ali na Zapadu neka vrsta protesta ipak, postoji.
Postoji i u Srbiji, ali je, priznacete - jako malo.
@ Novosađanka.. ma samo ste alergični na samu sebe ... To je perfektna južnjačka sintagma, ubojita kao strela, ukusna ko šljiva. Naviknite se :-)
Možda ima ukus šljive, ali buđave:(
Sve je stvar ukusa. Prosto, ne volim fraze.
I, uzgred, ja nisam autonomašica, već rasna i strasna Srpkinja, pa me nemojte potcenjivati!
Vama svako dobro!
Vucinicev tekst vise govori o autoru nego o Basari. Dezurni nacionalni dusebriznik kao sto je Vucinic ce ustreptati na svaki pomen toga da mu je nacionalno prosvjetiteljstvo sazdano od gomile laznjaka koje je vrlo lako razotkriti.
Ako mislite da je uspešan onaj pisac koji je već nadživeo svoja najnovija dela, onda uredu. Povlačim frazu.
Inače Vam odajem priznanje na Vašim javno ispoljenim srpskim osećanjima.
Malo li je?
Nisam rekao ono sto nisam rekao,
neću da vas jedim .
Živi bili
Za Basaru znamo, al` šta ste vi `teli kasti u 41 komentar?
Da, imam, s tim sto cenim i ove koje nabrajate :).
Postoji - uz vidljivu i jasnu totalitarizaciju i akademije i generalno "zvanicnog" diskursa u SAD - i onaj deo kulturnog mejnstrima koji je i danas (a mahom su u pitanju ljudi u vec dobrim godinama) idejno pa i politicki onako, pojam slobodoumlja i svezine, pogotovo u odnosu na tupavu Generaciju X (cast Palahnjuku, naravno). Ciljam najpre na pisce, i to ona najveca imena americke literature. Ljudi mozda nisu otvoreno politicni, establismentu pripadaju odavno, ali je u pitanju tolika mera ostroumnosti koju, nazalost, u sopstvenoj sredini (pa bila "nasa" ili "njihova") ni u snu ne mozemo da nadjemo. Verovatno ste citali "Human Stain" Filipa Rota, da uzmemo samo jedan primer. Stvar je napisana u doba vrhunca onog najbesmislenijeg verbalnog terora politicke korektnosti i kasne Klintonijane. I - veteran i proslavljeni starac poput Rota, koji je odavno preziveo i slavu i kontroverze, U PARAMPARCAD rasturi citav taj koncept. Knjiga je inace i kod nas (lepo!) prevedena. Robert Benton je uradio i dobar film, mada iz tehnickih razloga skracen drasticno, i sveden na formu koja staje u sto minuta.
Da ne pominjemo i (nedavno preminule) Apdajka i Majlera, Vidala ste vec pomenuli.
Nego, pomenuo bih svakako i noviji opus Boba Dilana (koga jos uvek lenji kriticari vezuju za sezdesete kao da covek nista nije uradio posle toga). A njegovi poslednji albumi su bili najava DIJAGNOZA danasnje Amerike i to sa pozicije coveka koji duboko voli tu zemlju i vidi da nesto nije u redu (recimo, citav pretposlednji album, Modern Times,je u tim tonovima, a pesma Workingman's Blues # 2 je opevala trenutnu ekonomsku krizu - pre nego sto je ista i nastala :), a u pitanju je jedan od najboljih Dilanovih tekstova ikad).
Inace, svaka cast za opasku u vezi sa Collateral.
Da skrenem u drugi zanr i devedesete. Wag The Dog je, tvrdim oduvek, "srpskiji" film nego ista sto se tada snimalo kod nas
Ljudi se bune zbog broja komentara 'o Basari', a ovo sa Basarom ima manje veze, i pretvara se, na moje zadovoljstvo u razgovor o srpskoj kulturnoj politici. Politici koje nema.
Hvala Vam sto se spomenuli Bentona koji je demistifikovao americke mitove o kriminalcima iz doba Depresije, americku mitomaniju i macizam, ali i finansijski sistem (Boni i Klajd). Nije mu to bilo dovoljno pa je, prvi, posle utapanja 'buntovnih sezdesetih' u ancien regime osvetlio fenomen razvoda sa obe strane u 'Kremeru'. Zatim je napravio moj omiljeni konzervativni film, 'Mesta u srcu'. Zasto ovo obojica pisemo? Pa zato sto u Srbiji ne postoji ni dobar roman ni dobar film o porodici, radu, patnji, o izbeglicama, ali ni o temama koje zaokupljaju 'nase' kulturtregere: o kriminalcima, ratnim zlocinima, homoseksualizmu.
