Srednja klasa sada je Low- cost.Radnici i seljaci danas su parije.
Nije to iskljuciva "krivica" low-cost firmi, jevtinih proizvoda s Istoka,ni Uncle Sam-ovog :zagrljaja" ima tu i neverovatne korumpiranosti,birokratizovanosti,mafijastva sluzbenika EU institucija...A ima ih previse....
Препоруке:
0
0
2
недеља, 31 мај 2009 13:04
stojan nenadović
Problemi koje je autor izneo u svom članku, mogu se rešiti uvođenenjem nekreditnog novca. Nekreditnim novcam, tj. novcem koji se daje kao poklon, mogu se platiti penzije, a da nisu potrebni porezi da to finansiraju. Nekreditni novac zamenjuje poreze i ne ulazi u strukturu cene kao trošak, pa istovremeno potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego što je to danas, u sistemu kreditnog novca, gde i kredit i kamata ulaze u cenu. Zato su cene stalno više od platežno sposobne tražnje, stalno postoji oskudca novca i stalno je potrebno novo, još veće zaduživanje, u beskraj, što stvara inflaciju. U sistemu nekreditnog novca nema inflacije, cene su manje, a profiti veći. Ako demokratske zemlje ne uvedu nekreditni novac, pojaviće se neki diktator koji će vlast uzeti propagiranjem nekreditnog novca a zatim se pokazati kao novi Hitler.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 31 мај 2009 14:10
реалиста
Урушавања државе благостања је резултат „састанка“ а не „растанка“ тржишта и западног света. У темељу welfare state се налазе кејнзијанизам који заговара снажан државни сектор и друго, идеја социјалдемократије да је могућа приватна акумулација и социјализована расподела.Производња се у овом моделу одвија по логици профита а расподела по логици потреба, односно, тржиште је суспендовано у области расподеле.
И марксисти и либерали су указивали на противречност и стога привременост ове творевине, полазећи, разуме се, са различитих становишта и заговарајући различите начине превазилажења те противречности: једни генерализацију тржишности други генерализацију друштвености.
У пракси систем је функционисао само дотле док је капитал био приморан да пристане на тај институционални аранжман а то је било у периоду од 1945. до 1975, у земљама западне Европе. Зашто баш у том периоду и зашто баш у тим земљама, је питање на које многи траже одговор у улози европског капитала у настанку европског фашизма и нацизма уочи Другог светског рата, улози совјетске Русије у том рату и присуству совјетског модела на источним границама после завршетка рата. Било како било, 80-их година, са глобализацијом, отварањем граница и либерализацијом финансијских токова, капитал је добио могућност да „побегне“ из државе благостања и измести се у земље ниских трошкова. Западноевропска welfare state је аутоматски почела да се урушава, односно - дошло је до победе либералне идеје и генерализације тржишности. Буџети за здравство, школство, културу, науку почели су драстично да се смањују јер је смањен доток средстава од пореза на профит, а те делатности су у великој мери изложене деловању тржишних принципа. Средња класа је заиста „почела да се топи као снег на сунцу“ јер за многе припаднике те класе - професоре, лекаре, научне и културне раднике... – више није било места у тржишно организованом школству, здравству, науци, а они који су остали били су суочени са драстичним смањивањем прихода.
.jpg)
Nije to iskljuciva "krivica" low-cost firmi, jevtinih proizvoda s Istoka,ni Uncle Sam-ovog :zagrljaja" ima tu i neverovatne korumpiranosti,birokratizovanosti,mafijastva sluzbenika EU institucija...A ima ih previse....
И марксисти и либерали су указивали на противречност и стога привременост ове творевине, полазећи, разуме се, са различитих становишта и заговарајући различите начине превазилажења те противречности: једни генерализацију тржишности други генерализацију друштвености.
У пракси систем је функционисао само дотле док је капитал био приморан да пристане на тај институционални аранжман а то је било у периоду од 1945. до 1975, у земљама западне Европе. Зашто баш у том периоду и зашто баш у тим земљама, је питање на које многи траже одговор у улози европског капитала у настанку европског фашизма и нацизма уочи Другог светског рата, улози совјетске Русије у том рату и присуству совјетског модела на источним границама после завршетка рата. Било како било, 80-их година, са глобализацијом, отварањем граница и либерализацијом финансијских токова, капитал је добио могућност да „побегне“ из државе благостања и измести се у земље ниских трошкова. Западноевропска welfare state је аутоматски почела да се урушава, односно - дошло је до победе либералне идеје и генерализације тржишности. Буџети за здравство, школство, културу, науку почели су драстично да се смањују јер је смањен доток средстава од пореза на профит, а те делатности су у великој мери изложене деловању тржишних принципа. Средња класа је заиста „почела да се топи као снег на сунцу“ јер за многе припаднике те класе - професоре, лекаре, научне и културне раднике... – више није било места у тржишно организованом школству, здравству, науци, а они који су остали били су суочени са драстичним смањивањем прихода.