Никад није касно, ако се извуку прави закључци и предузму практични кораци. Овде за Округлим столом показано је узајамно разумевање. Да ли ће тако бити и на државном нивоу? Да ли ће Руси уложити у подршку патриотским снагама бар пола од онога што је Другој Србији дао Сорош? Или ће се поновити украјински (раније југословенски) сценарио?

Интересантан ми је поглед на јужнобалканску федерацију или можда за почетак конфедерацију која почиње са успостављањем чвршћих контаката и веза међу потенцијалним чланицама. Оно што ми баш није јасно јесте Бугарска. У који год војни савез је ушла, Историја каже, савез се распао. Опрез није на одмет. А ни идеја о великој балканској држави није прошла после другог светског рата. Оно што се подудара са ставом Руса јесте наш начин размишљања и ставови око Украјине. И поред свега, размишљамо исто. Остаје још једно питање, да ли ће грађани бивше Украјине који говоре руски језик повезати Крим са Одесом и Придњестровљем без великих жртава? Ово повзивање је услов за успостављање чвршћих веза међу наведеним земљама балканског региона. Гледано кроз ову призму могу да закључим да је ссдашња власт веома опрезна. Мора ће се зависно од развоја ситуације определити или пад или окренути ћурак.

Kakva Jugoslavija? Kakvi bakraci. Ko sanja novu Jugoslaviju Jugoslavija mu u kuci bila. Koliok god ideja Jugoslavije jeste dobra i plemenita isto toliko je i neostvariva, iluzija i opasnost po srpski narod. Doduse, kad vise ne bude Srba onda vise ni nece biti vazno.