Dva Čerčilova miljenika,dva Hrvata,skrojiše Srbima sudbinu,po meri britanaca.
Britanci,skinite nam se više s vrata.
niko
Preporuke:
29
2
2
utorak, 16 jun 2015 08:57
Slavisa
"sultan Mehmed II ukinuo instituciju janičara"... Puna Srbija EU-janicara.
Preporuke:
19
0
3
utorak, 16 jun 2015 09:23
Stanić Milan
Sporazum Tito - Šubašić na Visu desio se u osobitom vremenskom kontekstu kome su prethodili događaji kao: sastanak Čerčila i Tita u Napulju,sastanak Tita -Čerčila i Šubašića,kontakti britanske vlade i Staljina o podeli interesnih sfera na Balkanu,vezano za Teheransku konferenciju i lične kontakte,privremeno razilaženje SAD i V. Britanije o ulozi četničkog pokreta,te raziličiti pristupi pol. stranaka K. Jugoslavije u post ratnom periodu.
Jedino je sporazum pozdravila Zemljoradnička stranka proglasom od 17.10.1944. dok su slovenačke i hrvatske stranke (HSS) na bazi separatizma odbili da sporazum prihvate, kao i pripadnici Radikalne i Demokratske stranke u izbeglištvu,iz drugi razloga.Vododelnicu politički odnosa predstavlja odluka suverena K.Petra II da oduzme komandu D. Mihailoviću i da maršala Tita prizna kao "jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora."Time je četničkom pokretu zadat smrtni udarac i oni na tlu YU predstavljaju do završetka rata paravojne snage.
Preporuke:
14
3
4
utorak, 16 jun 2015 09:26
Cangrizav sredovcan muskarac
Vis 1944, tu je skrojena sudbina Srbije.
Preporuke:
14
3
5
utorak, 16 jun 2015 10:01
Beograđanin
'Prilikom nastojanja Engleza da dođe do jedinstva između Tita i Jugoslovenske izbegličke vlade, britanskoj vladi bio je pre svega pred očima vojni cilj: prirodna posledica takvog jedinstva bio bi porast pokreta otpora na jugoslovenskom prostoru, a time bi nemačke vojne snage u daleko većem broju bile vezane za taj deo ratišta', citat iz Ratnog dnevnika Vrhovne komande Vermahta (pregled od 1. aprila do 31. decembra 1944). Nevedeno prema knjizi Nikole Živkovića: Srbi u ratnom denvniku vrhovne komende Vermahta.
Preporuke:
7
2
6
utorak, 16 jun 2015 13:14
Marko Gay
Ne postoji ustavni okvir koji bi, u tim granicama, uspeo da obezbedi stabilnost i sacuva Jugoslaviju.
Jednostavno, u drzavi je bilo previse Hrvata.
Za efikasnu asimilaciju treba mnogo vremena bez stranog mesanja, a ti uslovi nisu postojali.
S naknadnom pamecu, naravno da je za Srbe bilo povoljnije da su Jugoslaviju odmah podelili na 5 banovina s pravom na otcepljenje: srpsku (s muslimanskom i srpskom Bosnom, Makedonijom, Crnom Gorom, Sremom, Banatom i Backom, Ogulinom, Karlovcem i Viroviticom), slovenacku, hrvatsku (Zagreb i okolina), slavonsku (sve istocno od Papuka) i dalmatinsku (bez kopnene veze s hrvatskom banovinom), pa onda pustiti da se ove poslednje 4 banovine otcepe jos pre Drugog svetskog rata.
Preporuke:
4
2
7
utorak, 16 jun 2015 14:51
Radgost
Na današnji dan: Na Visu 1944. potpisan sporazum Tito-Šubašić, -
Kardinal RKC u Zagrebu je izjavio 1935. da je im je potrebno deset godina da uspostave svoju duhovnu vlast u celoj tadašnjoj Jugoslaviji;
naravno da je svetovna vlast(Karađorđević-Šubašić-Broz)to omogućila.
Preporuke:
4
5
8
utorak, 16 jun 2015 15:57
katana
"Vododelnicu politički odnosa predstavlja odluka suverena K.Petra II da oduzme komandu D. Mihailoviću i da maršala Tita prizna kao 'jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora'". (Stanić Milan)
Ali četnici su posle rata, u izbeglištvu, i dalje mazili svog kralja. Kao, nije on "jadan" kriv, loše su ga savetovali pa "siroma" nije zna šta je radio, itd...Tipično.
