Nisam ekonomista, pa mi tako ovaj tekst izgleda prilično suvislo, posebno zato što se čini da izbegava klasične ideološke zamke većine analitičara.
S druge strane, čini mi se da je tekst nepotpun. Ni na koji način ne tretira ono što mnogi umniji qudi od mene danas vide kao jedan od osnovih uzroka SEK-e. Krizu morala.
Odrastao sam i vaspitavan sam na marksističkom ustrojstvu sveta o bazi i nagradnji, ali život me je naučio da "baza" i "nadgradnja", odnosno materijalno i duhovno moraju da funkcionišu uporedo.
Ne znam da li je Niksonovo odricanje od zlata 70-ih kao osnove za dolar uzrok ove krize, ali sam ubeđen da je japijevsko poricanje duha tokom 80-ih duboko ukorenjeno u temelje današnje sveopšte krize civilizacije.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 23 april 2009 07:10
Dragan Jovanovic
Cestitke za ovaj tekst!
Ne bih se slozio sa komentarom da ce sve da prodje za 3-4 godine u SAD. Po austrijskoj skoli ekonomije, recesija je lijek, a ne bolest i treba je pustiti da odradi svoje, da bi se ekonomija oporavila. Medjutim vlada SAD to ne dozvoljava, i svojim mijesanjem ucinice da kriza potraje puno duze. U Japanu je kriza vec 17 godina.
Kriza iz 1928 trebala je da prodje 1931, medjutim Huver je intervenisao i produzio je.
A kriza u Srbiji ce da prodje ubrzo. Sad se ocekuje novi udar krize u SAD, mnogo jaci od ovog prvog. Poslije toga u Srbiji ce da bude bolje.
Ne pricam napamet: ovo je 'decoupling theory' od Peter Schiff-a. On je napisao dvije knjige.
1. Crash Proof - How to profit from the coming collapse
2. The bull moves in bear market
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 23 april 2009 12:45
Pavle
Po austrijskoj skoli ekonomije, recesija je lijek, a ne bolest i treba je pustiti da odradi svoje, da bi se ekonomija oporavila. ... Kriza iz 1928 trebala je da prodje 1931, medjutim Huver je intervenisao i produzio je.
Uvek iznova ti "austrijci" u postkomunistickim zemljama. Ocigledno je da se radi o sistamatskom ispiranju mozga koji sponzoruju (javno ili prikriveno) novi oligarsi, koji su rascerdali i pokrali sve sto je stvoreno.
Prosto neshvatljivo! Recimo o Misesu niko na zapadu nece nesto reci, ne tolko zbog besmislica koje je govorio, nego zbog toga sto je svojevremeno likovao Hitleru kao mesiji. (Fasizam i neoliberalizam
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 23 april 2009 12:58
komentator bg
Dobar tekst, složio bih se sa autorovom osnovnom tvrdnjom da je neminovan rasplet SEK-e promena geopolitičke raspodele moći. Dovoljno je uočiti da čelni ljudi Kine, Rusije, Brazila, Nemačke, pa čak i zemalja kao što su Venecuela i Iran izgledaju kao ljudi koji dobro znaju šta rade i dugi niz godina istrajavaju svako na svom pravcu. Sa druge strane, stiče se utisak da su zapadni lideri poput Obame, Sarkozija, Brauna prilično dezorijentisani, a i nemaju uz sebe ljude od istinskog autoriteta.
Međutim, mislim da autorov optimizam po pitanju brzog i mirnog raspleta zvuči lepo ali nerealno. Pre svega, vera u brz oporavak američke ekonomije je diskutabilna. Ogroman procenat tamošnjeg stanovništva trenutno radi u sektoru usluga ili neperspektivnim proizvodnim granama kao što su automobilska industrija ili građevinarstvo. Takođe razvojne elektronske i telekomunikacione tehnologije su već potpuno zasićene, a perspektiva buma u razvoju čistih energenata još je nesigurna. Mislim da će rast nezaposlenosti u SAD biti teško zaustavljen, a to uz velike socijalne, kulturne i rasne razlike može izazvati nekontrolisane nemire.
