Srednja klasa sada je Low- cost.Radnici i seljaci danas su parije.
Nije to iskljuciva "krivica" low-cost firmi, jevtinih proizvoda s Istoka,ni Uncle Sam-ovog :zagrljaja" ima tu i neverovatne korumpiranosti,birokratizovanosti,mafijastva sluzbenika EU institucija...A ima ih previse....
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 31 maj 2009 13:04
stojan nenadović
Problemi koje je autor izneo u svom članku, mogu se rešiti uvođenenjem nekreditnog novca. Nekreditnim novcam, tj. novcem koji se daje kao poklon, mogu se platiti penzije, a da nisu potrebni porezi da to finansiraju. Nekreditni novac zamenjuje poreze i ne ulazi u strukturu cene kao trošak, pa istovremeno potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca, gde i kredit i kamata ulaze u cenu. Zato su cene stalno više od platežno sposobne tražnje, stalno postoji oskudca novca i stalno je potrebno novo, još veće zaduživanje, u beskraj, što stvara inflaciju. U sistemu nekreditnog novca nema inflacije, cene su manje, a profiti veći. Ako demokratske zemlje ne uvedu nekreditni novac, pojaviće se neki diktator koji će vlast uzeti propagiranjem nekreditnog novca a zatim se pokazati kao novi Hitler.
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 31 maj 2009 14:10
realista
Urušavanja države blagostanja je rezultat „sastanka“ a ne „rastanka“ tržišta i zapadnog sveta. U temelju welfare state se nalaze kejnzijanizam koji zagovara snažan državni sektor i drugo, ideja socijaldemokratije da je moguća privatna akumulacija i socijalizovana raspodela.Proizvodnja se u ovom modelu odvija po logici profita a raspodela po logici potreba, odnosno, tržište je suspendovano u oblasti raspodele.
I marksisti i liberali su ukazivali na protivrečnost i stoga privremenost ove tvorevine, polazeći, razume se, sa različitih stanovišta i zagovarajući različite načine prevazilaženja te protivrečnosti: jedni generalizaciju tržišnosti drugi generalizaciju društvenosti.
U praksi sistem je funkcionisao samo dotle dok je kapital bio primoran da pristane na taj institucionalni aranžman a to je bilo u periodu od 1945. do 1975, u zemljama zapadne Evrope. Zašto baš u tom periodu i zašto baš u tim zemljama, je pitanje na koje mnogi traže odgovor u ulozi evropskog kapitala u nastanku evropskog fašizma i nacizma uoči Drugog svetskog rata, ulozi sovjetske Rusije u tom ratu i prisustvu sovjetskog modela na istočnim granicama posle završetka rata. Bilo kako bilo, 80-ih godina, sa globalizacijom, otvaranjem granica i liberalizacijom finansijskih tokova, kapital je dobio mogućnost da „pobegne“ iz države blagostanja i izmesti se u zemlje niskih troškova. Zapadnoevropska welfare state je automatski počela da se urušava, odnosno - došlo je do pobede liberalne ideje i generalizacije tržišnosti. Budžeti za zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku počeli su drastično da se smanjuju jer je smanjen dotok sredstava od poreza na profit, a te delatnosti su u velikoj meri izložene delovanju tržišnih principa. Srednja klasa je zaista „počela da se topi kao sneg na suncu“ jer za mnoge pripadnike te klase - profesore, lekare, naučne i kulturne radnike... – više nije bilo mesta u tržišno organizovanom školstvu, zdravstvu, nauci, a oni koji su ostali bili su suočeni sa drastičnim smanjivanjem prihoda.
.jpg)
Nije to iskljuciva "krivica" low-cost firmi, jevtinih proizvoda s Istoka,ni Uncle Sam-ovog :zagrljaja" ima tu i neverovatne korumpiranosti,birokratizovanosti,mafijastva sluzbenika EU institucija...A ima ih previse....
I marksisti i liberali su ukazivali na protivrečnost i stoga privremenost ove tvorevine, polazeći, razume se, sa različitih stanovišta i zagovarajući različite načine prevazilaženja te protivrečnosti: jedni generalizaciju tržišnosti drugi generalizaciju društvenosti.
U praksi sistem je funkcionisao samo dotle dok je kapital bio primoran da pristane na taj institucionalni aranžman a to je bilo u periodu od 1945. do 1975, u zemljama zapadne Evrope. Zašto baš u tom periodu i zašto baš u tim zemljama, je pitanje na koje mnogi traže odgovor u ulozi evropskog kapitala u nastanku evropskog fašizma i nacizma uoči Drugog svetskog rata, ulozi sovjetske Rusije u tom ratu i prisustvu sovjetskog modela na istočnim granicama posle završetka rata. Bilo kako bilo, 80-ih godina, sa globalizacijom, otvaranjem granica i liberalizacijom finansijskih tokova, kapital je dobio mogućnost da „pobegne“ iz države blagostanja i izmesti se u zemlje niskih troškova. Zapadnoevropska welfare state je automatski počela da se urušava, odnosno - došlo je do pobede liberalne ideje i generalizacije tržišnosti. Budžeti za zdravstvo, školstvo, kulturu, nauku počeli su drastično da se smanjuju jer je smanjen dotok sredstava od poreza na profit, a te delatnosti su u velikoj meri izložene delovanju tržišnih principa. Srednja klasa je zaista „počela da se topi kao sneg na suncu“ jer za mnoge pripadnike te klase - profesore, lekare, naučne i kulturne radnike... – više nije bilo mesta u tržišno organizovanom školstvu, zdravstvu, nauci, a oni koji su ostali bili su suočeni sa drastičnim smanjivanjem prihoda.