2014. године СНС и СПС су заједно имали чак 62 одсто подршке. 2016. имали су у збиру 59 одсто. 2022. године око 55 одсто. А 2023. упркос свему што се на изборима догађало, опет у збиру имају проценат-два мање. Уколико, пак, ту додамо и СРС (који је, рецимо, 2016. ишао чак до 8 одсто), онда је пад читаве те групације евидентан, константан и прилично озбиљан. А поготово је озбиљан ако се присетимо да дословно у сваком изборном циклусу, или након њега, Вучић своје редове ојача неком крупнијом или ситнијом аквизицијом из до јуче опозиционих редова – сетимо се само Бошка Ничића, Шапића, Стаматовића, Заветника... и ко зна кога још колико сутра?! И сви они доприносе његовом гласачком и политичком салду.

Одлично написано, хронолошки, темељно и са правим закљуцима.

Вучић ради на "путинизацији" политичке сцене у Србији, тј. стварању неприкосновене широке политичке групације (као што је "Јединствена Русија"), која би практично озваничила једностраначје. Са друге стране, Милош Јовановић покушава да спроведе Коштуничин пут, који би га на неким будућим изборима довео на власт на челу неког новог "ДОС-а", под истом оном паролом "ко једини сме да вас погледа у очи". Лично немам симпатије ни према једном од ове двојице, али упозоравам: оба ова плана - зарад што вероватнијег спровођења - рачунају на нови рат, који би ујединио или пак резигнирао Србију.

Једна од ствари за које сам поносна је да никада нисам гласала за СНС, СПС, СРС и ЛДП

Одличан текст. Издвојио бих:

Заправо, рекао бих да највећи тег на генерално тегобним опозиционим напорима представља илузија да је стање „нормално“ (уз веће или мање „несавршености“), да је, више-мање, „увек тако било“, као и да је, кад мало боље погледамо, „свуда тако“. Неки то говоре из уверења, неки из интереса, неки из резигнације. Али последице су исте и погубне. А највећа и најпогубнија је прихватање политичке ненормалности као редовног стања, те пасивност, апатија и резигнација које из тога произилазе.

Razumeo sam poruku Vukadinovića da samo ujedinjena opozicija može pobediti SNS i satelite, ali nisam razumeo ko je sada tu nova "konstruktivna opozicija" koja kvari tu priču, ovi koji izlaze na izbore ili ovi što bojkotuju?

Takođe me zanima njegovo mišljenje, koje je izostalo, ko je odgovoran što se već dva izborna ciklusa Narodna stranka i DJB, pa i Dveri od strane ostale opozicije proglašavaju lažnom opozicijom i uskraćuje im se pristup N1 i Nova S, isto kao na RTS i ove druge nacionalne televizije, ako je to jedinstvo opozicije preduslov za uspeh?

На жалост у овом тексту има доста и о нашем карактеру. А он је доста рђав. А иако сам оптимиста по природи мислим да ћемо гледати ову екипу најмање још једну деценију ако не и више.

У тексту је поменута Санда Рашковић Ивић. Сматрам да је она дивна личност, хуманиста, човек, аналитичар, политичар, стручњак, патриота, свака држава и сваки народ би био срећан да има такву личност. Само не Србија, јер не уме да цени и вреднује праве вредности. Сећам се, у време када је вођена кампања против ње, дешавало се на неким телевизијима и у таблоидима да се усред неке теме која нема никакве везе са Сандом,одједном јави неко да каже или напише нешто лоше о њој. То је била директива и задатак оних који су те директиве добијали и извршавали. То ме је тада потсећало на оно што је некад забележио Вук Караџић - не бацај бисер пред свиње, оне незнају шта је бисер. Штета је што се она повукла из политике. И то је трагедија политике, што паметни и поштени неће да се баве политиком. А то добро дође онима који се трпају у партије и политику.

Не мора. По новом, потребно је мање. Смањење цензуса са 5 на 3 одсто није извојевала опозиција, него је то Вучић омогућио.

Чему дилема, г. Ђорђе око наслова?
Нормализација ненормалности!
Ово је најбоља слика Вучићеве власти. Изванредан приказ уздизања политичког примитивизма и простаклука и његова апсолутна победа над свим што је било нормално, од 2012. до данас. Данас чак и Тома Николић изгледа као национални херој и морална громада у односу на овог шибицара. Све чега су се дотакли он и његова свита слепих послушника, бахатих, саумоуверених сировина са дефектом у васпитању из детињства, опоганили су! Чак и кад су урадили нешто што се мора признати да је корисно, и на томе су оставили свој прљави траг који ни време неће избрисати.
Ова анализа не треба да стане само на бахатим манипулацијама Вучићеве клике и алавом сатирању опозиције да би он постао неприкосновени господар Србије. Треба је допунити разоткривањем свих њихових деструктивних подухвата који су из темеља разарали српску државу и српско национално биће, а комплетно становништво Србије претварали у безличну аморфну масу.

Nazalost opozicije njeni biraci su daleko svesniji deo populacije i ne moze im se prodavati rog za svecu. Sve je tacno, sve je to Vucic uradio radi i radice. Ali ovde nema ni jedne reci o ameterizmu opozicije. Sujetama, borbi za lidersku poziciju. O neprincipijelnosti da ne pricamo. Recimo DSS brani Kosovo, tako sto sklapa pakt sa gradjanistima koji su za priznanje Kosova i Metohije. Pa zar stvarno mislite da ce koalicija Jovanovi Djilas braniti Kosovo? To smo gledali u vreme DS i DSS. Svi znamo kako su ga branili i dokle su doveli! I zasto bih ja danas glasao za reprizu toga. Ne necu za Vucica ne mogu, nisam nikada. Necu nikada. Ali za ovakve lidere opozicije da glasam ne zelim. Jednostavno ne zelim. Neka naprednjaci vladaju jos dve, tri decenije, ali ja licno ne zelim da vidim gradjaniste na vlasti ni na kom nivou, nikada. Tacka. A ako budu sa nekom nazovi nacionalnom strankom u koaliciji onda ne zelim nikada da gledam na vlasti ni njih. Zato cu ostati kuci.