Što se Srbije i Balkana tiče, situacija je takođe teško predvidiva. Region ostaje tačka prelamanja ruskog, nemačkog, islamskog i američko-britanskog uticaja. Pri tom je ovaj poslednji trenutno teško ranjeni lav, a zna se da je u takvom stanju zver najopasnija. Činjenica da Srbija ima političku elitu bez imalo digniteta takođe povećava neizvesnost. Nadajmo se ipak da će nas ovog puta epicentar svetskih previranja zaobići.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 23 april 2009 16:46
Mladen Banjac
Austrijska škola ekonomije pravi fundamentalne greške u definisanju novca i njegovog pokrića. Novac je apstraktan, ne sme da se vezuje za bilo koju konkretnu robu ili stvar, pa ni zlato, jer je to siguran put u deflaciju. Pokriće za novac je novostvorena vrednost, dakle celokupna proizvodnja robe i usluga namenjenih krajnjoj potrošnji. Tu naravno spada i izgradnja infrastrukture kao vid proizvodnje koji organizuje država. Nije Huver izvukao SAD iz krize, nego Ruzvelt. Ali pošto je za savetnika imao Kejnza (bankarsku marionetu), Ruzvelt se zadužio kod FED-a novcem kreiranim "iz vazduha", umesto da je država kreirala isti taj novac potpuno besplatno. To je moglo da se uradi nacionalizacijom FED-a ili ako bi se isti ukinuo, preko Uprave za Trezor. U tom slučaju, ne bi bilo dugova, inflacije ili još gore deflacije, privreda bi radila punim kapacitetom u skladu sa resursima i društvenim potrebama.
Bankarstvo nije "biznis" kao i svaki drugi, to se pogotovo odnosi na kreiranje novca. Novac je krvotok svake privrede i zato tu ne sme biti kompromisa po pitanju državne kontrole. Gro novčane mase danas emituju privatne komercijalne banke u procesu koji se "stručno" zove multiplikacija depozita, iako se radi o notornom krivotvorenju novca mimo znanja šire javnosti. Da stvar bude gora, bankari daju "novac", ali ne daju sredstva za servisiranje kamate. Time su ljudi i firme primorani da se "kolju" oko novca kojeg nema dovoljno u opticaju ili da se dodatno zaduže pod uslovom da im bankari žele pozajmiti novac. Ali u vreme recesije, krediti se stopiraju i nastaje plenidba imovine i otimačina realnog bogatsva od strane parazita koji ništa ne proizvode niti doprinose društvu na bilo koji način, naprotiv.
Dakle, ne mešanje države u svoj posao je i dovelo do ove krize. Privatno kreiran novac se dominantno koristi u špekulativne (kriminalne) svrhe, a najmanje služi kao podrška realnoj ekonomiji i razvoju zemlje za čega bi novac po logici stvari jedino i trebao da služi.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 23 april 2009 21:19
Dragan Jovanovic
Dje god da pomenes austrijsku skolu, obicno pocnu da je kritikuju. Austrijanci kazu da je kredit direktno povezan sa stednjom, ta da ako nema stednje nema ni kredita. Ostale skole dozvoljavaju stampanje para i kreditiranje.
Za mene je ta skola logicna. Hidrocenrala ne moze da proizvodi struju bez kise. Prirodan zakon!
Ne mozes kisu da pozajmis ili stampas.
Pogledaj Krassimir Petrov na google video objasnjava austrijske cikluse u ekonomiji.
Ja sam jos davne 1997 citao pokojnog Kurta Ruchebachera, skontao cikluse, pa sam kucu prodao u januaru 2005-te, nakon sto je udvostrucila vrijednost (ni luk jeo ni luk sadio)
a dobijenu razliku pretvorio u fizicko zlato
koje sam kupio po 450 USD. Jedan prijatelj (Keynesian) mi savjetuje da prodam zlato i ponovo kupim kucu, ali sad za kes.. Hahahahahaha
Prema austrijancima ja bih trebao da cekam par godina za jos jedno realno udvostrucenje u zlatu.
Ako se to desi, a hoce, idem nazad i kupujem poljoprivredno zamljiste.
Kupicu Keynseovu sliku i stavit je na zid.
Da nije njegovih ciklusa, koji nastaju zbog, vjestackog naduvavanja kredita, ja bi morao
da zasucem rukave da ustedim milion
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 23 april 2009 23:13
Mladen Banjac
Austrijanci kazu da je kredit direktno povezan sa stednjom, ta da ako nema stednje nema ni kredita. Ostale skole dozvoljavaju stampanje para i kreditiranje.
