Vodio se ovakav razgovor pre nedelju dana u Srbiji, inace sam u Americi. Prica mi covek kako je velika razliak u bogatstvu u Britaniji, gledao emisiju, i kaze bogatasa sve strah koliko para ima u odnosu na ostale.

Onda me on pita cime se bave ljudi u ovom mestu u Americi u kom sam. Rekoh, pa poljoprivreda pre svega, malo je mesto, nerazvijeno. Sigurno su im velika imanja, kaze on. Jesu. A ovde kod nas, dodaje, sve isparcano, sitno, slabo moze od toga da se zivi. Pa tesko, ali ako bi se od toga napravili veliki posedi onda bi ti dobio bogate seljake, kao ovde u Americi.

Sve u svemu, ne moze i jare i pare. Ili ce svi da zive prilicno bedno, ili ce neki da imaju vise, a neki mnogo manje.

Takvim analizama o kineskom zastoju obiluje Zapadna stampa. Zaista Kina je pred velikim izazovom. Kako odrzati privredi rast od 7%, dok je na Zapadu taj rast vec godinama zvanicno na pozitivnoj nuli, a nezvanicno u recesiji. Treba imati hrabrosti pa pogledati istini u lice.

Рат је неком добар, неком није, као начин расподеле природних ресурса. Шта Кина добија уласком у Сирију? Нафту? Са нафтом која је још увек главни енергент у транспорту, Кинези могу изаћи из сваке кризе и кренути у даљи напредак. Само једна милијарда Кинеза значи 250 милиона возила у покрету бар један сат. Ако узмемо да је просечна потрошња кинеских возила 7 литара, ако не и више (теретна, аутобуси, локомотиве, итд) онда им за покретање тих возила треба око 1,75 милијарди литара горива на сат.