Procesi "privatizacije" i "tranzicije" svega i svacega su bez presedana u istoriji.
Pored najgrubljeg otvorenog i prikrivenog sukoba
interesa u svemu, gotovo je neverovatno ucesce
medija u podrsci svega nelegalnog i po Srbiju pogubnog.
Pocelo se jos davno - devedesetih, da bi se sve
zahuktalo posle 2000-te.
Krenulo je od propagande lazi - "drustveno vlasnistvo" - "alajbegova slama" - krivac za sve.
Nazalost nisu se culi ni pravnici ni ekonomisti,
a jos manje, odgovorni i placeni.Pojam "drustveno",
kao opsti, nije mogao biti pravni termin, pogotovo
kad se radi o vlasnistvu.
Nacionalizacija, zatim osnivanje preduzeca (sa
izuzetkom u privatnom vlasnistvu) je "fiksiralo"
drzavnu svojinu. Drzava je pravni subjekt, za
razliku od drustva - opsteg pojma. Svakako da je
"Pevacko drustvo - Slavuj" pravni subjekt, ako je
punopravno registrovano, pa moze biti i vlasnik
imovine -nekretnina, pokretnih stvari ili drugih
vrednosti. Uvodjenje samoupravljanja niti je, niti
moglo, samo po sebi promeniti, vlasnistvo. Ni
Radnicki Saveti ni Upravni Odbori nisu bili niti
mogu biti vlasnici. Sa druge strane, pojedinac-vlasnik moze biti i upravljac (upravnik kafane
ili direktor preduzeca).
Kada gradjani - celokupna javnost nije reagovala,
a u vakumu i demokratskih institucija i jos ne-
formirane drzave, nastupila je pljacka drzavne
imovine uz brojne falsifikate (kao dugovanja).
Jasno je da je ceo proces krio interese malog
broja pojedinaca, koji su naplacivali izradu tendera, njihovo "sprovodjenje", prodaju (provizi-
je), ...Vrednosti firmi su svodjene na nekretnine
(kao sistem Robnih kuca - Beograd), i to "dzaku"
(bez obzira na razlike vrednosti prostora na raznim
lokacijama). "Prodavalo" se bez minimalne provere,
mesetarima i svakojakim posrednicima. Vazno je
"uzeti kajmak, odmah" a sve zatim nije bitno. Do
prodaje, predstavnici partija zahvataju svoje
plate (uvecane i za "gazdin tal") i "doprinose"
partiji.
S postovanjem,
S. Savic
Deo 1