To ima smisla ako privreda stagnira. A šta ako želite da povećate obim proizvodnje i svakolike razmene, pa vam se još povećava broj stanovnika. Čime ćete sve to finansirati i povećavati standard? Štednjom? Ili ćete poput alhemičara pokušavati da namaknete dodatno zlato "iz ničega" koje država i pojedinci jednostavno nemaju.
Ciklusi nastaju jer to diktiraju privatni bankari koji prvo vrše ekspanziju kredita i to najvećim delom u špekulativne svrhe, pa onda naglu kontrakciju i oskudicu novca čime efikasno sprovode plenidbu realne imovine i društvo i privredu teraju u očaj i propadanje. Nema to veze ni sa Kejnzom niti sa austrijskom školom, nego sa krivotvorenjem novca od strane privatnika tzv. multiplikacijom depozita o čemu javnost nema pojma.
Preporuke:
0
0
8
petak, 24 april 2009 16:26
Nedeljko T
Poštovani, kao siromašni imali smo šansu da bogati ulažu u nas, ali nismo im jasno rekli u šta želimo da bogati ulažu, hteli smo odmah da kupujemo kao bogati a pri tom smo zaboravimo da za to nemamo sredstava,pas e stalno prebrojavamo i zadužujemo i umesto da se okrenemo svojim stvaranjima i umanjimo uticaje krize, mi se i dalje međusobno obmanjujemo raznim paralažama, što će nas još više osiramašiti.
Preporuke:
0
0
9
subota, 25 april 2009 11:35
Grof
Da je autor u pravu, priznao je i americki ministar finansija Timoti Gajtner koji je izjavio:"Moramo krenuti putem na kojem jedna zemlja ,ili grupa zemalja ,nece preterano trositi,a druge preterano proizvoditi".Nema sile koja ce primoravati ostale da rade a Ameri da trose.
Preporuke:
0
0
10
subota, 25 april 2009 21:44
Teodora
Cestitke autoru za odlican text. Sto se tice sposobnosti i znanja nase tzv. elite, ne treba previse mudrosti, da se zakljuci da je stanje uzasavajuce. Kod njih nista ne uspeva, osim praznih prica i laznog optimizma, pa se nadam da i KRIZA ovde nece uspeti.
.jpg)
S druge strane, čini mi se da je tekst nepotpun. Ni na koji način ne tretira ono što mnogi umniji qudi od mene danas vide kao jedan od osnovih uzroka SEK-e. Krizu morala.
Odrastao sam i vaspitavan sam na marksističkom ustrojstvu sveta o bazi i nagradnji, ali život me je naučio da "baza" i "nadgradnja", odnosno materijalno i duhovno moraju da funkcionišu uporedo.
Ne znam da li je Niksonovo odricanje od zlata 70-ih kao osnove za dolar uzrok ove krize, ali sam ubeđen da je japijevsko poricanje duha tokom 80-ih duboko ukorenjeno u temelje današnje sveopšte krize civilizacije.
Ne bih se slozio sa komentarom da ce sve da prodje za 3-4 godine u SAD. Po austrijskoj skoli ekonomije, recesija je lijek, a ne bolest i treba je pustiti da odradi svoje, da bi se ekonomija oporavila. Medjutim vlada SAD to ne dozvoljava, i svojim mijesanjem ucinice da kriza potraje puno duze. U Japanu je kriza vec 17 godina.
Kriza iz 1928 trebala je da prodje 1931, medjutim Huver je intervenisao i produzio je.
A kriza u Srbiji ce da prodje ubrzo. Sad se ocekuje novi udar krize u SAD, mnogo jaci od ovog prvog. Poslije toga u Srbiji ce da bude bolje.
Ne pricam napamet: ovo je 'decoupling theory' od Peter Schiff-a. On je napisao dvije knjige.
1. Crash Proof - How to profit from the coming collapse
2. The bull moves in bear market
Uvek iznova ti "austrijci" u postkomunistickim zemljama. Ocigledno je da se radi o sistamatskom ispiranju mozga koji sponzoruju (javno ili prikriveno) novi oligarsi, koji su rascerdali i pokrali sve sto je stvoreno.