Mi o ratu govorimo vec dvadeset godina, a nemamo Elema Klimova da uradi 'Idi i gledaj' i podvuce crtu kazavsi: 'Imamo nesto.' Umesto njega smo dobili Markovica, Dragojevica koji prave filmove koji ne mogu da animiraju domacu publiku (Ima li neko box office statistiku?) ubedjujuci nas samo u jedno: 'Tri' Sase Petrovica je nas najbolji ratni film, a 'Mars na Drinu' je, uprkos vremenu u kome je pravljen nas najbolji film o prvom svetskom ratu. Imamo li Bret Easton Ellisa da pise o generaciji koja ne zna za demarkacionu liniju izmedju duhovnog i materijalnog, koja dobro poznaje heroin? Nasa knjizevnost na policama zapadnoevropskih gradova - ne postoji. O srpskoj drami posle 1991. se moze govoriti na slican nacin.
Srpska kulturna politika se svodi na razgovore kulturnih radnika o politici. Zato sto se 'elita' kod nas ideoloski profilise, a nije organski iznedrena iz umetnickog miljea. Zato i strahovito konzervativni dokumentarista Baljak ovde ima 'pedigre'. Zato se Beton smatra za nesto novo, interesantno, a Danas za dnevni list koji citaju pripadnici srpske elite (Dragisic). Basarini politicki tekstovi reflektuju ove probleme na najjasniji moguci nacin.
Nije ovo prvi naslov autora na ovoj `platformi`, niti se prvi put piše `o kulturi` šta god to značilo (da upotrebim jednu od milih nam poštapalica).
Ovde je karakteristična inflacija komentara.
Bog zna zašto.
PS. Mislim da je "Vreme smrti" imalo potencijala da postane srpski "Rat i mir". Na žalost, autor nije imao snage da delo dovrši i izbrusi.
Sustina je upravo tu. Ista ona lakoca sa kojom smo (s razlogom) kroz veci deo XX veka sopstvenu kulturu smatrali (knjizevnost pre svega) ravnu nekim vecim i poznatijim, danas je prisutna u depresivnom saznanju da jednostavno NEMAMO bilo sta autenticno a sinhronizovano sa nekim globalnim trenutkom. I to se vidi svuda, od politike i ekonomije, do filma i popularne kulture.
Kusturica nije uzalud onomad (na mitingu protiv samoproglasene nezavisnosti Albanaca sa Kosova) rekao kljucnu stvar: sustina zlocina Zapada prema Srbima u proteklih 20 godina je upravo u tome sto Srbe pokusavaju da ubede da njihov kulturni kod NIJE kompatibilan sa modernoscu i da nametnu (lazni) izbor izmedju tradicije i buducnosti.
Plasim se da je dobar deo (autenticne ili nametnute) "patriotske" Srbije naseo na tu podvalu, i mnogi danas pokusavaju da afirmisu patriotizam kroz nemoguci miks paranoicnog konzervaivizma (u kljucu gotovo nepoznatom nasoj tradiciji) i ordinarne retrogradnosti. Zaboravljajuci da je svaki nacionalni polet u Srba bio NAPREDAN u svom inicijalnom impulsu, od Karadjordja i Dositeja, preko Miletica i citave srpske politike u Srbiji i Austriji koja je bila autenticno liberalna
Kustu je tada daleko bolje razumela "druga Srbija" tojest razumela da ih je procitao. Otud sumanuti napadi na njega otud. Koristim primer Kusturice kao paradoks danasnje Srbije u kojoj (trenutno) JEDINOG globalno prepoznatljivog Srbina u svetskom filmu (pa i u popularnoj kulturi, NSO je vec alterglobalni brend ravan Manu Chao-u), za "aizolacionizam" proglasavaju samoproglaseni portparoli "kulturnog sveta" u kojem ne predstavljaju ni fusnotu.
Oko Bentona, ko god nije "procitao" Nobody's Fool kao manifest pobune autenticne Amerike protiv Imperije, dzaba je gledao :).