Za one koji se nadalje zanose da će im neko drugi biti od pomoći, treba da se podsete da Englezi ili Nemci nigde nisu ništa rešili u ničiju korist sem što je njima bilo korisno.
Preporuke:
5
1
9
utorak, 16 jun 2015 16:07
katana
'Prilikom nastojanja Engleza da dođe do jedinstva između Tita i Jugoslovenske izbegličke vlade, britanskoj vladi bio je pre svega pred očima vojni cilj: prirodna posledica takvog jedinstva bio bi porast pokreta otpora na jugoslovenskom prostoru, a time bi nemačke vojne snage u daleko većem broju bile vezane za taj deo ratišta', citat iz Ratnog dnevnika Vrhovne komande Vermahta (pregled od 1. aprila do 31. decembra 1944)
Ovo je malo smešno. Voleo bih da vidim original tog dokumenta i ko ga je napisao. Pa i d ajeste autentičan ne znači da je to bila tačna analiza. Vojni analitičari četo nagađaju ili poturaju sopstvene ideje kao činjenice.
A činjenice su u to vreme izgledale tako da jugoslovensko ratište (ako se o tome uopšte može govoriti) nije predstavljalo nikakav strateški ili vojni odlučujući faktor u ishodu Drugog svetskog rata. To što se iza kulisa radilo sa Jugoslavijom u dogovoru Čerčila i Staljina je bilo čisto političke prirode, to jest podela pobednicima.
Preporuke:
7
1
10
utorak, 16 jun 2015 16:37
Aksa
Radi potpune istine treba napomenuti da je Vlada Kraljevine Jugoslavije tada imala jednog člana koji je bio predsednik Vlade i ministar svih resora,a to je bio Ivan Šubašić!
.jpg)
Britanci,skinite nam se više s vrata.
niko
Jedino je sporazum pozdravila Zemljoradnička stranka proglasom od 17.10.1944. dok su slovenačke i hrvatske stranke (HSS) na bazi separatizma odbili da sporazum prihvate, kao i pripadnici Radikalne i Demokratske stranke u izbeglištvu,iz drugi razloga.Vododelnicu politički odnosa predstavlja odluka suverena K.Petra II da oduzme komandu D. Mihailoviću i da maršala Tita prizna kao "jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora."Time je četničkom pokretu zadat smrtni udarac i oni na tlu YU predstavljaju do završetka rata paravojne snage.
Jednostavno, u drzavi je bilo previse Hrvata.
Za efikasnu asimilaciju treba mnogo vremena bez stranog mesanja, a ti uslovi nisu postojali.
S naknadnom pamecu, naravno da je za Srbe bilo povoljnije da su Jugoslaviju odmah podelili na 5 banovina s pravom na otcepljenje: srpsku (s muslimanskom i srpskom Bosnom, Makedonijom, Crnom Gorom, Sremom, Banatom i Backom, Ogulinom, Karlovcem i Viroviticom), slovenacku, hrvatsku (Zagreb i okolina), slavonsku (sve istocno od Papuka) i dalmatinsku (bez kopnene veze s hrvatskom banovinom), pa onda pustiti da se ove poslednje 4 banovine otcepe jos pre Drugog svetskog rata.
-
Kardinal RKC u Zagrebu je izjavio 1935. da je im je potrebno deset godina da uspostave svoju duhovnu vlast u celoj tadašnjoj Jugoslaviji;
naravno da je svetovna vlast(Karađorđević-Šubašić-Broz)to omogućila.
Ali četnici su posle rata, u izbeglištvu, i dalje mazili svog kralja. Kao, nije on "jadan" kriv, loše su ga savetovali pa "siroma" nije zna šta je radio, itd...Tipično.
Za one koji se nadalje zanose da će im neko drugi biti od pomoći, treba da se podsete da Englezi ili Nemci nigde nisu ništa rešili u ničiju korist sem što je njima bilo korisno.
Ovo je malo smešno. Voleo bih da vidim original tog dokumenta i ko ga je napisao. Pa i d ajeste autentičan ne znači da je to bila tačna analiza. Vojni analitičari četo nagađaju ili poturaju sopstvene ideje kao činjenice.
A činjenice su u to vreme izgledale tako da jugoslovensko ratište (ako se o tome uopšte može govoriti) nije predstavljalo nikakav strateški ili vojni odlučujući faktor u ishodu Drugog svetskog rata. To što se iza kulisa radilo sa Jugoslavijom u dogovoru Čerčila i Staljina je bilo čisto političke prirode, to jest podela pobednicima.