Prosto neshvatljivo! Recimo o Misesu niko na zapadu nece nesto reci, ne tolko zbog besmislica koje je govorio, nego zbog toga sto je svojevremeno likovao Hitleru kao mesiji. (Fasizam i neoliberalizam
Međutim, mislim da autorov optimizam po pitanju brzog i mirnog raspleta zvuči lepo ali nerealno. Pre svega, vera u brz oporavak američke ekonomije je diskutabilna. Ogroman procenat tamošnjeg stanovništva trenutno radi u sektoru usluga ili neperspektivnim proizvodnim granama kao što su automobilska industrija ili građevinarstvo. Takođe razvojne elektronske i telekomunikacione tehnologije su već potpuno zasićene, a perspektiva buma u razvoju čistih energenata još je nesigurna. Mislim da će rast nezaposlenosti u SAD biti teško zaustavljen, a to uz velike socijalne, kulturne i rasne razlike može izazvati nekontrolisane nemire.
Što se Srbije i Balkana tiče, situacija je takođe teško predvidiva. Region ostaje tačka prelamanja ruskog, nemačkog, islamskog i američko-britanskog uticaja. Pri tom je ovaj poslednji trenutno teško ranjeni lav, a zna se da je u takvom stanju zver najopasnija. Činjenica da Srbija ima političku elitu bez imalo digniteta takođe povećava neizvesnost. Nadajmo se ipak da će nas ovog puta epicentar svetskih previranja zaobići.
Bankarstvo nije "biznis" kao i svaki drugi, to se pogotovo odnosi na kreiranje novca. Novac je krvotok svake privrede i zato tu ne sme biti kompromisa po pitanju državne kontrole. Gro novčane mase danas emituju privatne komercijalne banke u procesu koji se "stručno" zove multiplikacija depozita, iako se radi o notornom krivotvorenju novca mimo znanja šire javnosti. Da stvar bude gora, bankari daju "novac", ali ne daju sredstva za servisiranje kamate. Time su ljudi i firme primorani da se "kolju" oko novca kojeg nema dovoljno u opticaju ili da se dodatno zaduže pod uslovom da im bankari žele pozajmiti novac. Ali u vreme recesije, krediti se stopiraju i nastaje plenidba imovine i otimačina realnog bogatsva od strane parazita koji ništa ne proizvode niti doprinose društvu na bilo koji način, naprotiv.
Dakle, ne mešanje države u svoj posao je i dovelo do ove krize. Privatno kreiran novac se dominantno koristi u špekulativne (kriminalne) svrhe, a najmanje služi kao podrška realnoj ekonomiji i razvoju zemlje za čega bi novac po logici stvari jedino i trebao da služi.
Za mene je ta skola logicna. Hidrocenrala ne moze da proizvodi struju bez kise. Prirodan zakon!
Ne mozes kisu da pozajmis ili stampas.
Pogledaj Krassimir Petrov na google video objasnjava austrijske cikluse u ekonomiji.
Ja sam jos davne 1997 citao pokojnog Kurta Ruchebachera, skontao cikluse, pa sam kucu prodao u januaru 2005-te, nakon sto je udvostrucila vrijednost (ni luk jeo ni luk sadio)
a dobijenu razliku pretvorio u fizicko zlato
koje sam kupio po 450 USD. Jedan prijatelj (Keynesian) mi savjetuje da prodam zlato i ponovo kupim kucu, ali sad za kes.. Hahahahahaha
Prema austrijancima ja bih trebao da cekam par godina za jos jedno realno udvostrucenje u zlatu.
Ako se to desi, a hoce, idem nazad i kupujem poljoprivredno zamljiste.
Kupicu Keynseovu sliku i stavit je na zid.
Da nije njegovih ciklusa, koji nastaju zbog, vjestackog naduvavanja kredita, ja bi morao
da zasucem rukave da ustedim milion
Ciklusi nastaju jer to diktiraju privatni bankari koji prvo vrše ekspanziju kredita i to najvećim delom u špekulativne svrhe, pa onda naglu kontrakciju i oskudicu novca čime efikasno sprovode plenidbu realne imovine i društvo i privredu teraju u očaj i propadanje. Nema to veze ni sa Kejnzom niti sa austrijskom školom, nego sa krivotvorenjem novca od strane privatnika tzv. multiplikacijom depozita o čemu javnost nema pojma.